Koja je uloga optimizma, a koja pesimizma u životu

Ovo mi se često dešava, a možda i vama. Idem ulicom, duboko zamišljena, naboranog čela, stisnutih usana dok se mentalno prebacujem u budućnost : "Kako ću se snaći na sastanku sledeće nedelje?", "Kako da sutrašnja poslovna večera prođe dobro?", "Da li će projekat koji treba da predam proći kako valja, ili da ga pregledam još jednom?"- "Hej, ti tamo!", slučajni prolaznik prekida mi koncentraciju i kaže: "Opusti se! Nasmeši se!". Česta reakcija je da mu uputim mrki pogled. Može se reći da sam generalno srećna i ne volim da mi se komanduje da budem pozitivna - sve vreme i bez obzira na okolnosti. Ponekad, osmesi nisu ono što situacija zahteva.

Došlo se, praktično, do tačke gde ljudi stvarno osećaju pritisak da misle i govore na optimističan način. Istraživanja pokazuju da kad se ispitanici pitaju da se izjasne o nekoj finansijskoj investiciji ili hiruškoj intervenciji oni daju previše optimistična predviđanja što i sami znaju, ali čak i dodaju da bi voleli da budu još optimističniji nego što već jesu. Očigledno, optimizam se vidi kao nešto što je nesumnjivo dobro, lek za sve.

Ali imamo i jedan iznijansiraniji pristup svemu. Istraživači smatraju da optimizam i pesimizam nisu samo fiksirane tačke gledišta ljudi, već su i to načini razmišljanja kojima pribegavamo po potrebi, odnosno roze ili tamne naočare koje stavljamo zavisno od toga šta situacija zahteva. Takva ciljana upotreba optimizma je u stvari efektivnije nego stalni bezrezervni optimizam, bez obzira na sve.

Psiholozi čak dovode u pitanje prevlast optimizma kao prihvatljivijeg stanja uma. Oni smatraju da i pesimizam ima svojih prednosti. U Americi je, na primer, optimizam postao nešto slično kultu. Vera koju polažemo u moć pozitivnog razmišljanja nije samo naivna, već i ne uspeva da obuhvati kompleksnost ljudske motivacije.

Decenijama već, psiholozi, a pod njihovim uticajem i javnost posmatraju optimizam i pesimizam kao preovlađujuće osobine ljudi - stabilan i relativno nepromenljiv način pristupa životu, esencijani deo naše "šminke". Vi ste ili optimista (bravoo!) ili pesimista (uaaaa!). Optimističnost ili pesimističnost ljudi se lako može proceniti. Istraživači mogu da ih izmere davajući ljudima kratke upitnike da popune i do sada postoje hiljade i hiljade istraživanja koja se bave ovom tematikom na ovaj način.

PageBreak

Da li su uspešni ljudi skloniji pesimizmu

Strateški optimizam i pesimizam je mnogo teže oceniti i sagledati jer oni zavise od specifične situacije, zbog toga su oni i izbegli neko detaljnije istraživanje. Ali psiholozi su počeli da uviđaju da mnogi od nas koriste ove načine razmišljanja na fleksibilan način i da ta fleksibilnost ima brojne prednosti.

U isto vreme, siromašni rođak optimizma, pesimizam počinje da izlati iz senke. Pesimizam vuče sa sobom dosta predrasuda. U jednom istraživanju ljudima je dato da pročitaju opis dvoje ljudi, gde je jedan optimista, a drugi pesimista i da nakon toga zamisle susret sa njima. Učesnici istraživanja su predvideli da bi im se optimista dopao, a da i ne bi baš voleli da pričaju sa pesimistom, jer on sigurno nije društven i prijateljski nastrojen i da je verovatno depresivan čovek.

Za Amerikance, dugogodišnje pristalice doktrine pozitivnog razmišljanja, pesimizam znači biti sumoran, turoban, tužan gubitnik. Ali to nije baš tako. Skorija istraživanja pokazuju da uspešni ljudi često koriste pesimizam strateški kako bi se pripremili i motivisali za buduće događaje. Jednostavno nije tačno da je pesimizam „loš", a optimizam „dobar" - iako nas tako ohrabruju da mislimo. Pre se može reći da i jedno i drugo imas svoju funkciju i svoju vrednost.

