Kana (hena) je prirodna boja za kosu u obliku praha, dobijena mlevenjem osušenih listova i stabljika biljke Lawsonia inermis. Kada je u čistom obliku, kana boji kosu u crveno-narandžaste tonove. Ali, osim što boji, kana ima i kondicionirajuće dejstvo na dlaku i lekovito dejstvo na kožu glave, prirodno učvršćuje i jača kosu, sprečava opadanje, vraća prirodni sjaj i gustinu, pokriva sede vlasi, uklanja perut, jača i hrani koren, čisti i hladi kožu. Njenim nanošenjem se na površini dlake formira zaštitni omotač koji ne dozvoljava da štetni spoljni agensi prolaze kroz keratinski sloj dlake, a samim tim sprečava se i gubitak vlage iz njene strukture. Tako se kosa održava u prirodnom balansu. Iz ovog razloga, neki sintetički preparati za oblikovanje kose ne mogu ostvariti očekivani rezultat i funkciju, a ponekad je na kaniranoj kosi nemoguće uraditi minival.
Najstariji pisani tragovi o kani kao boji za kosu potiču iz drevnog Egipta. Danas se ova biljka plantažno gaji u Indiji, Tunisu, Pakistanu. Osim za kosu, koristi se i za bojenje noktiju, kože ruku i stopala... U Indiji se kanom i danas ukrašava koža prilikom svečanosti i smatra se da taj ritual privlači pozitivnu, a odbija negativnu energiju. Od davnina je poznato da Indijke kaniraju kosu, ne skraćujući je godinama, a kada dostigne određenu dužinu, prodaju je po visokoj ceni.
Tokom prošlog veka na zapadu je prihvaćena kana, ali je razvojem hemijske industrije koja je plasirala široke palete veštačkih boja, njena upotreba potisnuta. Međutim, poslednjih godina, kana se ponovo vraća na zapadno tržište, kako zbog svojih lekovitih i korisnih dejstava na kosu, tako i za izradu crteža po telu (body art).
Zeleno lišće boji u crveno...
Ključni sastojak lišća kane (Lavsonia inermis) je crveno-narandžasti pigment, tzv. lavsonija (lawson), koji je po svom hemijskom sastavu henotaninska kiselina (za poznavaoce hemije, naziv ovog molekula je 2-hidroksi-1,4-naftokvinon). Prema industrijskoj terminologiji, sinomin lavsonije je "prirodna oranž 6", što nam ukazuje na osnovne osobine pigmenta.
U svežem obliku, crveni pigment kane ne možemo videti jer je maskiran hlorofilom. Međutim, kada se smeša od mlevenog lišća kane i blago zakiseljene vode (npr. vode zakiseljene limunovim sokom) u formi paste nanese na kosu, molekuli lavsonije lako prelaze iz smeše vezujući se za keratin, prodiru kroz ćelijske zidove kutikule ka najdubljim slojevima dlake i zadržavaju se u njoj. Produžena i uzastopna primena kane doprinosi nagomilavanju (intenzivnija boja) i dugotrajnom zadržavanju pigmenta duboko u strukturi dlake.
Osim za bojenje kose, kana se primenjuje i za crtanje na koži, ali treba znati da je kana predviđena za to kvalitetnija od kane za kosu, zbog veće koncentracije same hene, što dovodi do bržeg zasićenja kutikule pigmentom.
Pored osnovne, crvene kane, na tržištu postoje i drugi atraktivni oblici kane, kao tzv. "crna", "plava" i "neutralna" kana, pa se postavlja pitanje koje vrste kane zapravo postoje. Odgovor je da postoji samo jedna jedina vrsta kane - crvena kana (Lavsonia inermis). Na tržištu se distribuira u obliku zelenog praha čiji miris podseća na seno. Iako se kana gaji u mnogim zemljama, molekul lavsonije je uvek iste crveno-narandžaste boje, bez obzira na poreklo. Boja i struktura listova se razlikuju po klimatskim i zemljišnim uslovima, pa se eventualno koncentracija pigmenta može razlikovati prema poreklu kane, ali može biti reči samo o nijansama crvene boje.
Proizvod koji je na tržištu prisutan pod nazivom "crna kana", najčešće je mešavina kane i indigo boje, čime se dobija crna boja sa tamno plavim odsjajem.
"Smeđa" i "plava kana" mogu biti delimično hemijski proizvodi, odnosno sintetički oblici kane, jer je običnom kanom nemoguće postići ove boje. Industrijskim procesima se u kanu dodaju razne hemijske boje i aditivi koji obično nisu navedeni na deklaraciji kao sastojci. Sintetičke kane mogu više da štete nego da koriste vašoj kosi i koži glave, pa zato budite pažljivi pri odabiru boje.
"Neutralna kana" je zeleni prah koji miriše kao sveže pokošena trava, ali to nije ni kana, niti je neutralna. Dobija se iz biljke Cassia obovata (Senna italica, tzv. italijanska sena), koja sadrži antrakvinon i hrizofansku kiselinu i ima odlično antimikotičko, antimikrobno i antibakterijsko dejstvo. Cassia obovata ima pigmente zlatno-žutog odsjaja, zbog čega je idealna za prirodno plavu i sedo-žućkastu kosu. Neguje oštećenu kosu, dajući joj punoću i sjaj.
Međutim, mešavine kane mogu da sadrže i prirodne sastojke koje daju različite nijanse.
Odaberite svoju nijansu
Navedeni spisak sastojaka koje koristi proizvođač Henara (objavljeni u Henique publikaciji) su tipično komercijalne mešavine biljnih sastojaka sa kanom. Naravno, možete ih kreirati i sami, prema nijansi koju želite da postignete:
prirodno crvena: 100% hena
zlatna: kana i šafran
smeđa: kana i indigo boja (narodni naziv sinjavica)
kestenjasto smeđa: kana i indigo
topla tamno smeđa: karčak (zrna ricinusa) i vašma (fermentisani indigo)
crna: karčak, vašma i indigo
Neke "nijanse" kane, plave, crne, smeđe, mahagoni jesu mešavine amle, indiga, oraha, rabarbare i hene sa drugim biljkama i one nisu štetne za kosu. Međutim, problemi oko kvaliteta se javljaju kada se kani dodaju sintetički pigmenti. Tada se radi o tzv. sintetičkoj kani koja često sadrži i opasne soli metala (olovo acetat, srebro nitrat, soli bakra, nikla, kobalta, bizmuta i gvožđa) i parafenilidenamin (redovan sastojak hemijskih farbi). Ako komercijalna pakovanja kane (na kojima čak piše da su 100% prirodni) uključuju i bocu nekog razvijača budite sigurni da to nije ni blizu čiste kane i nakon više bojenja kvalitet vaše kose postaće loš.
Jedini "razvijač" za čistu kanu je vruća voda. Ili, ukoliko želite intenzivnije nijanse crvene, umesto vode možete koristiti čaj od hibiskusa, dok za postizanje tamnije nijanse može poslužiti crni čaj (primer iz ličnog iskustva autora teksta).
Zato neka vas ne čudi što Indijke imaju najkvalitetniju kosu na svetu... Njihova tajna je kana, biljna boja za kosu.
