Sećam se kao da je bilo juče, jednog sunčanog prolećnog prepodneva moja prijateljica i ja sedele smo na stepenicama ispred kuće i maštale: „Kad budemo imale 16 godina... " Kako je samo bila privlačna ta pomisao - biti starije, imati visoke potpetice i obući svu onu odeću za koju smo bile „premlade", otići na čarobna, tajanstvena mesta o kojima su šapatom, propaćenim značajnim osmesima, govorile starije devojke. Delovati starije u to doba bilo je na ceni. A posle?
Već od malih nogu u našoj kulturi se životi odvijaju uporedno sa vremenskom linijom uz koju su vezana uverenja o onome šta je i kada prikladno, dopušteno, kad je prerano, kad je prekasno... Iako nam vremenska linija pomaže pri orijentaciji u raznim životnim fazama, u isto vreme ona je i kočnica, ograda koja definiše do kuda smemo ići. U mlađim godinama slušamo rečenice, poput „Još si premlada", koje se odnose na sve one privlačne, uzbudljive stvari koje želimo.
U nekom periodu života, to se pretvara u „U tvom uzrastu već je trebal..." - udati se, završiti školovanje, roditi... Vremenski stereotipi progovaraju glasom našeg unutrašnjeg kritičara sve dok se ne pretvore u kobno „Sad je već prekasno!" A kad je onda, napokon, pravo vreme? Dobra je vest da to može biti svaki trenutak kad se napokon odlučimo da se oslobodimo nametnutih okova i počnemo da živimo slobodno.
Da nikad nije kasno, potvrđuje i primer gospođe Gordane, šarmantne dame koju sam upoznala na jednom predavanju i koja mi je ispričala da je celi život provela slušajući dominantnu majku i tek nakon njene smrti, procvetala je u svojoj 70. godini života, obukla šarenu haljinu i krenula na putovanja, praćena zgranutim pogledima ostatka porodice.
Šta donosi starenje
Čovek se razvija celog života. U početku je osnovni smer kretanja prema spolja. Dete iz sigurne porodice, odrastajući otkriva svet i upoznaje sve više ljudi, krajolika, stiče nova znanja... Nakon razdoblja ekspanzije, oko 40. godine, javlja se potreba za upoznavanjem unutrašnjeg sveta koji je jednako tako raznolik i bogat.
Čuveni psiholog Carl Gustav Jung taj proces naziva individuacijom, a psiholog Abraham Maslow govori o samoaktualizaciji, procesu ostvarivanja sebe koji ne prestaje do smrti, vodeći nas uvek na nove nivoe svesti i mudrosti. Naš mozak u sebi nosi potencijale da prati taj razvoj, za što postoji sve veći broj dokaza.
Jeffrey M. Schwartz i Sharon Begley u knjizi "The Mind and the Brain: Neuroplasticity and the Power of Mental Force" (Um i mozak: Neuroplastičnost i moć mentalne snage) naglašavaju da mozak ne prestaje da funkcioniše i ne smanjuje svoj kapacitet zbog hronološkog starenja.
"Mozak je čudesan organ, njegove mogućnosti su u velikoj meri još neistražene. Možemo reći da poseduje velike mogućnosti promene, tj. neuroplastičnost, uz napomenu da ga koristimo na adekvatan način."
Zavisno od kulture i lične filozofije, na starenje se može gledati kao na nepoželjan fenomen koji umanjuje telesnu privlačnost i približava nas smrti ili kao na razdoblje akumulacije mudrosti i unutrašnje snage.
Živimo u vremenu kad žudnja za mladošću prima velike razmere, naročito kod žena. Mnogo novca se ulaže u pokušaje brisanja znakova starenja - kremama, vitaminskim preparatima, skalpelom. Šta to zapravo želimo da zadržimo, a čega se toliko bojimo? Svedoci smo primera žena koje od svojih lica stvaraju groteskne maske podvrgavajući se jednoj estetskoj operaciji za drugom.
Mediji na bezbroj načina svakodnevno utiskuju u svest i podsvest ljudi, slike nasmejanih mladih osoba kao simbola uspešnosti, zadovoljstva, napretka. Za ostale nema mesta. Osnovne ljudske potrebe za sigurnošću, ljubavlju, pripadanjem i postignućem vezuju se uz takve predstave i nije čudno da mnogi ljudi počnu da robuju pretvarajući se u verne konzumente onoga što im može pomoći u održavanju večne mladosti.
Kad uoče prve bore, neke žene reaguju strahom, neke odmah sedaju za računar i počinju da pretražuju forume tražeći savete, ali ima i onih koje prve naznake zrelosti dočekaju s iskrenim oduševljenjem poput profesorke iz Zagreba koju sam upoznala.
„Osetila sam da više nisam devojčica, nego odrasla žena i to je bio sjajan osećaj", priznala je. Način kako ćemo doživeti prve bore povezan je sa asocijacijama koje u nama budi pojam starost.
Neko starenje doživljava kao početak postepenog propadanja, a neko drugi, kao napokon dočekano vreme za sebe. Veliki problem predstavlja to što su brojne posledice nezdravog i neosveštenog života proglašene normalnim popratnim pojavama starenja.
