Bebe se rađaju s iskustvom

Svaka beba je priča za sebe, svaka je jedinstveno neponovljivo biće, koje donosi zapis - sopstveni, svojih predaka, ontogenetski, filogenetski, opšti kosmički. Svaka ima svoje probleme i svoje darove, koji se mogu uočiti prilikom prvih pregleda. Univerzalna stimulacija je metod kojim se tokom pregleda beba tretira kao biće sa znanjem i iskustvom, kao ravnopravan sagovornik pedijatru. Za razliku od standardnog pedijatrijskog pregleda u kome se bebi pristupa kao primitivnom biću, tokom ovog pregleda se pedijatar obraća bebi sa poštovanjem, ljubavlju, komunicira sa njom, podsećajući je na ono što joj je sasvim poznato i blisko.

Beba nije nemoćno biće, već biće koje se rađa sa devet meseci iskustva koje je stekla još u materici. Nije slučajno što u Kini i u ličnu kartu upišu godinu dana više od datuma rođenja. Prenatalni period je vrlo značajan. To je zapravo ceo jedan mali život. U materici beba nastaje kao biće, prolazi čitavu ontogenezu - sopstveni razvoj od jedne ćelije do bića i filogenezu - ponavljanje čitave evolucije nastanka vrsta od postanka zemlje kroz adaptaciju na nove životne uslove. U početku je ona samo ćelija, pa proživi umnožavanje geometrijskom progresijom, pa bude nalik vodozemcu, gmizavcu, ribi, sisaru... Osim toga, dok je još u stomaku, obavlja brojne radnje koje će joj biti neophodne da aktivno učestvuje u porođaju ili kasnije u životu. Upravo u materici nebrojeno puta vežba plivanje, izbegavanje pupčanika, hvatanje, gutanje, sisanje i ne samo motorne funkcije, već i kognitivne.

Zatim, u iskustvu porođaja beba rešava mnogo zadataka u tom činu. Postavlja se u kanal, prodire napolje, adaptira se na sasvim nove uslove. Posle ušuškane smirene vodene sredine u kojoj je bila zaštićena od buke, svetla, hranjena preko pupčane vrpce, zaštićena i matericom i biopoljem majke, dolazi u sasvim drugačiji prostor, suprotan, gde već sa prvim udahom počinju samostalno da rade organi koji do tada nisu radili i prestaju da rade oni koji su do tada bebu održavali u životu. I sve ovo se desi savršeno tačno i dobro u većini slučajeva. Ponavlja se upravo onaj ciklus iz zapisa koji postoji u svakoj ćeliji, u svačijem mozgu, u višoj mudrosti svemira od nastanka. U Bibliji lepo piše "kako na nebu tako i na zemlji", a i sve druge filozofije govore o jedinstvu suprotnosti koje se neprestano ponavlja, preliva, dopunjuje u sopstvenoj kreaciji u ritmu prirodnog, božanskog, nazovite to kako god želite.

PageBreak

Univerzalna stimulacija bebinog mozga

Na koji način se bebe podsećaju na iskustvo koje su imale u materici i kako to iskustvo može da im pomogne?

Kad pregledate bebu univerzalnim lečenjem, vi ste prosto saučesnik u procesu u kome se ponovo aktiviraju prirodni tokovi. Za svaku bebu je korisno da ima ovakav pregled. Dočekujete je poznatim informacijama još dok je uzimate u ruke, po načinu na koji to činite, podsećate je na poznate suštinske radnje. Imitirate pupčanik, krst, spiralu, matericu. Kroz ove četiri poznate moćne informacije dajete joj signal da ste isti kao ona - zajedno ste dva bića koja mogu da razgovaraju, razmenjuju energije, pomažu jedno drugom, istražuju, kreiraju.

Šta je suština metoda koji je patentirao doktor Vučićević?

Doktor Vučićević spada u posebne pedijatre, one koji razumeju i povezuju nauku i leče. Uvođenjem pojma svrsishodnosti u neurološki pregled i detaljnim praktičnim uputstvima koje bebi dajemo dok izvodimo te svrsishodne reflekse, mi postajemo neuporedivo precizniji i efikasniji. On je odavno shvatio važnost funkcije i celine. Njemu je kao vrsnom poznavaocu fizike bilo jasno da nijedan aparat koji koristimo u dijagnostici moždanih krvarenja nema dovoljnu rezoluciju da utvrdi tako sitna krvarenja u ključnim, relejnim zonama mozga. A upravo mikrokrvarenja u najdubljim, najnepristupačnijim delovima mozga, prave najozbiljnije neurološke ispade.

Kad kažemo krvarenja, pa još u mozgu, zvuči zastrašujuće, ali čitav porođaj prirodno prati ovaj događaj. Prolaz kroz porođajne puteve podrazumeva veliki pritisak i neminovno dolazi do prskanja bebinih osetljivih krvnih sudova. Dobra vest je da kada univerzalni pregled sprovedemo u prva tri meseca, imamo ogromnu pomoć prirode koja je sve već predvidela. Mozak novorođenčeta baš tada i samo tada ima 10 puta veći broj neurona nego ikad kasnije, pa povrede koje pritom nastaju mogu da se otklone tokom univerzalne stimulacije, podsećanjem bebe kako da izvede suštinski važne radnje.

A kako na svakom završetku neurona postoji potencijal da se napravi oko 7.000 novih sinapsi u sekundi, takva preobilnost veza omogućava premošćenja, stvaranjem novih pravaca nervnih puteva uz zaobilaženje mesta povrede, u toku izvođenja važne radnje. Znatno manja mogućnost premošćenja, ali nekada dovoljna, postoji sve do uzrasta od devet meseci (do tada još ima 3 puta više neurona). Tek tada nastaje konačna redukcija broja nervnih ćelija. Naravno, i dalje ostaje ogroman sinaptički potencijal, ali su oporavci neizvesniji, dugotrajniji, mukotrpniji.

PageBreak

U skladu sa sobom i s prirodom

Kako tačno izgleda pregled, šta se pregledom utvrđuje i na koji način? Po čemu se ovaj pregled razlikuje od standardnog pedijatrijskog?

Pregled liči na standardan pedijatrijski, ali je mnogo celovitiji, nežniji, nalik na predstavu. Lekar nosa bebu u ritmu, obraća joj se nežnim rečima, daje jasne i precizne komande i pomaže u izvođenju svih radnji koje kao svoj obavezni segment imaju ono što nepravedno nazivamo primitivnim refleksom. Kako ništa u prirodi i u svemiru nije primitivno, tako ne mogu biti primitivni ni refleksi koje beba izvodi. Naime, kada posmatramo samo primitivni refleks, dobijamo samo informaciju "da" ili "ne", odnosno beba ili može ili ne može da izvede primitivni refleks u uzrastu u kojem se to očekuje, i to je sve. Na osnovu toga da li ima refleks, znamo da li je sa bebom sve u redu ili nije.

Za razliku od standardnog pedijatrijskog pregleda ovde podsećamo na celinu, izvodimo čitave radnje, podsećamo bebu na njih i pomažemo joj da se seti onog što već ima zapisano u svom mozgu. Dok lekar zadaje zadatke bebi, roditelji su svedoci da se tu dešava nešto čarobno. Beba koja i ne može da izvede nešto od zadatog, posle podsećanja rečima i ritmom i stimulacijom određenih zona na telu uspeva da izvede ono što prethodno nije mogla. Dok roditelji posmatraju kako lekar razgovara sa bebom, beba prikazuje koliko je moćna i spremna za život, koliko mnogo zna, razume i šta sve može da ispravi trenutno. A lekar postaje pravi lekar. Ne samo dijagnostičar, već terapeut. Posmatra, kreira, pomaže. Podseća bebu da je sve već zapisano u njenom mozgu i podstiče je da se seti zapisa i premosti problem. Kroz akciju se "popravlja" celina, a oštećene funkcije zbog povreda krvnih sudova u mozgu, spontano se premoste nastankom novih veza koje se uspostave pri ponovnom izvođenju suštinski važnih radnji na koje bebu podsetimo tokom pregleda.

