Simboliše život, mir, blagostanje i plodnost. Prema starom verovanju, pod smokvom su rođeni Romul i Rem, a Adam i Eva listovima smokve pokrili su svoju nagost. Mada može da raste na veoma malo zemlje, izdrži sušu i dâ plod bez mnogo truda, osetljiva je na zagađenje. Jede se sveža ili suva, a moguće je pripremiti i rakiju od tog bogatog ploda.

Napravite sami...

Maska za lice - 1 zrela smokva

Smokva sadrži supstance koje pomažu u čišćenju i uklanjanju odumrlih ćelija s površine kože, ublažavaju sitne bore i zaglađuju kožu. Isecite smokvu napola i okrenite je tako da otkrijete njenu mekanu i sočnu unutrašnjost. Sastružite je u posudu i gnječite viljuškom dok ne dobijete glatku smesu. Nanesite je na prethodno očišćeno lice i ostavite pet minuta. Isperite prvo toplom, a zatim hladnom vodom i namažite lice hidratantnom kremom.

Jedna od najstarijih voćaka navodno je bila omiljena Kleopatrina poslastica. Osim za bazu džema, smokve je dodavala i u različite kozmetičke preparate da bi joj koža bila meka i glatka. Plod smokve ima antioksidantna svojstva koja neguju i hrane kožu i održavaju njenu elastičnost, vitalnost i vlagu.

Za savršenu kožu u doručak uvrstite smokve jer su, osim toga što sadrže velike količine karotina, predstavljaju i bogat izvor vitamina C i B i minerala koji štite kožu od sunca i podmlađuju je.

Sveže smokve sadrže do 80 odsto vode i spadaju u voće s najvećim sadržajem prirodnih šećera. To ih čini izvrsnim izvorom energije i stimulatorom, a one nas budnijima i svežijima.

Niskokalorično i ukusno voće idealno je za regulaciju probave, smanjenje holesterola u krvi, a kako sadrži triptofan, potpomaže dobar san i pospešuje cirkulaciju. Pozitivno deluje na imunološki sistem, a novija istraživanja pokazuju da je smokva korisna u borbi protiv malignih bolesti. Ako ste dosad džem pripremali od svežih smokava, pokušajte da ga napravite od suvih.