„To je normalno u ovim godinama..." postaje poštapalica koja neumorno u podsvest utiskuje destruktivne predstave i uverenja, koji onda utiču na celi organizam. Svetska zdravstvena organizacija u brošuri "Demistifikovati mitove o starenju" naglašava da ništa nema toliki uticaj na telo kao naša uverenja.
Nedavno sam, na primer, razgovarala s gospođom od šezdesetak godina koja je svoje otežano hodanje uz osmeh pripisala „godini proizvodnje". Iako je vrlo pozitivno to što je zadržala smisao za humor, bilo je vrlo jasno da nije u pitanju „godina proizvodnje", nego činjenica da ima barem 15 kilograma viška, da do obližnje prodavnice ide automobilom i puši kutiju cigareta dnevno. Nisam ništa rekla, nije me ništa ni pitala.
Na dubljim psihološkim nivoima, prvi znaci starenja čoveka suočavaju se sa jednom od temeljnih tema života - prolaznošću. Kako živeti punim plućima znajući da je život prolazan? Kako živeti radosno i sa poverenjem u život svesni da nad njime nemamo kontrolu? - samo su neka od brojnih pitanja koja su utkana u samu srž čovekove egzistencije, a odgovore na njih mora svako pronaći sam.
Promene koje godine sa sobom donose nipošto ne moraju biti negativne. Zrele godine su vreme konačnog preuzimanja odgovornosti za sebe i kvalitet svog života, pri čemu ishrana i životne navike igraju veliku ulogu. U dobu iznad 40. godine javlja se potreba za upoznavanjem sebe, pronalaženjem odgovora na navedena egzistencijalna pitanja. Nove staze našeg unutrašnjeg sveta tada su spremne da nas odvedu do dubljih nivoa vlastitog bića.
Nije lako prolaziti kroz te procese promene, one nas, u konačno, vode prema novoj snazi i zadovoljstvu, što potvrđuju i brojna psihološka istraživanja kvaliteta života starijih ljudi. Oni, naime, nipošto nisu manje srećni od mlađih generacija, naprotiv. U zrelom dobu moguće je dosegnuti ranije neslućene razmere unutrašnjeg zadovoljstva i sposobnosti uživanja u životu, što je nešto čemu se mlađe generacije ne mogu veseliti.
Irene Deitch, terapeutkinja iz New Yorka, dobar je primer. „Ja sam žena određenih godina", govori, „započinjem dan trčanjem, igram tenis, radim u ordinaciji i podučavam studente. Stalno učim nove stvari, učim da sviram klavir, počinjem da se bavim planinarenjem. Nemam osećaj da moram da izgledam ili da se oblačim na određen način. Onog trenutka kad to pomislim, ukalupljujem se u stereotipe koje određuju nečiji tuđi stavovi, što uzrokuje depresiju i povlačenje. Ne očekujem da ću doživeti stotu, ali ću žive do trenutka kad dođe vreme da odem. Uživam u životu, jer još ima toliko toga što želim da upoznam, iskusim."
Sazrevanje i starenje mogu da budu naši životni saveznici. Da bi se to ostvarilo, moramo osvestiti koje strahove i negativne predstave o starenju nosimo u sebi. Otkrijte to jednostavnom vežbom. Na papir napišite spisak svih predstava koje vezujete uz pojam starost i onda osetite koje od njih u vama izazivaju nelagodnost. Nakon toga se upitajte koliko je zaista taj strah opravdan, otkud dolazi, na čemu se zasniva. Možda će vam to omogućiti da otpustite barem deo predrasuda i napravite prostora za nova iskustva.
Osim toga, možete da razviti naviku osluškivanja svog unutrašnjeg glasa, intuicije, srca. Razlikujte ih od glasa unutrašnjeg kritičara koji uvek za sobom ostavlja neugodno osećanje. Unutrašnje saveznici, međutim, uvek će vas usmeravati na način koji je za vas najbolji, a u vama će ostavljati osećaj podrške. Pitajte se svakog dana koliko je to što radite i kako živite vaš iskonski odabir, a koliko je pod uticajem očekivanja i stavova okoline.
Prvi, mali, ali značajan korak može biti svakodnevno osigurati barem malo vremena koje je samo vaše, kada niste ni pod kakvim pritiskom i možete ga provesti onako kako želite, vreme kad ste sebi najvažniji.
Na vrlo praktičnoj razmeri, korisno može da bude i svesno uvođenje novih izazova u vlastiti život. Izazovi mogu biti sve ono što vas vodi izvan vaše „zone udobnosti", na taj način treniraćete i um i telo. To mogu biti novi oblici vežbanja, sport kojim se još niste bavili, učenje novog jezika, odabir hrane koju inače nikad ne jedete, preuređivanje prostora u kojem boravite, diskusija o temama kojima se pre niste bavili.
Kontinuirano bavljenje novim sadržajima održaće vas fleksibilnima i budnima, u kontaktu sa sobom i životom, a što više budete slušali i sledili unutrašnju intuiciju, lakše ćete se i uspešnije nositi sa svim životnim promenama. Jedno je sigurno - sve što nam treba za uspešno i srećno sazrevanje nosimo u sebi, samo treba da pronađemo put.
Izvor: Sensa klub
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!