Ako kažemo da i optimizam i pesimizam imaju svoju funkciju, verovatno se pitate šta koja je to? Optimizam i pesimizam su osećanja u vezi budućnosti. Oni nam pomažu da upravljamo našim očekivanjima, kao i našim budućim aktivnostima.
Zato što je svet nepredvidiv, mi kontinuiramo stvaramo mentalne scenarije oko toga kako će se stvari odvijati i mi bojimo te scenarije svetlom ili tamnom bojom, nadom ili strahom. Zašto naše prognoze nisu neutralne - ni optimistične, ni pesimistične već jednostavno realistične? Ispostavilo se da optimizam i pesimizam nisu distorzije ili nedostaci naše vizije (barem, ne uvek), već su u stvari poboljšane perspektive koje nam pružaju više nego što puki realizam može da pruži.

Vaša doza optimizma: 8 razloga da verno pratite svoje snove...

I optimizam i pesimizam mogu, na primer, da budu moćni motivatori. Ako ste realno sagledali koliko rizika preuzimate sa novim projektom i koliko će posla on zahtevati, možda se nikad ne bi ni usudili da pokušate. Ali tu je snaga optimizma da vas napuni energijom i da vas ubedi da će sve ispasti kako treba, taman toliko dok sprovedete svoju zamisao u delo. Isto tako, pesimističan pristup mogućem ishodu može da nas podstakne da delujemo što pre - Ništa nas neće naterati da uradimo nešto kao neka katastrofa koja je na pomolu. Emocionalna komponenta optimizma i pesimizma je ono što ih čini tako uticajnim.

Možemo da pogledamo unapred i objektivno predvidimo šta će se desiti. Ali, optimizam i pesimizam nose osećanja sa sobom i ta osećanja nas podstiču na akciju znatno snažnije nego što to mogu racionalna očekivanja. Osećanja koja dolaze sa optimizmom i pesimizmom imaju i svoju sekundarnu funkciju - Pomažu nam da upravljamo drugim emocijama koje se mogu stati na put našoj efektivnosti.

PageBreak

Kako optimizam, a kako pesimizam upravljaju našim osećanjima

Optimizam može, na primer, da bude kao neki bedem protiv anksioznosti, ispunjava nas jakim osećajem da imamo snagu da oblikujemo događaje, da prevaziđemo sumnje i brige koje bi nas inače paralizovale i sprečile da delamo.Optimizam, takođe, može da nas podigne kada stvari krenu naopako, kad nas preplave osećanja beznađa i očaja, optimizam je splav za koji se držimo dok se nebo ne razvedri.

Pozitivne pretpostavke o budućnosti nam mogu omogućiti izdržimo stresne situacije, koje bi inače bile neizdržive. Preduzetnik koji osniva preduzeće može naterati sebe da radi i po 18 sati dnevno mesecima, pa i godinama, zato što optimistično veruje u veliki uspeh koji će postići na kraju.

Iako pesimizam deluje kao čudan izbor za emotivnog pomoćnika, on, takođe, može da nam pomogne u upravljanju našim osećanjima. Snižavanjem naših očekivanja („ Ja verovatno neću dobiti ovu prestižnu nagradu/dobar posao/super partnera), on nas izoluje od dubokog razočarenja ako se stvari ne odvijaju kako smo zamislili. Pesimizam je „strategija zaštite našeg ega".

Ukoliko postoji šansa da napredujete na poslu i optimistično verujete da će se to i dogoditi, moraćete da se nosite sa jakim udarcem na vaše samopouzdanje i sliku koju imate o sebi ukoliko se to, ipak, ne obistini. Ali, ukoliko imate pesimističan stav u vezi vaših izgleda za napredovanje, neće vas toliko emotivno pogoditi, jer ste već tako i očekivali. Pesimizam, takođe, omogućava osećaj oduševljenja kad uprkos našem samozaštitnom pesimističkom stavu uspemo da dobijemo ono što želimo, dok optimisti teško osete radost prijatnog iznenađenja.

