Travar Oliver Stanojević: kako da pročistite telo i dušu

"Sve lekovite biljke nam je savršena promisao dala na poklon. Ja nisam nikakav iscelitelj, ali se beskrajno radujem što imam priliku da pomognem drugima. Zato i učim ljude da sami naberu, pa će i mene biti više za one kojima stvarno treba." - Oliver Stanojević.

"Berbu ne shvatam kao rintanje, u branju nalazim mnogo zadovoljstva. Sve što postoji u prirodi dato nam je iz najveće ljubavi, pa ono što iz nje uzimamo ne treba da otimamo, nego da primamo iz najveće ljubavi. Duboko verujem da za sve bolesti ima leka, ali nema za sve ljude jer mnogi ne veruju onome iz čega su sazdani: tamo gde vas je Bog dao, dao vam je i lek, samo morate verovati u to, i morate se pročistiti.

Čovek odveze kola kod automehaničara da mu promeni ulje i srećan je što je to uradio, a ne seti se da investira taj novac u pročišćavanje svog tela i duše. Ja berem pobožno i molim biljke da mi oproste, svestan da su i one žive i da imaju strah. Nikad ne čupam iz korena niti otimam čitavo nalazište, samo njegov deo, da bi biljka mogla da se obnovi i sledeće godina ponovo dâ. Osim toga, učim ljude da sami beru, jer nijedna biljka koju kupite ili je drugi ubere za vas neće biti tako moćna kao ona koju ste ubrali za sebe ili nekoga koga volite. S nadom da će vam pomoći."

Oliver je rođen u malom selu Bosanska Crvica kod Bajine Bašte. Fakultet je završio u Banjaluci, živi na Tari i to su tri mesta koja ne bi menjao 'za sva carstva ovog sveta'. Njegovi roditelji su bili učitelji u tom malom selu na levoj obali Drine, u kome je njegov otac gajio pčele. Godine 1967. opština je davala besplatne placeve na Tari s namerom da naseli i oživi tu čudesnu planinu. Na onom koji je pripao njima napravili su idiličnu kuću koja je Olivera i sestru iškolovala jer su je na početku izdavali.

Otac mu je rano umro, pa Oliver nije mnogo toga stigao da nauči od njega, ali se majka herojski borila za njega i njegovu sestru. Upisao je Tehnološki fakultet koji nije mnogo voleo, zato što mu se činilo da je najlakši i diplomirao je lekoviti bilje na Katedri za organsku hemiju i biohemiju. Počeo je da radi na fakultetu, ali budući da mu je bilo teško da prihvati činjenicu da je njegova majka ostala sama na planini, 1983. godine se vratio na Taru i nikada zbog toga nije zažalio.

"U Beogradu sam par godina kasnije u jednoj knjižari kupio knjigu o lečenju biljem Sadika Sadikovića koji je umro još 1928. godine, a bio je vrhunski travar i najveći autoritet za tu oblast s ovih prostora. To je bila prekretnica: narednih deset godina nisam pročitao nijedne novine, ništa osim literature vezane za trave. Kad sam naučio dovoljno da sam mogao sâm da počnem da pravim recepture, nisam ih naplaćivao. Umesto novca, prihvatao sam recepte, pa su mi ljudi donosili čitave sveske požutelih, oštećenih listova koje su skidali sa svojih tavana. Sakupio sam hiljade recepata koje pokušavam da obradim i to je naveće bogatstvo koje ću svojoj deci ostaviti. Jako mi je važno što sam svom selu vratio bar deo duga - roditeljima, komšijama, tim skromnim i časnim ljudima od kojih sam učio. Srećan sam što ih nisam izneverio."

Zašto je Tara toliko posebna za vas?

"Srbija ima dosta planina, 'dečake' (Zlatibor, Kopaonik, Goč...) i 'devojčice' (Fruška gora, Bukulja...). Uvek sam više voleo pitome planine ženskog roda, a Tara je beskrajno umiljata, nije upropašćena prekomernim naseljavanjem, nema gradski prevoz, a ima asfaltne staze koje vas kroz nju usmeravaju. Kad izađete 200 metara iznad naselja imate utisak da ste sami na svetu. Na njoj raste više od 1.100 biljnih vrsta, što je gotovo trećina ukupne flore Srbije.

Analize su pokazale da biljke koje rastu na Tari, kantarion na primer, imaju 30 odsto više aktivnih materija od onih koje uspevaju na drugim mestima. Radiestezisti koji su je ispitivali kažu da ima najviše dobre energije u Evropi, naročito mesta Maljur i Dobro polje, a da bi neko kod Srba dobio ime 'Dobro', mnogo dobra je morao učiniti. Uostalom, ni Tarabićima se nije javljalo u podnožju gde su imali kuće, nego u Dobrom polju gde su, od Đurđevdana do Mitrovdana vodili stoku na ispašu."

Znam da se plašite velikog novca, da ga ne priželjkujete - to je krajnje neobično, posebno u najmaterijalnijem trenutku ljudske istorije... ?

"Prijatelji kojima sam pomogao, a koji su se pre nekoliko godina iseljavali u instranstvo, u ime zahvalnosti su mi dali na poklon ključeve jednog od svojih automobila da se 'ne brukam' više sa svojom Sonjom kako zovu moju 'dijanu'. Zahvalio sam im se, i rekao da svoju Sonju nikada ne bih izdao, jer svoje ranjene ne ostavljam na bojištu. Ona me nikada nije izneverila, sedim ovde sa vama jer me je ona dovezla, sve berbe sam sa njom odradio, u svemu što jesam ona je saučesnik.

Često tamo gde se zavlačimo nema puteva, pa se gega i hukće, a komšije me zadevaju da sam više pod njom, nego u njoj. Ali ide i zato sam joj strašno odan. Pre petnaestak godina, kada sam počeo da isporučujem čajeve biljnim apotekama, uhvatio sam sebe da ne razmišljam o tome da li će to nekome pomoći, nego o tome koliko ko kome duguje. Postao sam mali knjigovođa. Kada sam to shvatio, vratio sam se na ono što jesam.

Prirodni lek ruskog travara od kore nara...

Smatram svojim ličnim uspehom to što nisam podlegao novcu i onome što njime može da se kupi, što sam ostao onakav kakav sam bio onda kada sam otkrio lepotu bilja. Da nisam imao toliko ljubavi za ovo što radim možda bih danas bio salonski travar bez duše koji bi vozio džip i koga bi svakog jutra sačekivali redovi ljudi pred 'ordinacijom' kao mnoge koji su pročitali dve knjige o travama i počeli da izigravaju lokalne iscelitelje...

PageBreak

Niko nije sagradio sreću na tuđoj nesreći

...A ne znam kakve to trave vrede stotine evra! Verujem da se ovim ne može baviti niko ko ne vidi čoveku oči, boru na čelu, pohabane cipele deteta... Duboko se uživljavam u ono što čujem od ljudi, s tim ležem, prespavam, ustajem i jedino tako mogu biti od koristi onima koji mi traže pomoć.

Najbolje pravim lekove kad gledam i slušam čoveka, pustim energiju da pliva i polako počnem da pakujem lek za njega, ruka krene prema džakčiću, pa drugom... Osim toga, nemaju sve bolesti isti uzrok. Ako lek dajem 'tamo negde' baviću se posledicama.

Tek kad saslušam čoveka baviću se uzrokom. U ovom poslu sam mogao mnogo zaraditi i imati, ali niko nije sagradio sreću na tuđoj nesreći. Plašim se velikog novca, jer se tako gubi spona s prirodom, a ja u prirodi i od prirode i živim."

Vaša suština je tradicionalna, kako se to ogleda u vašoj stvarnosti?

"Srećan sam kad vidim svoju decu, ćerku i sina, da se pomole pred spavanje i stave ikonicu pod jastuk.Vaspitavao sam ih da poštuju sve dobro iz tradicije ovog naroda. Kada je moj sin dobio svoje matursko odelo morao je sa mnom ode na planinu Cer koja je mesto prve pobede srpske vojske nad nadmoćnom austrijskom vojskom 1914. godine, i da prođemo put kojim je prošla Drinska divizija - tuda je prošao moj deda, a mene je tamo vodio moj otac. Ja nisam ratoboran čovek, naprotiv, ali veoma poštujem tradiciju i suze žena koje su do kraja života plakale za sinovima jedincima.

Za Prvi svetski rat sam vezan zato što je to bio poslednji trenutak istorije ovog naroda kada ništa materijalno nije bilo iznad obraza i časti. Svake godine odem na nekoliko dana na Cer i obiđem sve značajne tačke na njemu. Nosim ja farmerke, koristim kompjuter, ali je moja suština na 'starinski vakat'. Volim svoju zemlju i mislim da je veliki greh pogaziti dve hiljade godina nataloženih iskustava jednog naroda, kao da nikada nisu postojale."

Šta je najvažnije da znamo o lekovitim biljkama?

"Biljka se bere kad procveta, kad je u naponu snage, tada daje znak da je spremna. Koren se bere u kasnu jesen ili rano proleće jer je skupio sve važne sastojke da bi preživeo zimu. Lišće kad propupi, a sve najbolje što ima biljka deponuje u semenu, upravo zato da bi ono preživelo jesen i u proleće dalo novi život. Upotrebu lekovitog bilja sagledavam pre svega kroz preventivu, da svoj organizam koji je savršenstvo stalno pomažemo. Ako samo jednu šoljicu kafe zamenite šoljom čaja, uveli ste dobru naviku. Kao što vodu ne možete zaustaviti kad preraste u reku, tako ni bolest kad nabuja. Ali možete dok je potočić. Svaka biljka ima najmanje nekoliko, a često i desetine i više sastojaka.

One su tim: da bi neko dao gol, drugi mora nabacivati loptu, neko mora igrati srednji red, neko odbranu. Vi ćete izgubiti utakmicu ako ste uzeli samo suplement, jednog igrača koji je dobar golgeter, jer sinergija svih tih komponenti čini biljku biljkom. Kad ih bolje upoznate, vidite da postoje one koje se slažu, koje se druže, ili se ne vole, okreću glavu jedna od druge. Daju nam znakove koje ne umemo da pročitamo jer smo se odrodili od prirode. Govore nam kakvo će vreme biti: kiša će padati kad pevaju ili cvile borovi, biće sunce kad se otvori vilino sito, a čičak, jedna od najlekovitijih biljaka, govori nam da je uzmemo, a mi je otresamo i ljutimo se na nju što se kači za našu odeću."

Polovina populacije naše planete živi u gradovima, najviše u megalopolisima. Pitate li se zašto su nam važnije stvari koje su deo urbanog od složenog i fantastičnog sveta prirode, evolucije i razvoja koji se nudi svakome?

"Mene grad zbunjuje i plaši jer je u njemu ogromna količina izukrštanih energija, buke, usplahirenosti i nemira. Kad dođem u u Beograd da posetim decu i održim radionicu o lekovitom bilju u Life Centru ostajem kratko i bežim čim mogu. Mnoge ljude koji su dozvolili da ih preplave nove tehnologije iritira savršena jednostavnost prirode. Misle da je to ništa, samo zato što je jednostavno i logično.

Praćenje trendova iz svih oblasti je imperativ koji ljudi besomučno nastoje da postignu, a nemoguće je, jer smo zapljusnuti ogromnom količinom svačega. Rusi imaju fantastičan prirodni lek na bazi aloje kojim se leče vekovima. Ali farmaceutska industrija je mašinerija koja melje nas male i poruke koje smo dobili kad su počeli da sintetizuju lekove od te biljke bila je: ko ne popije aloju taj neće osvanuti sutra ujutro. Onda je aloju potisnila brusnica, a nju aronija. Ok, a gde je nestala aloja?"

Našu narodnu medicinu najviše predstavlja travarstvo, ono je važan deo tradicije i kulture. Čini li se išta da država stane iza tog bogatstva, jer nestaju ljudi koji imaju ta znanja?

"Postojale su na ovim prostorima dve linije travarstava: jedna je išla preko manastira, druga preko hodža iz Bosne i Sandžaka. Međutim, vremenom su ljudi improvizovali, ne poznavajući jednu travu, ubacivali su drugu ili je prosto izostavljali. Danas kao svoj glavni zadatak vidim da idem od izvora prema ušću da bih video gde se zamutila voda, gde prestaje autentičnost, a počinje improvizacija. To mi je važno zbog onih koji dolaze iza nas, da im ostavim čistu okrečenu sobicu u kojoj mogu da se snađu. Ja naravo poštujem svako znanje, mislim da su tradicionala i moderna medicina komplementarne.

I ja sam svoju decu kada je bilo potrebno vodio kod lekara, ali s druge strane, pogaziti 2000 godina iskustva jednog naroda je greh. Ljudi su povodljivi, važno im je da je nešto lepo upakovano i da nije naše. Kao kada otac, koji živi na selu, sina uči svemu što zna i da bude dobar čovek, a sin ode u veliki grad, dohvati se novih tehnologija i počne da se stidi oca. Za to sam da se pomire njihovi svetovi, da otac prihvati ponešto od onoga što je sin naučio, a sin da ne zaboravi ono čemu ga je otac učio. Ako se tako spoje i povežu, nećemo imati problem. Ova zemlja ima fantastične stručnjake, sreo sam mnoge kojima se divim, koji imaju ogromna znanja, autentične, skromne, poštene koji rade iz plemenitih pobuda, ali je svako na svoju stranu. Dobro bi bilo da se njihova znanja objedine.

Gujina trava čisti jetru...

Problem je što, ako radite pošteno, ako nećete da pravite kuću na tuđoj suzi, onda nemate novac da uradite sve analize koje su potrebne da biste imali dokaze da lek funkcioniše. S druge strane, oni koji otimaju na tuđoj nesreći mogu da plate neko površno ispitivanje i dokažu da pomoćno sredstvo nije štetno. Sa vama danas razgovaram samo zato što bih voleo da pokrenem ljude da se vrate prirodi i da veruju da je sva ljubav koja je rasuta po prirodi data njima na poklon. Ja nisam nikakav iscelitelj, ali se beskrajno radujem što imam priliku da pomognem drugima. Zato učim ljude da sami naberu, pa će i mene biti više za one kojima stvarno treba."

Koja je biljka vaša miljenica?

"Trava iva, možda zato što je prva koju sam upoznao, ili zato što je ima dosta na Tari, a možda i zato što kod nas postoji verovanje: 'Trava iva i od mrtva pravi živa' (samo joj nemojte dirati koren). To je mitska biljka o kojoj u literaturi nema gotovo ničeg, ali ima dosta narodnih predanja, koja kažu da kad čovek 'vene' a ne zna se šta mu je, treba mu dati ivu. Znamo koja bolest dominira poslednjih pedesetak godina, pa sam sebi dao slobodu da pretpostavim da bi odgovor mogao biti u toj travi. Raste u malim žbunovima, ima neverovatan miris, veoma je energetski snažna i prijatna za piće. Eto, ona je moja miljenica, a nadam se da druge biljke neće da mi se naljute."

PageBreak

Kako se kuva čaj

Poslušajte savet travara i skuvajte dobru šolju čaja.

"Svaka biljka u svojom sastavu ima brojne sastojke (a mešavine imaju mnogo više). Ako biljku samo prelijete ključalom vodom izvući ćete iz nje eterična ulja, ali nećete sve drugo jer je voda slab rastvarač.

Dakle, prelivanjem niste preslikali biljku u napitak koji pijete. Zato, ako je vaša dnevna doza tri šolje čaja, stavite šest kašika (deca šest kašičica) u šest decilitara proključale vode.

Cvetni buketi od lekovitih trava...

Posle pola sata procedite, sklonite filtrat, prelijte ga sa dva decilitra hladne vode, pustite da kratko proključa i pomešajte s prvim filtratom. Još jednom vratite filtrat preliven s dva decilitra hladne vode i pustite da proključa na tihoj vatri 15 minuta, neka kratko postoji i pomešajte s prethodna dva filtrata.

Na taj način dobijate i ono što biljka teže ispušta, ono što najteže daje. To što pijete napribližnije je onome što ste ubrali."