"Moramo biti šampioni promene, jer je jedina druga alternativa da budemo žrtve promene." Philip Mirvis

Dragi prijatelji,

Da li ste se ikada osetili kao hrčak zarobljen u točku; bez izlaza, konstantno u istom mestu bez obzira na to koliko ste se brzo kretali... Ovo je važna stvar, jer se često nadjemo u situaciji u kojoj održavamo nešto što smo jednom kreirali i što nikada nismo pogledali iz druge perspektive niti ispitali efikasnost, kvalitet i održivost našeg proizvoda - kao što naučnici rade. Ovo se često dešava kada investiramo energiju u održavanje i ‘čuvanje' onoga što smo nekada stvorili.

Ako je sve što dobijete od dodatnog jednočasovnog truda na nekom od svojih projekata proporcionalna količina izvršenog rada, onda jedini način da dobijete mnogo više leži izvan granica iscrpljenosti. A to nije način da se živi život. Život bez varijacija, život proživljavanja jedne te iste nedelje uzastopno, u nedogled, dok se jedino sezone smenjuju je... pa, recimo samo - vi zaslužujete bolje.

Za neke ljude, poput umetnika, neprekidno celoživotno razvijanje veština je sastavni deo onoga što rade. Violončelista poboljšava svoju tehniku svakodnevno, tokom celog života. Slikar stalno izoštrava svoj vid. Glumac kontinuirano poboljšava varijetete u korišćenju svoga tela, svog glasa, emocija, svog Ja.

Jednom sam razgovarala sa programerom koji je rekao: "Kada programiram bitna stvar nije sam proizvod mog programiranja nego to kako programiram sebe tokom procesa; veštine koje steknem, i ono što postanem. Mogao bih da izvodim svoje radne dužnosti bez da zaista razvijam svoje veštine, i onda bih ostajao isti sa godinama. Ali ako malo drugačije pristupim svemu, ja kontinuirano pospešujem nivo svojih veština."

Nastavak članka