Vaša doza optimizma: 10 mudrosti kojima nas je naučila Helen Keler...

Ključ korišćenja optimizma i pesimizma strateški je da se način razmiljanja prilagođava situaciji. Kad se traži novi posao, na primer, važno je prikupiti što više optimizma u sebi. Kako istraživanja pokazuju ljudi koji su imali optimistični stav su se znatno brže zapošljavali.

Kako optimizam prouzrokuje takav efekat? Tako što omogućava ljudima koji traže posao da se znatno bolje i produktivnije nose sa odbijanjima na koja nailaze. Njih neuspesi ne uništavaju, zato što biraju da veruju da će sve na kraju ispasti dobro. Optimizam im daje snagu da nastave, doć bi ljudi sa pesimističnim stavom verovatno odustali.

PageBreak

Optimizam i posao

Optimizam, takođe, omogućava pojedincima da razmišljaju fleksibilnije i kreativnije. Kad imate optimističan način razmišljanja, verujete da će se stvari rešiti, samo treba smisliti način. To omogućava da se dođe do inovativnih rešenja, dok bi sa pesimističnim stavom ostali da stojite u mestu.

Još jedna situacija kad je zgodno nabaciti pink naočare je kad krećete u pokretanje sopstvenog biznisa ili proizvodnju sopstvenog izuma. Realistički gledano, šanse da se uspe sa tim poduhvatima su male. Podaci u SAD-u pokazuju da više od polovine novih biznisa propadne u roku od pet godina i da se na hiljade prijave patenata godišnje odbije. Ipak, svaki preduzetnik i inovator mora da veruje da će njegov projekat uspeti da prkosi takvim prognozama.

Optimizam motiviše ljude da budu uporni i rade što više mogu da bi ostvarili svoje dugoročne projekte i štiti ih od uvek prisutnog rizika od neuspeha. I zaista, mnoga istraživanja pokazuju da su preduzetnici posebno skloni prihvatanju optimističnog stava. Oni jako veruju u svoje sposobnosti i izvlače pozitivne zaključke iz ograničenih podataka - što predstavlja mentalnu naviku koja i nije baš utemeljena u realnosti, ali pomaže novim vlasnicima biznisa da se nose sa nevoljama.

Gde je koren optimizma čoveka i kolika je njegova stvarna moć...

Takođe, jedno istraživanje iz 2007. je pokazala da pronalazači imaju više samopouzdanja i optimizma u odnosu na druge ljude. Više od polovine istraživača koji su učestvovali u istraživanju je nastavilo sa svojim radom na nekom pronalasku, čak i kad su dobili savete od stručnih lica da bi trebali da prestanu sa svojim naporima.

Čak i običan napor kao što je odlazak na dijetu se lakše podnosi uz dozu optimizma, kako pokazuju istraživanja. I ovde, šanse su protiv nas. Brojna istraživanja o dijetama pokazuju da je u roku od četiri, pet godina dve trećine ljudi koji su bili na dijetama povratio nazad težinu koju su prvobitno izgubili. Imajući u vidu ove podatke, optimizam može da ima značajnu ulogu kao podsticaj, da nas uveri da je cilj mršavljenja dostižan, da jača našu odlučnost da se odupremo iskušenjima kao što su dezerti i grickalice kao i da nas ubedi da se popnemo nazad na „vagon" kad se okliznemo i ispadnemo jer mi, optimistično verujemo da će kilogrami nestati.

PageBreak

U mnogim situacijama pozitivna očekivanja dovode do pozitivnih rezultata

Zaista, jedno istraživanje rađeno u Izraelu pokazalo je da ljudi koji su bili na dijeti i koji su imali optimističan stav i postavljali više ciljeve u pogledu mršavljenja i imali viši nivo poverenja u pogledu postizanja tih ciljeva, upravo su to i ostvarivali, gubili veći broj kilograma. Dakle, u mnogim situacijama pozitivna očekivanja dovode do pozitivnih rezultata.

