Odluka da žena prestane da farba kosu na prvi pogled može delovati kao sasvim obična promena izgleda, ali iza nje često stoji mnogo više od želje da se uštedi vreme ili novac. Kada žena odluči da pusti sede vlasi da budu deo njenog izgleda, ona može pokazati drugačiji odnos prema sebi, starenju, sopstvenom identitetu i očekivanjima okoline. Naravno, ne postoji jedno objašnjenje koje važi za svaku ženu, ali psihološka tumačenja ovakve odluke često ukazuju na nekoliko zanimljivih osobina.
Prihvatanje prirodnog izgleda može biti povezano sa većim osećajem autentičnosti. Žena koja prestane da skriva sede vlasi može osećati da više nema potrebu da svoj izgled prilagođava onome što društvo smatra idealom lepote. Umesto da pokušava da zaustavi svaki znak vremena, ona bira da ga prihvati kao deo svoje životne priče.
Sede ne utiču na njihovo samopouzdanje
Takva odluka može biti i izraz unutrašnjeg samopouzdanja. Kada nečije zadovoljstvo sobom manje zavisi od tuđih komentara i odobravanja, izgled postaje lični izbor, a ne način da se ispune očekivanja drugih. To ne znači da žena kojoj je važno da farba kosu ima manje samopouzdanja. Naprotiv, i farbanje i prirodna kosa mogu biti potpuno ravnopravni načini da žena izrazi sebe.
Za neke žene prestanak farbanja predstavlja svojevrsno oslobađanje. Godinama su možda svakog meseca odlazile kod frizera, pratile koliko je izrastak vidljiv i razmišljale kako će drugi reagovati kada primete sede. Kada odluče da prestanu, taj deo svakodnevne brige jednostavno nestaje. Odjednom više nema potrebe da se krije izrastak niti da se boja obnavlja čim se pojave prve sede vlasi.
Psihološkinja Vivian Diller, koja se bavila psihološkim aspektima promena izgleda povezanih sa godinama, ukazuje na to da prihvatanje sedih vlasi može biti povezano sa većom otpornošću na društvenu kritiku i snažnom potrebom za autentičnošću.
U galeriji ispod pogledajte i kako izgleda obrnuto farbanje sede kose!
Upravo zato žena sa sedom kosom nekada ostavlja utisak posebne smirenosti. Ne zato što je prestala da vodi računa o sebi, već zato što je možda prestala da oseća da mora neprestano da dokazuje koliko je mlada, lepa ili negovana. Sede vlasi tada nisu odustajanje od lepote, već drugačiji pogled na nju.
Mnoge žene tek tada počnu još više da vode računa o kosi. Biraju dobar oblik frizure, neguju kosu, koriste proizvode koji joj daju sjaj i pažljivo biraju odeću i detalje koji im odgovaraju. Razlika je u tome što više ne pokušavaju da promene jednu karakteristiku svog izgleda samo zato što se od njih očekuje da je sakriju.
Ipak, važno je naglasiti da prestanak farbanja sam po sebi nije dokaz psihološke snage, samopouzdanja ili zrelosti. Neke žene vole svoju prirodnu kosu, druge se osećaju lepše sa određenom bojom i uživaju u promenama. Obe odluke mogu biti izraz lične slobode.
Možda je zato najlepša poruka cele priče jednostavna: posebna nije žena koja ima sede vlasi, niti ona koja ih farba. Posebna je ona koja svoj izgled bira zbog sebe, a ne zato što oseća da mora da se uklopi u tuđu predstavu o tome kako žena treba da izgleda.
Jer kada žena prestane da se pita „šta će drugi reći?“ i počne da se pita „šta ja zaista želim?“, promena se često ne vidi samo u kosi. Vidi se u načinu na koji hoda, govori, bira i gleda samu sebe.
BONUS VIDEO:
