Kada ih pogledate, rekli biste da imaju savršen ljubavni život, porodicu i profesionalni uspeh... ali kada se zagledate malo dublje shvatate da postoji nešto što ih povremeno čini usamljenim, tužnim i obeshrabljenim.

Da li poznajete takve osobe? Evo zašto se dešava da osećanje sreće nekada tako često izostane kod visokointeligentnih osoba.

1. Inteligencija povlači sa sobom i sklonost ka preteranom analiziranju.

Mnogi ljudi koji imaju visok IQ skloni su konstantnom analiziranju i preispitivanju svega što im se dešava u životu. Ovo može da bude iscpljujuće s vremena na vreme, a posebno onda kada ih ovakav proces razmišljanja dovede do neželjenih i frustrirajućih zaključaka.

Nekada manje razumevanja i poznavanja činjenica vodi ka bezbrižnijem i spokojnijem stanju. Mogućnost "čitanja" ljudi i otkrivanja njihovih skrivenih motiva je dovoljno da se nekada osećate iznevereno i razočarano. Da ne spominjemo koliko je nekada frustrirajuće voditi duge razgovore o filozofskim pitanjima, globalnim problemima i bezvremenim životnim dilemama na koje je teško naći odgovor.

2. Negovanje visokih standarda donosi razočaravajući perfekcionizam.

Pametni znaju šta žele i neće se skrasiti sa nečim manjim od toga i to se odnosi na sve segmente njihovih života. To znači da im je mnogo teže da budu zadovoljni postignutim, ili svojom emotivnom vezom i generalno sa bilo čim u životu.

Mnogi ljudi sa brilijantnom teoretikom često imaju slabe praktične i realistične stavove i prihvataju svet samo ako se poklapa sa njihovom percepijom idealnog. Kada ih pogodi šamar realnog i kada stanu oči u oči sa životom i ljudima koji se ne slaže sa njihovom teorijom idealnog, neminovno im predstoji veliko razočarenje.

16 mudrih i isceljujućih poruka iz Indije: kako da zavolite sebe i hodate hrabro putem svojih snova

3. Previše su grubi prema sebi.

Često su veoma strogi sami prema sebi i često dugo analiziraju sebe i svoja ponašanja u jednom rigoroznom maniru kao da namerno traže sebi manu.

Ako vam se dešava da se odjednom pred vašim očima odigrava neka scena od pre nekoliko godina ili od pre nedelju dana, koja vas automatski tera na rekapitulaciju vaše reakcije i pitanje zašto ste tako odreagovali, sasvim je dovoljno da vam poremeti san i da vam pokvari raspoloženje.

Inteligentni ljudi često doživljavaju munjevite flešbekove na greške koje su učinili u prošlosti, a jedini rezultat ovoga je krivica, nezadovoljstvo i druga negativna osećanja koja truju sreću.

PageBreak

4. Realnost im nije dovoljna

Oni nikada neće prestati da traže nešto veće - šablon, značenje ili nameru. Najveći sanjari odlaze korak dalje - neumorni mozak i mašta im ne dozvoljavaju da se opuste i uživaju u sadašnjim trenucima, verovatno zato što im je stvarnost sa svojim trivijalnim stvarima previše dosadna. Ovakvi ljudi u potrazi su za nečim fanatstičnim, idealnim i večnim što je, naravno, veoma teško pronaći.

Da li vam se dešava da osećate kao da ne pripadate ovom vremenu, kao da vam je mesto u nekoj drugoj eri ili na nekoj drugoj planeti? Ovako se konstantno osećaju visokointeligentni ljudi, pa i ne čudi što im je nekada teže da budu srećni kad se osećaju kao stranci u svetu u kome žive.

Magija ispunjenosti i života bez stresa: kako da aktivirate 7 najvažnijih duhovnih zakona i promenite svoj život

5. Nedostatak temeljne komunikacije i razumevanja uzrok je usamljenosti.

Biti istinski shvaćen od strane nekog je najbolje iskustvo koje čovek može da doživi. Koliko je divno sedeti sa nekim ko slično razmišlja i voditi smislen razgovor shvatajući da ta osoba razume vaše ideje i deli identičan pogled na svet sa vama. Nažalost, osobe sa visokim IQ retko kad imaju ovakvo zadovoljstvo. Mnogi od njih se često osećaju usamljeno i neshvaćeno, kao da niko ne može da uvidi i ceni dubinu njihovog razmišljanja.

Studije su dokazale da su visokointeligentni ljudi manje socijalizovani od onih sa prosečnim IQ. To ne znači da ne vole društvo, već jednostavno da preferiraju razgovor o smislenim stavrima, a ne o hrani i planovima za vikend.

6. Mnogi imaju psihičke probleme.

Ima mnogo studija koje su potvrdile da osobe sa visokim IQ imaju problema sa socijalnom anksioznošću ili bipolarnošću, a oni koji ne pate od ovakvih poremećaja, skloni su egzistencijalnoj depresiji koja je posledica nepotrebnog i preteranog razmišljanja.

Te duboke analize vremenom zahvate razmišljanja o životu, smrti i postojanju. Nekada to dovodi do preispitivanja sopstvenog života, a kao rezultat javljaja se bezrazložna tuga.

Izvor:  Lovesensa