Dragi prijatelji,

Inspiracija za ovaj blog je došla nakon neverovatno divne sesije koju sam imala sa klijentom, i nisam mogla, a da se ne zapitam sledeće:

Koliko često neki ljudi uhvatite sebe kako se identifikuju sa onim što nisu?

Zamislite šta bi se desilo ako biste doživeli sebe kao potpuno izvan vremena, biti u stanju gde nema prepreka... Zar to ne bi promenilo i način na koji cenite život?

Na žalost, većina ljudi se identifikuje sa samima sobom isključivo na nivou uma, ispunjeni strahom, stagnacijom, žalbama i osećanjima niže vrednosti i nedostatka ljubavi prema sebi.

Kada se idetifikujemo na nivou uma, tok energije u našem telu biva blokiran, naše telo počinje da pati, javlja se bolest, strah počinje da raste. I sve što naše telo radi je da održava potrebe našeg ega, mi žurimo, postajemo opsednuti vremenom, lako se naljutimo kad ne bude po našem, pravimo planove koji nas neće usrećiti... drugim rečima, lagano počinjemo da venemo. Naša čula, naše celo biće pokušava da na silu zgrabi svet, umesto da ga zagrli, umesto da mu poželi dobrodošlicu i da mu se raduje.

Razmislite o ovome na trenutak. Zatvorite oči i primetite kako dočekujete svet. Kako doživljavate događaje koji vam se dešavaju? Gde obično živite? Gde je vaša emotivna adresa? Da li kreirate iz ljubavi, ili nalazite da konstantno "štitite" sebe od nečega i da bežite od života? Da li se krijete u bezbednosti svoje senke ili se otvarate prema životu? Šta se dešava kada ste sami? Kako dočekujete tišinu? Da li je tišina vaš prijatelj ili najveći neprijatelj koji vas preispituje, i želi da zađe dublje, želi da vas upozna?

Kako da prepoznate emocije koje su u telu zarobljene tenzijom i da ublažite bol (NLP vežba)...

Da li živite život stegnuto, konstriktivno? Da li provodite vreme pokušavajući da udovoljite drugima, kako bi vas voleli, kako bi vas cenili, kako bi vam dali odobrenje? Da li živite, radite, kreirate za sebe, zato što imate osećaj da je to prava stvar i zato što time poštujete poziv svoje Duše, ili to radite kako biste dobili priznanja, tapšanje po ramenu, lažni osmeh i nekoliko ljubaznih reči lažnog odobravanja od ljudi koje niti cenite, niti naročito uvažavate?

I na ova pitanja nema ispravnih i pogrešnih odgovora. Koji god vaš odgovor da je, on je vaš...Ovde se radi o izboru. Biramo šta radimo i kako ga radimo, biramo ko postajemo... Biramo da verujemo ili svojoj Duši, našem čarobnom višem ja, ili svom uplašenom, pažnje željnom i pažnje lišenom ego umu.

Strah, grčenje, stega nas drže zarobljenim unutar nas samih, unutar bezbednih obrazaca ponašanja, unutar stegnutog prostora naše veoma nekomforne zone komfora. Kada smo uslovljeni i nismo otvoreni za želje i zahteve naše prave prirode, naše istine, život će imati veoma malo smisla. Mi ćemo mahnito tragati za novim znanjima, informacijama, tehnikama, ali uzalud... Davićemo se u moru informacija, sa vrlo malo napretka, odbijajući da slušamo svoj unutrašnji GPS. I upravo u ovom stanju se gubi svrha, i hvata se za instant izlečenja i rešenja, uzalud se nadajući da ćemo odgovor naći izvan nas.

PageBreak

Kako prihvatiti sebe bez napora

Tako da jedan od prvih koraka ka oslobađanju od onoga što nismo i korak ka potpunom prihvatanju života je da se vratimo na početak, da se vratimo na drevnu i zaboravljenu veštinu slušanja, veštinu unutrašnje prisutnosti. Postati potpuno prijemčiv. Slušanje bez osuđivanja, posmatranje bez misli, primećivanje bez potrebe da se menja, prilagođava, daje svoje "mišljenje".

