Postoji mnogo različitih tehnika i teorija o tome kako biti dugovečan, a stručnjaci ističu da redovna mentalna i fizička aktivnost imaju veliki uticaj na životni vek, piše Lovesensa.

Rezultati nedavne studije Instituta Blavatnik sa Medicinskog fakulteta u Harvardu ukazuju da ključ za dugovečnost takođe može zavisiti od nivoa i vrste moždaneaktivnosti.

Dakle, autori studije su otkrili da prekomerna neuronska aktivnost dovodi do nižeg životnog veka. Previše obaveza i neprekidno apsorbovanje informacija iz različitih izvora, bez planiranog vremena za odmor ili pauze, mogu dovesti do preopterećenja mozga.

A preopterećen mozak ubrzava promene vezane za starost u procesima memorije i razmišljanja. I obrnuto, naučnici su otkrili direktnu vezu između dugovečnosti i odmerenije funkcije mozga: ako osoba ne opterećuje mozak, tada će živeti duže.

Naravno, lakše je reći nego učiniti. U digitalnom dobu prekomerna moždana aktivnost već je postala norma. Ljudi svih starosnih grupa prelaze s jednog na drugi zadatak, neprestano tražeći sledeći podsticaj, bilo da je u pitanju TV emisija ili notifikacija na pametnom telefonu.

Želja za osećajem povezanosti sa svetom pojačava se u svim starosnim grupama. Prema istraživačkom centru Pev, više tokova informacija nas uranja u stalno stanje više zadataka, sprečavajući mozak da se fokusira, ispuni jedan zadatak ili odmori. A najneočekivanije je da u stvari normalno starenje zahteva ograničenje neuronske aktivnosti.

Tokom jedne od studija na Harvardu, naučnici su proučavali stotine mozgova preminulih odraslih osoba. Ti ljudi su umrli u dobu između 60 i 100 godina i bili su "kognitivno zdravi".

Upoređujući genetski materijal ispitanika različitih uzrasta, naučnici su došli do neverovatnog i šokantnog otkrića: ljudi koji su umrli u starosnom rasponu od 85-100 godina imali su manju ekspresiju gena povezanu sa prekomernom aktivnošću neurona od onih koji su umrli decenijama ranije (u 60-80 godina).

PageBreak

Kakve su ti misli, toliko ćeš dugo i živeti: evo šta nam skraćuje životni vek
Foto: Shutterstock kakve-su-ti-misli-toliko-ces-dugo-i-ziveti-evo-sta-nam-smanjuje-zivotni-vek2

Autor studije, profesor na katedri za genetiku Medicinskog fakulteta na Harvardu i suosnivač Centra za biologiju starenja Paul F. Glenna, Bruce Iankner, kaže: "Naša studija ukazuje na to da starenje prati nenormalna i destruktivna neuronska aktivnost, koja ne samo da smanjuje efikasnost mozga, već je i štetna. za zdravlje ljudi i životinja, smanjujući njihov ukupni životnivek. Naši rezultati ukazuju na mogućnost uticaja na dugovečnost modulacijom stanja moždanih aktivnosti."

Michael McConnell, neuronaučnik Liberijskog instituta za razvoj mozga, napominje: "Nismo očekivali da normalno starenje zahteva ograničavanje neuronske aktivnosti u mozgu." Namerno smanjenje mentalnestimulacije može se činiti kontraproduktivnim, ali to je najbolji način za održavanje zdravlja mozga.

Težite ravnoteži: držite mozak aktivan, ali ne zaboravite da izdvojite vreme za odmor i opuštanje.

Linija između normalne i prekomerne moždane aktivnosti ostaje zamagljena. Iankner kaže: "Teško je povući crtu, jer korišćenje mozga za nove funkcije poput učenja novog jezika, učenja sviranja novog muzičkog instrumenta ili izvršavanja novih zadataka ima pozitivan uticaj na učenje i pamćenje." Ove se aktivnosti razlikuju od destruktivnih procesa koji se manifestuju u obliku mišićnih grčeva, promene raspoloženja, grčeva, Alchajmerovve bolesti, bipolarnog poremećaja i drugih neuroloških poremećaja.

Cinthia Kenion, šef istraživačkog centra za starenje u Calico Labs, objašnjava: "Verujem da prekomerna aktivnost i nekontrolisano uzbuđenje negativno utiču na mozak. "

Ali postoje dobre vesti: smanjenje aktivnosti mozga može se sprečiti. Probleme prekomerno uzbuđenog mozga možete rešiti jednostavnom promenom svog ponašanja, prepoznavanjem napada takvih trenutaka hiperaktivnosti i promenom svojih navika na način da vam pomogne da se opustite.

Izvor: Lovesensa