Obično se smatra da je lako prepoznati kada neko laže, po tome što je osoba nervozna. Ali to je zapravo loš pokazatelj. Neki ljudi su jako sigurni da neće biti uhvaćeni u laži i odlično je skrivaju. Neki postaju nervozni kada ih se ispituje pa ih je moguće pogrešno optužiti. A neki lažu sami sebe, pa ne pokazuju nikakve znakove namernog obmanjivanja.

Nije uvijek stresno lagati, ali svakako tera na razmišljanje. Laž je potrebno dobro smisliti. Zato traženje znakova nervoze može biti uzaludno, ali traženje znakova napornog razmišljanja može biti odlična strategija.

Laganje može biti pravi intelektualninapor. Potrebno je potisnuti istinu i konstruirati laž koja je uverljiva i nije kontradiktorna onome što slušatelj zna. Zatim, treba lažnu priču ispričati na uverljiv način i dobro je upamtiti. A to zahteva vreme i koncentraciju. To takođe znači da znaci laganja koje tražimo možda nisu tačni, a znakovi koje ne tražimo mogu biti dobri pokazatelji.

Kada smo nervozni, češće trepćemo, ali kad rešavamo neki kognitivni zadatak (npr. rešavamo aritmetički problem) trepćemo ređe. Nedavna istraživanja laganja pokazala su da osoba koja laže, ređe trepće. I u skladu sa kognitivnim naporom, muškarci koriste manje gestove rukama kada lažu, a oba pola duže pauziraju dok govore laži.

Prepoznajte lažljivca

Dakle, kod osobe za koju sumnjate da laže, ne treba tražiti znakove nervoze, već znakove da naporno razmišlja. Osoba će tada verovatno praviti manje pokreta rukama i nogama, ponavljati iste fraze, davati kraće i manje detaljne odgovore, pauziraće pre nego što odgovori i distanciraće se od laži tako što će joj govor postati manje osoban.

Smanjiće korišćenje reči kao što su – ja, meni, moje i koristiti on i ona, umesto imena ljudi. Konačno, u nastojanju da izbjegne otkrivanje istine, lažljivac može promeniti temu ili početi sam postavljati pitanja.

Znate li šta rade detektivi kada žele otkriti laže li njihov ispitanik?

Umesto oslanjanja na postojeće moguće znakove laganja, oni nastoje naterati osobu da više razmišlja kako bi se pojačali signali laganja do mere gde postaju vrlo očiti.

Pričanje unazad

Zatraže osobu da ispriča svoju priču unazad, počevši od kraja prema početku i sa što više detalja. Osoba koja obmanjuje, čak i „profesionalni lažljivac“ je pod velikim kognitivnim pritiskom dok se pokušava držati svoje priče i pritom pratiti reakciju osobe kojoj laže.

Postavljanje pitanja

Detektivi postavljaju otvorena pitanja kako bi saznali što više detalja i što potpunije informacije. "Možete li mi reći više o...?", „Recite mi točno...“. Prvo postavljaju uopštena pitanja, a zatim specifičnija.

Bez prekida

Ne prekidaju, već dopuštaju osobi da govori i koriste trenutke tišine kako bi je podstakli da priča.

Sad kad sve ovo znate, biće vam lako otkriti da li vas neko laže. I imajte na umu, pametniji ljudi veštije lažu.

Izvor: Sensa.hr