A pesimizam? Kada je koristan? Začudo, pesimizam može biti od velike pomoći baš u trenucima kada bi najmanje trebalo da se osećamo pesimistično. Kada smo već bili uspešni i imamo realistična očekivanja da ćemo biti uspešni ponovo, to nas možda zavara i budemo lenjiji ili sa previše samopouzdanja. Pesimizam može da nam da podsticaj da baš damo sve od sebe. Ovaj fenomen koji se zove „defanzivni pesimizam" podrazumeva zamišljanje svih stvari koje bi mogle da krenu naopako u budućnosti. To nas podtiče da preduzmemo mere koje mogu sprečiti potrencijalne „katastrofe" u budućnosti.

Zanimljiva stvar je da su ljudi koji primenjuju ovu taktiku „defanzivnog pesimizma" uglavnom prilično dinamični i uspešni. Oni koriste ovu tehniku kako bi motivisali sebe da urade nešto najbolje što mogu. Rukovodilac, na primer, organizuje konferenciju i predviđa da može doći do sukoba dvoje učesnika zato ih raspoređuje da sede na suprotnim krajevima stola. Takođe, predviđa da će učesnici biti umorni i gladni posle nekoliko sati diskusije i zato planira pauze i obroke. Predviđa i da možda neće doći do nekog konačnog rešenja na sastanku i zato ubacuje i „Gde idemo dalje?" kao završnu sesiju u rasporedu. Da je imao optimističan stav - „Sve će proći odlično", konferencija verovatno ne bi prošla kako treba.

Pesimizam takođe može biti efikasan motivator kada se susretnemo sa ogromnim ili nedefinisanim strahom. Slutnja o ishodu može da nas podstakne da preduzmemo neophodne korake koje bismo inače izbegli. U slučaju 9/11 u SAD, mnogi Amerikanci su pesimistično predosećali da će doći do još napada i konstuktivno su se bavili svojim brigama stvarajući zalihe konzervirane hrane, flaširane vode, baterijske lampe.

Kako da uvežbate pozitivnost: lična psihoterapija protiv stresa u 10 koraka...

Takođe, mnogi Amerikanci su pesimistični u pogledu neophodnog ekonomskog oporavka. Ali, kao rezultat i kako izveštaji pokazuju oni prave pametne izbore zbog toga, kao što su štednja novca i ulaganje u penzije. Kada se koristi na ovaj način, pesimizam nije loš utrošak našeg vremena i energije već produktivna strategija da se nosimo sa neizvesnošću. Fenomen „defanzivnog pesimizma" pokazuje da postoje trenuci kada je pesimizam i negativno razmišljanje zapravo deo pozitivne psihologije jer dovode do boljih performansi i ličnog napredovanja.

PageBreak

Da li preterano pozitivna razmišljanja mogu da vode na stranputicu

Pesimizam može da pruži pomoć i kada su naši strahovi konkretniji i neposredni, na primer kada očekujemo da čujemo loše vesti. Kada se pripremimo za negativan ishod to ima pozitivan psihološki efekat, smatraju psiholozi. Kada konačno primite lošu vest i dalje se osećate loše, ali ne u toj meri koliko bi da je niste predvideli, jer ste imali priliku da se suočite sa emocionalnim implikacijama tog negativnog događaja unapred. Možda obezbedite i neku podršku unapred, na primer povedete prijatelja kad idete na zakazani sastanak sa lekarom kako bi vam pomogao da se izborite sa zabrinjavajućom dijagnozom ili nađete tutora ukoliko znate da ćete pasti neki bitan ispit.

U slučajevima kada se suočavate sa sumornom realnošću - kad su neke vesti loše i mogu biti još gore, pesimizam je vaš saveznik. Nedavno istraživanje objavljeno u Internacionalnom žurnalu starenja i ljudskog razvoja je pokazalo da stariji ljudi koji su realistični i čak pesimistični u pogledu izvesnosti dešavanja nekih negativnih događaja, kao što su približavanje smrti nekih bliskih prijatelja i rođaka, su manje podložni depresiji od starijih ljudi koji su optimistični. U ovom slučaju doza pesimizma pruža zaštitu od bola koji stvara gubitak bliske osobe.
Odustajanje od „stalnog i u svakoj prilici" optimizma reflektuje „kretanje klatna" u oblasti mentalnog zdravlja.

