Naše funkcionisanje kreće se u ritmovima. Najšire, to su ritam aktivnosti i ritam povlačenja koji se stalno smenjuju. Smatra se da zdrav, odrastao čovek treba da spava sedam-osam sati dnevno i da je to najbolji vid odmaranja. Ponekada se iz određenih razloga ne držimo tog ritma - spavamo manje, a radimo više. Malo-pomalo dolazi do zasićenja i iscrpljenosti organizma, što se reflektuje na različite načine: javljaju se umor, bolovi u pojedinim delovima tela ili poremećaj nekih fizioloških funkcija. Organizam nam na taj način skreće pažnju da nešto nije u redu.

Šta se dešava kada jednostavno ignorišemo odlazak na odmor?

"Čuo sam od nekih ljudi da godinama nisu išli na odmor", priča Mladen Kostić, klinički psiholog i psihoterapeut. „Mislim da je to njihov svestan izbor a ne nemogućnost. Deo njih, koji je preovladao, nije bio za prekidanje aktivnosti iz raznih razloga. Prosto neki sebi prave poslove, jer ne žele da ih prekinu. Nije dobro tako funkcionisanje, jer s vremenom dovodi do jednoličnosti i zamora. Ponekad nije lako izaći iz toga i opustiti se. Dobro je da ljudi završe ono što može da se završi, ili da to prekinu na određeno vreme i odu na odmor gde će se stvarno opustiti i prepustiti uživanju. Za to vreme nikako ne treba da misle na ono što ih čeka kada se budu vratili".

Savremeni bračni partneri sa decom jedva da imaju vremena da se vide u kući zbog brojnih obaveza i novog, evropskog radnog vremena. Kako se odlazak na odmor manifestuje kod porodica koje ne provode dosta vremena zajedno? I da li se njihov odmor ponekad pretvori u pravu dramu?

"Ako uzmemo primer da oba roditelja rade ili da je jedan veoma zauzet poslom, dolazimo do činjenice da u mnogim porodicama nema dovoljno prave komunikacije među članovima. Neki ljudi po nekoliko dana ne razgovaraju sa svojom decom. Jednostavno se zbog obaveza i ne sretnu u kući. Vide se samo vikendom, a tada nemaju dovoljno vremena da reše eventualne probleme. Kad odu na odmor, onda 24 sata provode zajedno, nema posla, nema gužve u saobraćaju niti drugih aktivnosti na koje su navikli. Tada neke stvari izlaze na površinu.

Dolazi do onoga što su možda izbegavali povećanim aktivnostima van kuće. Lakše se pojave varnice, napetost i iscrpljenost. Taj odmor je praćen tenzijom i neće ispasti dobar. Postavlja se pitanje šta su to oni doneli na odmor ako im nije uspeo", kaže naš sagovornik.

"Važno je kako su ga organizovali, da li su svi učestvovali u izboru mesta gde će ići, ko će se baviti decom i slično. Prelazak iz radne u opuštenu sredinu nekada je jako velik i neki se u tome ne snalaze. Pošto sad imaju mnogo vremena pred sobom i mogu da razgovaraju o svemu koliko žele, a nisu naučili kako da organizuju vreme i aktivnosti, mogu da nastanu ozbiljni problemi. To je vrlo važno za roditelje, ali i za decu jer im je obrazac ponašanja prezentovan u porodičnoj sredini. Nikome taj odmor ne ispadne prijatan i svi žele da se što pre vrate kući, starim aktivnostima. To ne znači da je stari način funkcionisanja ispravan, ali su oni na njega navikli pa im je nekako lakše".

PageBreak

Zadovoljstvo na odmoru

Postoje i oni koji nikada nisu zadovoljni odmorom. Takvima će teško igde išta da prija ako ne promene način gledanja na ono što treba da ih učini srećnim i zadovoljnijim.

"Ako su ljudi otišli na odmor koji je izneverio njihova očekivanja, ili su bili primorani da uplate jeftiniji aranžman pa, na primer, nisu zadovoljni pogledom iz sobe ili plažom, onda ceo odmor može da prođe u prebacivanju sebi ili partneru i tako sasvim propadne.

Ako prihvatite da je situacija takva i da ne može biti drugačija, mogli biste da uživate u svemu što taj odmor pruža i čarima mesta gde ste se našli. Takav osećaj će vam pomoći da vam sve ostane u lepom sećanju", kaže Mladen Kostić.

"Pokušajte da stvari gledate iz drugog ugla. Za odmor se treba dobro pripremiti. Treba voditi računa da ga prilagodimo našim potrebama i mogućnostima, da bude nešto drugačije od onog u čemu smo svaki dan, a opet da ne bude suviše različito pa da u to ne možemo da se uklopimo. Možda ne treba isključivati turističke vodiče, jer nam konsultacija sa njima pomaže da odemo tamo gde ćemo se i psihički i fizički odmoriti. I važno je da to ne bude samo jednom godišnje, nego u više navrata. Bolje je tokom godine praviti više kraćih odmora nego odjednom ići na odmor od 20 dana".

Dakle, odmor porazumeva planiranje, kako bi sve bilo usaglašeno i dalo dobre i pozitivne rezultate. Pravi odmor je kad su ljudi opušteni i rade ono što vole i žele.