Naime, kada je pre desetak godina lansiran Fejsbuk, mnogi nisu verovali da će takva "neinteligentna ideja virtualnog reality showa" zaživeti. Međutim, trebalo mu manje od bilo kojeg medija u istoriji da privuče čak 50 miliona korisnika, a danas je ta društvena mreža, s gotovo milijardu i po dnevno aktivnih korisnika (ili više od petine svetskog stanovništva), najveća online platforma koja i dalje najbrže raste. Ako uzmemo u obzir da na Zemlji čak 45 odsto ljudi zbog ograničenih resursa nema struje, onda ova brojka još više dobija na značenju.
Bez obzira na to o kakvoj je ideji reč, uz dobar web marketing uvek će postojati određen broj onih kojima će se ideja dopasti. Fejsbuk, koji je i sam svojevrsna web marketing platforma, bio je u tome izuzetno uspešan te je za kratko vreme uspeo pridobiti podršku kritičnog broja ljudi, koji su za sobom povukli ostale. U jednom eksperimentu kojim se želelo utvrditi kako pojave utieču jedna na drugu, u istu je prostoriju stavljeno dvadesetak starinskih satova s klatnima čija su njihanja bila usklađena u hiljaditi deo sekunde. Kada je satovima pridružen novi, čije je klatno za pola sekunde zaostajalo za ostalima, on je veoma brzo i bez ljudske intervencije njihanje uskladio s ostalima.
Ovaj fenomen, poznat kao simpatetička rezonanca, prisutan je i kod ljudi... U interakciji samo s jednom osobom naša vibracija se menja. To delom objašnjava kako smo, uprkos početnom otporu, tako brzo prihvatili Fejsbuk. Čim je o Fejsbuku počelo da se govori na sve strane, i čim se mreži pridruživalo sve više ljudi iz našeg okruženja, tako smo i sami počeli da se navikavamo na tu ideju. Videli smo da se nakon otvaranja profila i stavljanja prve fotografije ništa strašno nije dogodilo, i ostalo je bilo lako. Vrlo brzo, počeli smo da delimo s prijateljima sve više svojih intimnih razmišljanja, fotografija, stavova... I polako ali sigurno smo prestali uopšte da postavljamo pitanje zašto to radimo. Takvo ponašanje je postalo normalno, te se ubrzo pretvorilo u svojevrsni način života, bez kojeg više ne možemo.
Potreba za pažnjom
Ako nešto nismo podelili na Fejsbuku ni sami tome više ne pridajemo neku vrednost, jer nemamo osećaj da se stvarno dogodilo. Otkrivanje života virtualnim prijateljima i privlačenje njihove pažnje (komentarima, "lajkovima"...), daje nam osjećaj važnosti i popularnosti, što sasvim sigurno godi egu. Osim toga, ako stalno objavljujemo fotografije svojih aktivnosti, putovanja i druženja, stvara se pojam o tome kako nam je život jako zanimljiv, čak zanimljiviji od života onih koji dele malo, ili ne dele uopšte. No to je retko kad istina. Oni koji malo dele najčešće nemaju toliko izraženu potrebu za pažnjom, jer su je jednostavno zadovoljili još kao deca.
Naime, u najranijoj životnoj dobi pažnja roditelja bila nam je nužna za opstanak. Percipirali smo je energetski, i zahvaljujući njoj osećali smo se sigurno. Ako smo za nju bili zakinuti, na energetskom nivou osećali smo da nam je opstanak ugrožen, pa smo nastojali da je pridobijemo onako kako smo kao bebe znali i mogli: glasnim plakanjem, vrištanjem i slično.
Ta početna borba za roditeljsku pažnju ostavlja traga i kasnije u životu. Bez nje i kao odrasli osećamo energetski manjak koji, slično kao kad smo bili deca, nastojimo nadoknaditi skretanjem pažnje na sebe.
Premda u odrasloj dobi (najčešće) ne vrištimo, pažnju privlačimo glasnim smijanjem, ili govorom, stalnim pričanjem o sebi, davanjem sebi, svom životu, svojim dostignućima ili su naši problemi najveći na svetu, i slično. Svakako, pažnju će nam na taj način biti spremni dati jedno oni čiji je energetski sastav takođe oštećen, i nisu u stanju da se zaštite od energetske krađe. Izgubljenu energiju oni će na sličan način pokušati nadoknaditi od nekog drugog, slabijeg od sebe, i tako u krug.
