Nedelja je i svraćate kod mame. Proverili ste frižider, pitali je da li je bila kod lekara i popravili labavu kvaku na zadnjim vratima. Sada sedite za kuhinjskim stolom, ona vam nudi još jednu kafu, a vi shvatate da ste ostali bez tema za razgovor.
Sve što ste tog dana uradili bilo je zbog nje. Niste tražili ništa zauzvrat. I upravo tu se, gotovo neprimetno, promenio odnos koji ste nekada imali sa roditeljima, promenila ga je starost.
Kada su roditelji mlađi, često su oni ti koje zovemo kada nam treba savet. Pitamo tatu kako da popravimo slavinu ili okačimo policu, a mamu koliko dugo da pečemo meso, kako se pravi omiljeno jelo ili šta da uradimo kada imamo problem. Kako godine prolaze, ta pitanja postaju sve ređa.
Umesto toga, razgovori se često svode na: „Jesi li jeo?“, „Jesi li bio kod lekara?“, „Treba li ti nešto iz prodavnice?“ i „Kako se osećaš?“ Briga je tu, ali se odnos promenio. Od osobe kojoj ste nekada tražili pomoć, roditelj je postao neko o kome vi brinete.
U galeriji ispod pročitajte poruke koje pomažu da prevaziđete nevolje u životu!
Roditeljima ne prestaje potreba da budu korisni
Psiholozi za ovu potrebu imaju termin generativnost, želju čoveka da svoje znanje, iskustvo i ono što je naučio tokom života prenese drugima. To može biti savet, veština, životna priča ili jednostavno način na koji se nešto radi. Zato roditeljima nije uvek potrebno samo da ih posetite ili da im pomognete. Ponekad im prija i kada im pokažete da vam je njihovo znanje još potrebno.
Umesto da mamu pitate samo da li joj nešto treba, pitajte je kako pravi jelo koje ste voleli kao dete. Zamolite tatu da vam objasni kako je nekada rešavao određeni problem. Pitajte ih kako su prošli kroz neki težak period ili kako su doneli važnu odluku.
Možda ćete dobiti mnogo više od odgovora na pitanje. Jedno obično pitanje može da pokrene potpuno drugačiji razgovor. Zamislite da pitate mamu da vam pokaže kako pravi recept koji jedete ceo život. Dok pripremate testo, možda će vam ispričati kako je to naučila od svoje majke, zašto dodaje baš toliko brašna ili koji mali trik nikada nije zapisala u recept.
Pitali ste za jelo, a dobili ste deo porodične istorije. Isto važi i za tatu. Pitajte ga kako je upravljao novcem kada ste bili mali, kako je dobio prvi posao ili kako je rešavao probleme kada nije imao kome da se obrati. Možda ćete čuti priče koje nikada ranije nije ispričao. Takvi razgovori nisu samo prisećanje na prošlost. Oni roditelju daju osećaj da i dalje ima nešto vredno što može da pruži.
Starenje menja uloge, ali ne briše iskustvo
Kako ljudi stare, neke stvari koje su nekada radili više nisu moguće. Roditelj možda više ne može da vozi noću, radi fizički težak posao ili organizuje velika porodična okupljanja. Ali to ne znači da je nestalo ono što zna. Tata možda više ne može da se popne na krov, ali i dalje može da vam objasni kako se određeni posao radi. Mama možda više ne može da pripremi ručak za dvadeset ljudi, ali može da vas nauči svakom koraku recepta koji je decenijama pravila.
Fizička snaga slabi, ali iskustvo ne nestaje. Kada od roditelja nešto tražimo, makar to bio samo savet, vraćamo im jednu važnu ulogu – ulogu osobe koja nešto zna i čije mišljenje nam je važno.
U galeriji ispod pročitajte 10 poruka za sve koji su nesrećni!
Naravno, nekada je najvažnije samo pomoći
To ne znači da treba prestati da brinete o roditeljima. Ako im trebaju namirnice, odvezite ih u kupovinu. Ako im treba pomoć oko lekara ili prevoza, budite tu. Praktična pomoć je važna, posebno kada roditelji ostare.
Ali nije loše povremeno zastati i zapitati se da li je briga postala jedini sadržaj vašeg odnosa. Ne mora svaka poseta da bude kontrolna lista obaveza. Ponekad umesto pitanja „Da li ti nešto treba?“ možete pitati: „Kako si ti to nekada radio?“, „Možeš li da me naučiš?“ ili „Šta bi ti uradio na mom mestu?“
Možda ćete tada shvatiti da roditelju nije potrebno samo da ga neko obilazi i proverava. Ponekad mu je potrebno da oseti da još uvek ima nešto što samo on može da vam da.
BONUS VIDEO:
