Čitanje, slušanje, gledanje uznemirujućih vesti o koronavirusu može izazvati čitv niz osećaja od uznemirenosti, zabrinutosti, ljutnje, pa sve do panike i stresa. U vreme kad je svet suočen sa pandemijom, količina takvog sadržaja je povećana pa se postavlja pitanje - kako izbeći stres uzrokovan vestima koje nas plaše, a istovremeno ostati informisan.
Sa epidemijom korona virusa, medije i društvene mreže preplavila je i epidemija lažnih vesti. Iako još uvek ne spadamo u najugroženije zemlje, opšti je utisak da je stanovništvo u najmanju ruku zabrinuto.
- To je donekle stvar percepcije. S obzirom na kretanje ljudi u današnje vreme, pitanje geografije i koliko nam je "virus prostorno blizak" je diskutabilno. Da ne zalazim u temu da li je i koliko registrovanih slučaja obolelih, odnosno koliko su informacije o rasprostranjenosti virusa pouzdane. Uvek ćete imati ljude koji veruju u ono što čuju i pročitaju i one koji sumnjaju. Ko je u pravu? Rekla bih da se virusi podjednako šire kao i vesti o njima i da mogu podjednako da budu štetni! Zato savetujem oprez - pazite sa kakvim vestima dolazite u kontakt, kao i sa kakvim virusima to jest situacijama gde možete da dođete u kontakt sa virusom - naglašava psihoterapeutkinjai lifecoach dr Maja Vučković.
Doktorka Vučković ističe da nije reč samo o različitim emocionalnim reakcijama koje vesti mogu da izazovu, već je i intenzitet tih reakcija različit.
- Postoji ona izreka: "Sit i gladan drugačije gledaju na parče hleba", pa tako i naša percepcija. Doživljaj različitih vesti dosta zavisi od individualnih osobina, kao što su godine, informisanost i znanje, zatim stepen neuroticizma, to jest koliko smo emocionalno stabilni. Takođe, da li spadamo u neku od ugroženih kategorija, kao i od geografskih, socijalnih i kulturoloških uslova. Što se više prepoznamo u onome što čujemo, to će i reakcija biti dramatičnija.
Naša profesija, između ostalog, podrazumeva i umereniju reakciju i kritičniji pristup vestima, tako i naše klijente učimo - objašnjava Vučković.
Reakcija je ključna
Svakako da takve vesti mogu biti okidač za stres, kaže Vučković, ali je pitanje kako ćemo reagovati, pre svega da li će naša reakcija biti funkcionalna i konstruktivna.
- Stres može biti akutan - nastati iznenada i odjednom, i može biti hroničan - postepeno nastajati i održavati se u dužem periodu. Rekla bih da su danas ljudi manje ili više u stanju nekog hroničnog stresa koji se samo dopuni i intenzivira nekom aktuelnom situacijom - kao što je ova sada sa virusom korona. Naše telo i naš mentalni aparat imaju sposobnost da kompenzuju stresne reakcije do određene mere, ali kad intenzitet i trajanje stresa premaši naše kapacitete da telesne procese držimo u stanju ravnoteže, to kompromituje naš imuni sistem i preko niza različitih mehanizama, dovodi do nastanka psihosomatskih bolesti. Da one nastupe, potrebno je različito vreme - navodi psihoterapeutkinja.
Naglašava da pre toga postoji niz simptoma i znakova, signalnih lampica koje se pale, a mi smo skloni da ih ignorišemo.
- Uglavnom kad primetimo neki problem, nastale promene su trajne i nepopravljive. Panični napad je jedan dramatičniji izraz da se nešto dešava i njega uglavnom ne ignorišemo. Zato što nas učini nefunkcionalnim. Ali ispod njega se mogu kriti razni drugi problemi. Kad se jave telesne reakcije poput lupanja srca, znojenja, osećaja da gubimo dah, straha da ćemo se ugušiti, dobiti infarkt, onesvestiti se - onda se uozbiljimo. Sam paničninapad je samo spoljašnja manifestacija koja ima različite uzroke ističe ona.