Energetski vampirizam
Energetski vampirizam se na opisani način događa naprestano i svuda, ali tek je s pojavom Fejsbuka postalo jasno kolika je stvarna glad za pažnjom, i koliki su stvarne razmere ovog problema.
Naime, na Fejsbuku smo simultano povezani s velikim brojem ljudi, i svi oni čine naš energetski potencijal - našu potencijalnu publiku preko koje ako uspemo da pridobijemo dovoljno pažnje možemo doći do ogromne količine energije. Zato je Facebook kao stvoren za ljude željne pažnje, koji i u stvarnom životu sprovode neki oblik energetske krađe.
Takve osobe dnevno objavljuju i po deset postova - svaki svoj korak, misao, stav, preferenciju ili raspoloženje, nadajući se da će time privući reakciju publike. No i kada je privuku, to samo na kratko zadovolji njihove apetite, jer baš kao i u klasičnom vampirizmu - što više to čine, to su apetiti veći, a potreba za pažnjom i novim objavama postaje naglašenija.
Tako svojim ponašanjem na Fejsbuku otkrivamo o sebi mnogo više nego što smo svesni... Upravo ta enormna potreba za pažnjom proistekla iz globalnog energetskog manjka glavni je razlog što je Fejsbuk privukao toliki broj korisnika i daleko iza sebe ostavio ostale društvene mreže, stvorene na nešto drukčijoj osnovi (na primer, drugopozicionirani Tviter trenutno ima nešto manje od 700 miliona korisnika, a LinkedIn svega tristotinjak miliona). Tu našu slabost su osnivači Fejsbuka dobro prepoznali, te su zahvaljujući njoj ostvarili takav poslovni uspeh.
Komšijino dvorište
Uspehu Fejsbuka pridonela je još jedna naša slabost. Premda to nerado priznajemo, svi volimo da znamo šta se događa u "komšijinom dvorištu", ali da nas tuđi životi baš toliko zanimaj postalo je jasno tek kada nam se s Fejsbukom doslovce otvorio prozor u dvorišta svih naših virtualnih prijatelja. Posmatranje i praćenje tuđih života na prvi pogled može biti zabavno, ali ta zabava ima visoku cenu.
Baš kao što stalnim objavama želimo da dođemo do pažnje i energije drugih, tako konstantnim praćenjem tuđih objava, gledanjem i komentarisanjem njihovih fotografija ili postova gubimo veliki deo vlastite energije. Što to češće činimo, to je gubitak energije veći. Stalnim praćenjem onoga što se događa drugima, počinjemo i da se uspoređujemo sa njima. Ako smo nezadovoljni svojim životom, lako pomislimo da su njihovi životi ispunjeniji, kvalitetniji i smisleniji od našega, pa se osećaj nezadovoljstva samo pojačava. No u takvim okolnostima ono čime smo nezadovoljni teško možemo promeniti. Naime, da bismo bilo šta promenili, moramo imati energije, a svoju dragocenu energiju iz dana u dan dobrovoljno ustupamo onima kojima na Fejsbuku poklanjamo pažnju, i koji nam tu pažnju najčešće nikad neće uzvratiti. Kada smo usmereni na tuđe živote, naša su svesnost i percepcija bitno suženi. Iz takvog stanja ne možemo videti rešenje, ni doći do ideje kako promeniti ono čime smo nezadovoljni. Postajemo pasivni, pesimistični i skloni destrukciji, te nas je vrlo lako uveriti u bilo šta.
"Mali ljudi raspravljaju o ljudima. Srednji o događajima. Veliki o idejama" - Eleanor Roosevelt.
Baš kao što je Fejsbuk nastao na našim slabostima, zato što smo mi sami to dopustili, on će i dalje uticati na naše živote ukoliko nastavimo da ga na isti način energetski hranimo, i ne uhvatimo se svesno u koštac s onim zbog čega smo i počeli tako da se ponašamo. Obratimo pažnju pre svake objave na to šta time želimo da postignemo, i počnimo da pazimo kome i čemu poklanjamo svoju energiju.
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!