Da li je istina da se mladi osećaju bolje i da više poštuju sebe ako su obučeni u odeću velikih modnih kuća, ako imaju najskuplje telefone ili putuju na najluksuznija mesta? Da li standard njihovih roditelja utiče na njihovo samopoštovanje i kako je do takve situacije došlo?

Brendiranje odeće za najmlađe započelo je davne 1967.godine kada je Elizabet Tejlor poželela da ona i njena ćerka imaju identične haljine. Veoma brzo modna kuća "Dior" je i ispunila ovu želju slavne glumice. Danas se brendirana dečija garderoba može naći i u "Dolče&Gabana", "Versaće", "Barberi" i mnogim drugim, više ili manje poznatim, buticima širom sveta. Činjenica da je ova odeća sasvim kratko nosiva, jer je deca brzo prerastu, ne umanjuje cenu. Ono što ovu odeću prodaje je, zapravo, etiketa, tačnije brend. Ne ulazeći u analizu ko u vreme svetske krize može da odvoji stotine evra za komad odeće koji će dete nositi, možda samo mesec dana, ni ne znajući pri tom da na sebi ima nešto brendirano ili skupoceno, zapravo je pitanje: ima li smisla deci kupovati brendiranu odeću, igračke, obuću?

Zašto roditelji kupuju deci brendirane stvari? Decenijama unazad žalimo se na poremećene vrednosti kod mladih, a sasvim ignorišemo činjenicu da smo za takav pad vrednosti odgovorni mi, odrasli. Naime, ono u šta mi verujemo to prenosimo i našoj deci. Za njih to predstavlja dominanatan uticaj sve do polaska u školu, kada postepeno postaje važno i mišljenje vršnjaka. Ali, do tada je već utisnuta odgovarajuća osnova na koju će se (ili neće) taj uticaj sredine dalje "lepiti".

Iako se kvalitetni proizvodi mogu pronaći i van poznatih etiketa, roditelji često poistovećuju brend sa kvalitetom. Ponekad žele da istaknu visoki materijalni status svoje porodice ili da deci priušte ono što je njima nedostajalo u njihovom detinjstvu. Veliki je broj i onih koji se pravdaju da "samo" ispunjavaju detetove želje. Međutim, niti su sve dečije želje za roditelje "zapovest", niti to tako treba da bude. Za pravilan razvoj deteta neophodno je da postoje određene granice i kriterijumi ponašanja koje određuju upravo roditelji. Osim toga, one dečije želje koje zaista treba poslušati najčešće ostaju neispunjene (na primer, da provode više vremena sa mamom i tatom, da se zajedno igraju, da i dete ima pravo na svoje mišljenje...).

Dete i brendovi. U predškolskom uzrastu dete ne poznaje vrednost novca niti pojam nekog brenda osim ukoliko roditelji na tome ne insistiraju.Važnije od toga da ima brendiranu odeću u ovom uzrastu jeste da osamostalite dete da u što većoj meri, primereno uzrastu i mogućnostima o odeći samostalno brine (da ume da je ostavi na svoje mesto, odloži prljave stvari, itd.). Takođe, za igračku je važnije da ispunjava kriterijume dobre igračke, odnosno, da istovremeno bude edukativna, zabavna, kreativna, dugotrajna (kvalitetne izrade) nego da bude od čuvenog proizvođača. Naime, čuvene etikete mogu garantovati kvalitet ali i ne moraju.

Posledice naviknutosti na brend su sledeće:

• Manje zabave. Kada je dete opterećeno činjenicom da ima skupocenu odeću ili igračke, ono se pod uticajem roditelja prema tim stvarima ponaša sa većim poštovanjem i obazrivošću nego prema svojim potrebama. Ono je svesno da ste vi to skupo platili i počinje da pazi da se ne isprlja ili da igračku ne polomi. Naime, mnoga deca koja iskuse silinu mamine ljutnje jer su isprljali neku skupocenu majicu ili polomili neku igračku nauče ovu gorku lekciju pa se u sledećim situacijama koje nose slične rizike ni ne upuštaju u igru sa vršnjacima.