Tokom 20. veka psiholozi su se uglavnom bavili patologijom i disfunkcijom i pravac pozitivne psihologije se javio kao odgovor na to. Sada se ipak shvata da sreća i optimizam ne mogu biti potpuni odgovor.

Te promene dominantnog pravca u psihološkim istraživanjima prate promene generalnog raspoloženja u kulturi. Ideje pozitivne psihologije su se filtrirale nekoliko godina pre 1998. kada je psiholog na Univerzitetu Pensilvanija Martin Seligman izabrao pozitivnu psihologiju kao glavnu temu tokom svog manadata na mestu predsednika Američkog psihološkog udruženja. Njegove poruke optimizma su se idealno uklapale u vedro raspoloženje koje je nosila ta prosepritetna i mirna decenija.

Danas naš okvir razmišljanja je drugačiji. Dva rata kojima se ne vidi kraj, težak ekonomski oporavak, teški izbori na svakom koraku i sva ova dešavanja formiraju jedno generalno loše raspoloženje. Uvažavanje vrednosti pesimizma i pažljivo, uzdržano korišćenje optimizma je usaglašeno sa ponekad bolnim očekivanjima kojima smo kolektivno podvrgnuti.

Socijalni kritičar Barbara Erenrajh se bavila promišljanjem bezumnog optimizma u svojoj knjizi - „Kako pozitivno razmišljanje podriva Ameriku". Ona kaže da je poslednjih godina optimizam u Americi dobio manični intenzitet i da je „tiranija pozitivnog razmišljanja" kriva i za rat u Iraku i za krah ekonomije. Erenrajh se dugo bavila negativnom stranom američkog nasmejanog lica. Ono što iznenađuje je i da je osnivač pozitivne pshilogije Martin Seligman počeo da se bavi time. Seligman je postavio optimizam na intelektualnu mapu nakon svojih pionirskih eksperimenata 1970-ih kojima je pokazao da su negativna razmišljanja i depresija u velikoj meri uslovljene „naučenom bespomoćnošću".

Gde je koren optimizma čoveka i kolika je njegova stvarna moć...

Suprotno od ovog pasivnog stava je „naučeni optimizam" kao kapija ka optimalnom funkcionisanju ljudi. Kasnije je napisao i bibliju pozitivne psihologije „Autentična sreća". Ali sada i on promišlja mesto pozitivnih emocija za dobar život i smatra da je njegov fokus na sreću bio površan. „Ja zapravo mrzim reč sreća, jer se toliko masovno upotrebljava da je izgubila smisao" kaže Seligman u svojoj poslednjoj knjizi „Procvat". „ne treba juriti za srećom, već za postizanje blagostanja u životu. Seligman dalje navodi da život ima četiri dela i samo jedan je pozitivna emocija. Ostala tri su angažovanost pojedinca u onome što radi, osećaj postignuća i dobri odnosi. Sreća je neceromonijalno povučena sa scene.

Kada je upitan da li i optimizam, kao i sreća zahteva preispitivanje Seligman okleva - „Ako ništa drugo dokazi da je optimizam značajna podloga dobrog zdravlja su jači nego ikada, ali ipak ideja da je optimizam uvek dobar je karikatura i nije realna, ona ne uvažava prikladnost i značaj negativnih emocija."

Seligman je i dalje zagovornik optimizma, ali kaže da mora da se udruži sa proverom u realnosti - svesna provera rezultata naših napora kako bi se uverili da nas preterano pozitivna razmišljanja ne vode na stranputicu.

Ako i otac pozitivne psihologije deluje manje „pozitivno" ovih dana, onda i mi ostali treba da preispitamo naša uverenja. Optimizam je koristan, to je sigurno. Ali „misliti pozitivno" bez obzira na situaciju je neodrživo i kontraproduktivno. Mudrije je pronaći najefikasniji način koji će nam dati podstrek da odemo gde želimo. I optimizam i pesimizam nam u tome mogu pomoći - nasmejano lice se ne zahteva.

Izvor: Psihologija online