Ovo nije lako, pošto smo naučeni i uslovljeni da uslovno slušamo.

Ovo me podseća na jednostavnu vežbu koja zahteva samo slušanje.

Evo kako ide: Slušajte svoje telo i budite prisutni. Bez misli, bez analiza, bez dijagnoza. Samo budite. Pet minuta.

Šta se dešava? Budite iskreni! Da li ste bili zaista prisutni, ili je vaš um radio 300 na sat, očajnički pokušavajući da analizira, procenjuje, opisuje?

Vidite, obično se krijemo iza mora reči, umesto da dozvolimo i verujemo svom telu da radi ono što najbolje zna. Naše telo ima organsko pamćenje svog savršenog stanja, ono zna kako da se vrati u svoje prvobitno stanje lakoće i postojanja bez napora, a ipak, svojom stalnom potrebom da "se poboljšamo", da mu (telu) kažemo šta treba da radi da bi se opustilo, da bi bilo "zdravo", mršavo, savršeno, sve što radimo je da mu otežavamo da radi ono što ono radi najbolje. Ovim obrascem ponašanja gde mu govorimo šta/kako da radi/bude, mi smo direktni kreatori tenzije. Kada se jednom oslobodimo potrebe da se mešamo, naše telo ulazi u svoje savršeno stanje.

Kada prihvatite svoje telo kao osećaj dobijate novu klasu percepcije svog energetskog tela. Ono okružuje vaše fizičko telo i obično ga pokriva strahom i gustinom, ali kada eliminišete slojeve straha, uslovljavanja i osuđivanja, ono postaje lagano, slobodno, otvoreno.

U NLPu koji mi predajemo, koristimo seriju tehnika koje nam zaista pomažu da se povežemo sa sobom, sa onim ko zaista jesmo, kao rezultat toga mi postajemo dostupniji sami sebi. Na žalost, veći deo tradicionalnog klasičnog NLPa je po prilično na nivou svesnog uma, koji kreira kratkoročne promene koje su bazirane na starim obrascima i još više ih osnažuje. Ti obrasci onda drže ljude zaglavljenim, ograničenim i napetim, i u stalnom iščekivanju nečega....Ali ne iščekivanju sa radošću, već iščekivanju napojenom strahom i strepnjom.

Stoga, ako se osećate razigrano i radoznalo, probajte ovu tehniku:

Zatvorite oči, nađite udobno mesto gde nećete biti uznemiravani, sedite ili lezite, i počnite da slušate.

Slušajte zvuke koji vas okružuju, zvuk sobe u kojoj ste, zvuke koji dolaze od spolja.

Sada, usmerite pažnju na svoje telo, i počnite da ga slušate.

Dok ovo radite, idite još dublje i primetite šta se dešava unutra. Izbegavajte procene i opise, samo prihvatite sve što se dešava u vašem telu.

Usudite se da napravite prvi korak! (VIDEO)...

Nakon nekog vremena, otkrićete sebe u samom slušanju, stanje u kom vi ne slušate i ništa ne biva slušano. Ali ono šta jeste, se čuje. Ono šta jeste je saslušano.

Tišina. Prihvatanje. Lakoća bez napora. Vi u svom najčistijem i najsavršenijem obliku. Stanju s kim se ni jedna ljubav koja dolazi spolja ne može uporediti. Divno stanje. Prazno i puno u isto vreme. Mesto iz kog sve počinje i u kome se sve završava u kontinuitetu.

Čisto blaženstvo.

Uživajte u ovome i javite nam kako vam ide.

Šaljemo vam okeane ljubavi,
Lidija i Thomas, Momentum strategies

Izvor: Lovesensa