Kako izbeći stres, a ostati informisan?
Prema rečima psihoterapeutkinje, treba biti selektivan u tome šta slušamo i od koga, odnosno raspolagati što tačnijim informacijama iz što pouzdanijeg i priznatijeg izvora, i kritički pristupati tim informacijama.
- Izbeći ćemo stres ako ne pratimo šta se dešava, ali ćemo ostati neinformisani. Ako koristimo relavantne izvore, bićemo dobro informisani, ali to ne garantuje da nećemo imati burnu emotivnu reakciju. Kao lekar i psihoterapeut, uvek sam za to da treba što realnije sagledati situaciju, proceniti koliko smo sami pogođeni u tom slučaju i uz sve mere opreza - ostati u realnom optimizmu - jasna je sagovornica.
Kako kaže, to ne znači da bi trebalo biti neozbiljan kada je o ovoj temi reč, već preduzeti razumne mere opreza na osnovu relevantnih informacija.
Šta konkretno treba da radimo?
Kako stres kada je virus korona u pitanju ne možemo isključiti iz našeg života, onda je, kaže sagovornica, najbolje da naučimo kako da upravljamo njime.
- Kao psihoterapeuti, svoje klijente učimo različitim tehnikama i strategijama kako da postanu rezilijentniji - to jest psihološki otporniji na stres. To su strategije od toga kako promeniti svoj način razmišljanja, usvajanja tehnika efektivnije komunikacije preko tehnika duboke mišićne relaksacije do psihoterapijskog rada kojim se uče sposobnosti emocionalne regulacije i postiže najdublja i najefikasnija kontrola stresa, to jest naših reakcija na stres. Danas je zaista na raspolaganju ogroman dijapazon tehnika i načina kontrole stresa, često i uz primenu tehnologije - ističe dr Vučković.
Neretko se kaže da je stres tihi ubica u 21. veku, međutim mnogi veruju da će se navići na stresne situacije i nastaviti normalno život ili pak da će stres proći sam od sebe.
- Nažalost, i majka domaćica, dete u školi, partneri u vezi i sportisti na terenu doživljavaju stres. Navikavanje na stres je više naše ignorisanje stresa. Često klijenti na psihoterapiji kažu: “Jeste to loše, ali ja ne reagujem, dobro se nosim s tim!”. To često znači da ima veliki kapacitet da upravlja stresom, da se manifestacije stresa još nisu pojavile ili ih jednostavno ne primećuje. Umemo mi da obmanjujemo sebe pa da nam se to nekad obije o glavu. Zato naučite da prepoznate stres, a onda i kako da se nosite s njim. Naravno, ukoliko niste uspeli da ga izbegnete! - naglašava sagovornica.
- Verujem da možemo dosta da utičemo na stepen stresa. Da vodimo računa gde boravimo, s kim se družimo, šta jedemo, šta gledamo, slušamo, čitamo, kakav vazduh dišemo, pa ćemo se isključiti iz stresne visokonaponske mreže. Nije uzalud koncept jednostavnog seoskog života sve popularniji - zaključuje psihoterapeutkinja Vučković.
Šta sve strada od panike i stresa?
Od blažih reakcija, nervoze, preko poremaćaja koncentracije, spavanja, burnijih emotivnih reakcija, do psihosomatskih bolesti za koje stres može biti okidač. - Svi sistemi i organi mogu biti pogođeni stresom, ali sve kreće od poremećaja našeg vegetativnog nervnog sistema (deo nervnog sistema koji funkcioniše bez uticaja volje, a koji reguliše rad žlezda, srca, krvnih sudova, organa za varenje…).
Ti poremećaji izazivaju promene u funkcionisanju endokrinog i imunog sistema i na taj način pokreću jednu kaskadnu reakciju svih ostalih organa. Među najčešćim psihosomatskim poremećajima spadaju hipertenzija, čir na dvanaestopalačnom crevu, poremećaji rada štitne žlezde, sve ono za šta naši ljudi kažu da nastaje na nervnoj bazi - objašnjava psihoterapeutkinja.
Izvor: Blic