• Stav da je brend kriterijum za procenu osobe. Ukoliko kroz materijalni aspekt (na primer, marku odeće, telefona, tehničkih uređaja...) dete počne da procenjuje svoje vršnjake sasvim je sigurno da neće imati prilike da razvije odgovarajuće socijalne odnose. Naime, bez obzira na to koliko materijalni status roditelja bio visok, to i dalje na garantuje da su deca ovih roditelja dobre osobe i odgovarajuće društvo za vaše dete. Opasnost predstavlja i kada je percepcija samog sebe uslovljena materijalnim, pa ono što dete ima na sebi, ono što je vidljivo svima, postaje presudan razlog za njegovo dobro ili loše raspoloženje i unutrašnji doživljaj sebe.

• Samopoštovanje. Roditelji misle da će brendirane stvari doneti samopoštovanje njihovoj deci. Međutim, istraživanja u kojima deca dobijaju pozitivne komentare od svoje okoline, a posebno od vršnjaka, doprinose razvoju mnogo većeg samopoštovanja nego brendirane stvari. Takođe, primećeno je da ona deca koja imaju dovoljan nivo samopoštovanja i priznavanja njihove ličnosti od okoline nemaju interesovanje za materijalne vrednosti. Za razliku od njih, kod one dece koja nemaju ovu vrstu potvrde, materijalizam je direktno povezan sa samopoštovanjem.

PageBreak

Kako razviti samopoštovanje kod dece?

• Popularnost. Bez obzira šta vaše dete ima obučeno ili kakve ste mu igračke priuštili, ono će u svom društvu biti mnogo popularnije ako ume da se igra, i ako ume da bude "pravi" drug. Zato ga naučite da ponudi svoju podršku ako mu se učini da je neko tužan, da konflikte rešava razgovorom, da neguje svoje prijateljstva... Na ovaj način će postati popularan ali, što je još važnije, steći znanje koje će primenjivati celog života.

• Individualnost. Podržite individualnost svog deteta, umesto da negujete stav osrednjosti (da treba da liči na ostalu decu iz vrtića ili škole). Dozvolite mu i sopstveno mišljenje i stav. Ne morate ga uvek uvažiti ali ga uvek saslušajte.

• Prihvatanje. Pokažite detetu da ga volite i prihvatate uz čitav paket njegovih osobina. Ono mora biti sigurno da je prihvaćeno u svojoj porodici i kada u nečemu pogreši. Tako mu poručujete da od njega ne očekujete da svaki njegov postupak bude bez greške, kao uslov da bi bilo voljeno. Takođe, pohvaljujte uložen trud, karakter, neki postupak a ne samo školske ocene. Na ovaj način ono shvata da vi dajete prioritet njegovoj ličnosti a ne trenutnim dostignućima.

• Borba. Vi ste najveći uzori svojoj deci i zato niste nimalo bespomoćni. Dok vašem detetu ne postane prioritet mišljenje vršnjaka, iskoristite uticaj koji imate na njega. Vi se ne morate povinovati trendu da je popularno samo ono što je materijalno brendirano ili skupoceno. Umesto toga, borite se. Ponekad, pojedinac može da učini pravo malo duhovno čudo. Na primer, američka kompanija Abercrombie & Fitch, tj. A&F, poznata je po proizvodnji i prodaji odeće za mlade od 18 do 22 godine.

Zastrašujuća ali istinita činjenica je da direktor A&F Majk Džefris insistira na tome da zapošljava samo privlačne, vitke osobe, a iste takve osobe želi i kao kupce. On otvoreno priznaje da ne želi da kupci ove odeće budu osobe sa viškom kilograma pa je nedavno obustavio izradu ženske garderobe u veličini XL i XXL. Ovu odluku podržali su svi oni koji veruju da mlade, privlačne, vitke osobe vrede više od ostalih. Ipak, bilo je mnogo više oštrih i osuđujućih reakcija. Među njima se posebno istakao momak koji je kupio garderobu ove kompanije i podelio je beskućnicima na ulicama Los Anđelesa. Sledeći njegov primer, mnogi drugi su uradili isto. Beskućnicima marka nije važna, a odeća je dobila svoj stari smisao. Na žalost direktora M. Džefrisa sada postoji mogućnost da A&F postane upravo brend odeće za beskućnike.

Lično, želela bih da to bude okruženje u kome odrastaju naša deca, odnosno, da brend bude dostupan svima, a da se kvalitet osoba i kvalitet života meri drugim kriterijumima. Zato, upravo zbog momka koji skupocenu odeću deli beskućnicima i mnogih primera sličnih tome, ja i dalje verujem da dobrota, lepota i "prave" vrednosti u srcima naše dece mogu spasiti svet.

Jelena Holcer, dipl. pedagog, "Škola za roditelje"