Univerzalan pregled nije samo dijagnostika, već i podsećanje na sve prirodno, ritmove, akcije, i tada uspravljanje, hod, puzanje, preskok nikako nisu primitivni refleksi. Oni su delovi brojnih radnji upisanih u mozgu i deteta i lekara i opštem morfogenetskom polju svemira. To su iste one radnje koje u materici služe jednoj svrsi, u porođaju drugoj, kroz život trećoj. Mi zapravo ne učimo bebu radnjama po prvi put. Ona već ima zapis i samo treba da je podsetimo, a onda u izvođenju akcije prirodno nastaju nove sinapse, vezuju se prekinuti nervni putevi premošćavanjem na drugim mestima. Ovakav pregled je uvek novi prelepi ples koji otvara mnogo mogućnosti.

Pregled se velikim delom zasniva na ritmu. Kakav je to ritam? Na šta on podseća bebe i na šta ih dalje podstiče?

Čitav svemir ima svoj ritam, Mlečni put, Sunce, Zemlja, svaka naša ćelija osciluje u ritmu. Mi smo svi zapravo elektromagnetna polja, vrlo osetljiva na sve promene u svetu koji nas okružuje. A ritam nas podseća na suštinsko, promenljivo, prilagodljivo, ono što je osnova svega. Od iskona majke ljuljaju bebe. Pevaju im, nosaju ih privijene uz svoje telo. Koliko samo sigurnosti osetimo pri samoj pomisli na takvu sliku. Setite se dece bez roditelja u ustanovama. Ona se neprestano klate, pokušavaju ritmom da vrate sećanje i osete sigurnost. Ritam srca, bubnja, muzike, ptičje pesme, deseterca iz naše narodne poezije, molitve, bajalice, svaki za sebe predstavlja iskonski zapis i vraća nas suštini našeg bića i svemira. Isto tako razorne vibracije, ritam koji nije u skladu sa prirodom, štetno zračenje, loša misao, ometaju rad ćelije i daju bolestan zapis.

Ovo je i prikazano u knjizi fotografija Japanca Masaru Emota "Poruka vode" koji je posebnim aparatom slikao kako se molekuli vode raspoređuju kada se pušta lepa klasična muzika. Čim vidite kristale shvatite da su upravo onakvi kakvi su i ritmovi nota - ogromni, snažni kod Betovena, sitni i harmonični kao kod Mocarta, stepenasti kod Baha. A nasuprot tome, kada se pusti psihodelična muzika, vodene kapi se raspadaju. A naše telo, najvećim delom, preko 70 odsto čini voda. I svaka ćelija reaguje baš tako. I naravno da joj je ritam važan, najvažniji. Važni su i ritmovi dana i noći. Noću deca treba da spavaju i tada odmore i oporave svoje telo, mozak, ćelije. Važni su i ritmovi Meseca. Ako znamo da se mora i okeani i pomeraju po nekoliko metara četiri puta dnevno, svakako da to utiče i na nas. Tako je i sa smenom godišnjih doba. Neophodna je i čarobna. Nepravedni smo i prema sebi i prema danu i prema svim ostalim bićima kada se probudimo i žalimo na kišu, sunce, sneg, vetar. Sve ove vremenske pojave su neophodne i treba svaki dan da vidimo kao lep da bismo živeli u skladu sa sobom i prirodom i dobili najlepše od nje.

PageBreak

Dragocena roditeljska ljubav

Koji problemi sa kojima se beba rodila mogu da se otklone univerzalnim lečenjem?

Ako je beba prošla kroz usporen ili prebrz porođaj, ako je trudnoća bila rizična - tokom pregleda možemo da utvrdimo poremećaje tonusa, asimetrije, neurološke probleme, a proveravamo i kognitivne funkcije. Vidimo koliko vremena je potrebno bebi da reaguje na instrukcije koje smo dali mišlju, rečju, pokretom. Čekamo bebinu reakciju da razmisli, pokuša, izvede pokret i "popravi" grešku. Vrlo je bitna ta komunikativnost, mogućnost za oporavak. Pri tom uočavate i za šta beba ima posebne nadarenosti, talente i onda upravo forsirate onu vrstu stimulacije koja će aktivirati najveća polja, bilo da je u pitanju svetlost, zvuk, ritam, dodir. Svako čulo predstavlja otvorena vrata ka mozgu i istovremeno olakšava prodor u zajedničko morfogenetsko polje.

Zabluda je da bebu materica gnječi i da zato ima kriv vrat, stopala. Ona zapravo nije stisnuta. Štite je vodena sredina i neprestani pokret. Asimetrije su posledica stresova, infekcija, metaboličkih oštećenja ili korišćenja lekova, alkohola, droga, koji prouzrokuju suženja krvnih sudova bebe i tada organi ostaju bez kiseonika (takozvane asfiksije). Ako je nedostatak kiseonika jači, češći, dugotrajniji, nastaje krvarenje u organu, najčešće obnovljivo, ali nekada, ako se ponavlja ista ugrožavajuća stvar, beba pati i posledice su primetne kasnije.

Na koji način roditelji mogu da podstiču razvoj sinapsi kod beba i dece?

Ljuljanjem, nošenjem, muzikom, pevanjem, boravkom u prirodi. Deca i spontano rade sve što je najprirodnije: trče, vrte se u krug, skaču. Treba ih podsticati na akciju, učestvovati u igri, hrabriti ih. Upućivati ih da razvijaju što više talenata, ali ne kompjuterskih, virtuelnih, nego stvarnih. Treba se smejati sa njima, pričati im, čitati, maziti ih. Kroz igru ih učiti da primećuju pojave u prirodi, da zapažaju, da stvaraju i da vole.

Potencirate da strah i briga mogu samo da nam otežaju roditeljstvo, a nikako da nam ga olakšaju. Zašto je za našu decu važno da mi budemo opušteni, otvoreni, u skladu sa prirodom?

Poznato je da još dok je beba u materici reaguje dobrim srčanim ritmom na lepu muziku koja joj prija, a na onu koja joj je neprijatna tahikardijom; da na majčin strah reaguje strahom, a na njenu radost opuštanjem. Već u tom najranijem periodu, prenosimo bebi sve ono što osećamo. Zato je bitno da trudnoća bude željena, rezultat ljubavi, da mama živi u skladu sa prirodom i da izbegava stresne i rizične situacije. Tako i kada se beba rodi, važno je da joj prenosimo tu pozitivnu energiju.

Najveća pomoć i podrška vašem detetu ste vi sami! Najbolji lek. Za vaše dete je neprocenjivo vaše samopouzdanje, prisustvo, poverenje u njega, spremnost da mu pomognete bez straha, bez prebacivanja, uz strpljenje da ga saslušate, čujete, razumete i zaštitite u svim okolnostima. To je najveća dragocenost. Roditeljska ljubav je bezuslovna. Tu nema ucena, prebacivanja, zaduživanja. Neophodno je beskrajno strpljenje, potpuno poštovanje i poverenje, koje se stiče i testira svakodnevno. Zna se jasno ko je roditelj, a ko dete. Iako se igramo zajedno, nismo drugari. Dužni smo da postavljamo granice, da podsetimo dete da postoje dopuštene i nedopustive stvari i da to što im nešto branimo ne znači da ih manje volimo. Naprotiv, samo imamo jasnije definisan odnos. Mislimo im lepo i poštujemo to što nam sklad sa prirodnim nudi. Ako smo i sami u skladu, i njima unosimo sklad i dajemo osnov za lepo odrastanje, detinjstvo i srećnu budućnost.