Strah od korona virusa - kako sačuvati mentalno zdravlje i sprečiti napad panike!
Čitanje, slušanje, gledanje uznemirujućih vesti o koronavirusu može izazvati čitv niz osećaja od uznemirenosti, zabrinutosti, ljutnje, pa sve do panike i stresa. U vreme kad je svet suočen sa pandemijom, količina takvog sadržaja je povećana pa se postavlja pitanje - kako izbeći stres uzrokovan vestima koje nas plaše, a istovremeno ostati informisan.
Sa epidemijom korona virusa, medije i društvene mreže preplavila je i epidemija lažnih vesti. Iako još uvek ne spadamo u najugroženije zemlje, opšti je utisak da je stanovništvo u najmanju ruku zabrinuto.
Povezane vesti
-
Popularna psihologija |
20.01.2020.
Strah od bolesti može zaista da ugrozi vaše zdravlje: evo kako nastaje i kako se leči hipohondrija
![]()
- To je donekle stvar percepcije. S obzirom na kretanje ljudi u današnje vreme, pitanje geografije i koliko nam je "virus prostorno blizak" je diskutabilno. Da ne zalazim u temu da li je i koliko registrovanih slučaja obolelih, odnosno koliko su informacije o rasprostranjenosti virusa pouzdane. Uvek ćete imati ljude koji veruju u ono što čuju i pročitaju i one koji sumnjaju. Ko je u pravu? Rekla bih da se virusi podjednako šire kao i vesti o njima i da mogu podjednako da budu štetni! Zato savetujem oprez - pazite sa kakvim vestima dolazite u kontakt, kao i sa kakvim virusima to jest situacijama gde možete da dođete u kontakt sa virusom - naglašava psihoterapeutkinjai lifecoach dr Maja Vučković.
Doktorka Vučković ističe da nije reč samo o različitim emocionalnim reakcijama koje vesti mogu da izazovu, već je i intenzitet tih reakcija različit.
- Postoji ona izreka: "Sit i gladan drugačije gledaju na parče hleba", pa tako i naša percepcija. Doživljaj različitih vesti dosta zavisi od individualnih osobina, kao što su godine, informisanost i znanje, zatim stepen neuroticizma, to jest koliko smo emocionalno stabilni. Takođe, da li spadamo u neku od ugroženih kategorija, kao i od geografskih, socijalnih i kulturoloških uslova. Što se više prepoznamo u onome što čujemo, to će i reakcija biti dramatičnija.
Naša profesija, između ostalog, podrazumeva i umereniju reakciju i kritičniji pristup vestima, tako i naše klijente učimo - objašnjava Vučković.
Reakcija je ključna
Svakako da takve vesti mogu biti okidač za stres, kaže Vučković, ali je pitanje kako ćemo reagovati, pre svega da li će naša reakcija biti funkcionalna i konstruktivna.
- Stres može biti akutan - nastati iznenada i odjednom, i može biti hroničan - postepeno nastajati i održavati se u dužem periodu. Rekla bih da su danas ljudi manje ili više u stanju nekog hroničnog stresa koji se samo dopuni i intenzivira nekom aktuelnom situacijom - kao što je ova sada sa virusom korona. Naše telo i naš mentalni aparat imaju sposobnost da kompenzuju stresne reakcije do određene mere, ali kad intenzitet i trajanje stresa premaši naše kapacitete da telesne procese držimo u stanju ravnoteže, to kompromituje naš imuni sistem i preko niza različitih mehanizama, dovodi do nastanka psihosomatskih bolesti. Da one nastupe, potrebno je različito vreme - navodi psihoterapeutkinja.
Naglašava da pre toga postoji niz simptoma i znakova, signalnih lampica koje se pale, a mi smo skloni da ih ignorišemo.
- Uglavnom kad primetimo neki problem, nastale promene su trajne i nepopravljive. Panični napad je jedan dramatičniji izraz da se nešto dešava i njega uglavnom ne ignorišemo. Zato što nas učini nefunkcionalnim. Ali ispod njega se mogu kriti razni drugi problemi. Kad se jave telesne reakcije poput lupanja srca, znojenja, osećaja da gubimo dah, straha da ćemo se ugušiti, dobiti infarkt, onesvestiti se - onda se uozbiljimo. Sam paničninapad je samo spoljašnja manifestacija koja ima različite uzroke ističe ona.
