Helen Adams Keler (1880-1968) je bila američki pisac i pedagog. Zapamćena je kao medicinski fenomen i jedna od žena sa najzanimljivijom biografijom 19. veka.

Od detinjstva je bila slepa i gluva. Nakon dugotrajnog procesa uspela je da nauči da se sporazumeva s okolinom i da završi školu. Naučila je nekoliko stranih jezika, a u učenju je iskazala izvanredan smisao za književni i naučni rad. Doktorat iz filozofije je odbranila na koledžu Redklif.

Paolo Koeljo: kada su pobede opasne...

Zbog toga je postala jedna od najomljenijih žena Amerike kao i simbol svih osoba sa hendikepom koje su uspele da prevaziđu ograničenja i ostvare značajne socijalne uloge...

Izdvojili smo predivne misli ove snažne žene koje će ostati zauvek upamćene i koje će nam osvežiti dušu kako pravi koktel optimizma i vedrine:

1. Sreću nam ne donosi ono što vidimo i dodirujemo, ni ono što drugi rade za nas, nego ono što mislimo da možemo da osetimo i učinimo za drugog, a onda za sebe same.

2. Posrćem, padam, ustajem... Teškom mukom nastavljam dalje, ali idem napred ... Sve sam željnija i sve više i više se penjem. Nazirem sve širi horizont. Svaka borba je pobeda.

3. Kad nam sreća zatvori jedna vrata, često nam otvori druga, ali mi ponekad znamo da predugo gledamo u ona zatvorena i ne vidimo otvorena.

4. Ono najbolje i najlepše ne može se videti, pa čak ni dotaknuti. To se mora osetiti srcem.

5. Dok sebičnost i pritužbe izopačuju i pomračuju dušu, ljubav je puni radošću i oštri njen vid.

6. Život je ili smela avantura ili ništa.

7. Podigni lice ka suncu i nećeš moći da vidiš senku.

8. Ono u čemu smo nekada uživali, nikada ne možemo da izgubimo. Sve što istinski volimo postaje deo nas.

Priča za 10 sekundi: šta nam sudbina šapuće...

9. Možemo da postignemo sve što hoćemo ako smo dovoljno uporni u tome.

10. Užasna je stvar moći videti a nemati viziju.

Izvor: Family i Mudre misli