Bitefove predstave u zodijačkom sazvežđu

Predstave ovogodišnjeg izdanja Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Počećemo od prologa festivala, Božanstvene komedije, reditelja Franka Kastorfa, kao spone prošlogodišnjeg Bitefa i ovogodišnje selekcije.  Bez sumnje, ovu predstavu vezujemo za znak sanjalačkih i sveprožimajućih Riba. Plivajući uzvodno međuprostorima, na leđima maštovitog i intuitivnog Neptuna, planetom koja upravlja ovim znakom, gospodarom snova, psihe i metafizike,  predstava nas vodi kroz Danteove čudesne odaje Pakla, Čistilišta i Raja, smeštenih u današnjem neoliberalnom kapitalizmu koji se podjednako vešto reprodukuje u svim vremenima.

Izuzetno razigrano izvođenje ansambla, te višeznačnost teksta, scenskog prostora, muzike i pokreta koju Kastorf vešto koristi, ujedinjeno doprinose snazi ove kritike konzumerizma u današnjem neoliberalnom kapitalizmu koji se podjednako vešto reprodukuje u svim vremenima.

OVAN I LAV

Znakom buntovnog i predvodničkog Ovna, pod vladavinom planete Marsa, obeležen je početak i otvaranje festivala, pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ i sa nemačkom predstavom Deca sunca, prema romanu Maksima Gorkog. Ovu predstavu slovenačka rediteljka Mateja Koležnik smešta u vreme malo bliže nama, i u kontekst svojevrsne revolucije, odnosno u šezdesete godine 20. veka.

Gradeći precizne i detaljne portrete likova, u isto tako vrlo detaljnom, preciznom i hiperrealističnom prikazu scenskog prostora, ovde se uključuje i znak dramatičnog i vatrenog Lava, čiji je vladar planeta Sunce, što i sam naslov predstave pompezno nosi. Na prvi pogled, ova predstava deluje kao muzejski primerak, kao pozorišni eksponat iz prošlog vremena. Međutim, ono što Koležnik zaista radi, jeste približavanje likova Gorkog nama, ljudima današnjice, koji živimo u svetu iznova i iznova definisanom krizama.

BIK

Litvanska predstava Sunce i more, autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, nosi obeležje hedonističkog i zemljanog Bika, pod zaštitom planete obilja i prirode Venere. Savremena opera smeštena na plaži, u pesku, gde ljudi, koje bismo tipično sreli u ovakvom javnom prostoru (od sredovečnih parova sa decom, preko starih ljudi, pa sve do dece i mladih), kroz pevanje o naizgled nebitnim i svakodnevnim stvarima, zapravo tretiraju problem klimatske krize i ekoloških katastrofa u bujajućem kapitalizmu.
Nagrađena Zlatnim lavom na 58. Venecijanskom bijenalu, predstava Sunce i more nas suptilnošću libreta podseća na malograđansku apatiju koju sa sobom nose oni koji imaju privilegiju odmora.

BLIZANCI

Predstavu domaće produkcije Kao i sve slobodne djevojke, prema tekstu Tanje Šljivar i u režiji Selme Spahić, obeležava znak mladalačkog, poletnog i brzopletog znaka Blizanca, pod vođstvom planete otvorenog uma, mladosti i učenja - Merkura. Predstava se bavi  tinejdžerima i  inspirisana je istinitom pričom o sedam trinaestogodišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji.
Ona ističe temu generacijskog jaza i posledice nemara starije generacije, postavljajući pitanje o teretu i odgovornosti koji se stavljaju na pleća mladih, istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, tj. koliko odrasli ne žele ili nisu u stanju da čuju njihov glas.

RAK I JARAC

Raspevana mladost iz Mađarske, autora Judit Berec, Bencea Đerđa Palinkaša i Mate Sigetija, ima obeležja patriotskog znaka Raka, kojim upravlja planeta osećanja, naroda i nacije - Mesec. Kroz operetu, čiji je libreto sastavljen od izjava političara u javnom prostoru i medijima, preispituje problem izgradnje nacionalnog stadiona (Puškaš Arena) u Mađarskoj, koji je zamenio stadion što se nekada nalazio na tom istom mestu (Nacionalni stadion), ali nije bio posvećen naciji, već ljudima, odnosno narodu.
Istovremeno, Raspevana mladost je i u znaku politički orjentisanog Jarca, koji je pod vladavinom Saturna, planete karme,vremena i istorije. Predstava svedoči o poslednjih sedamdeset godina turbulentne mađarske istorije i o tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih.

DEVICA I VAGA

U vreme ratova, bujanja nacionalizama i sve većeg međusobnog udaljavanja ljudi, belgijska  predstava Wakatt, autora i koreografa Serža Eme Kulibalija, poreklom iz Burkine Faso, kroz jedinstveni plesni jezik kritikuje kolonijalne prakse, intenzivnim preplitanjem straha i besa utkanih u virtuozno izvođenje deset plesača. Praćenih živom muzikom na sceni, oni  nude  sliku sveta kojim vladaju paranoja, neprihvatanje i besmislena agresija nad svim što nam nije poznato. Ovo je svojstveno znaku ispitivačke i kritične  Device, pod vladavinom razboritog Merkura, koja usled svoje utkane težnje za perfekcijom, ukazuje na probleme i loše strane sveta koji je okružuje. U isto vreme predstava Wakatt otvara prostor za promišljanje zajedničke i pravednije budućnosti, što je svojstveno znaku pravedne Vage, pod okriljem planete Venere, koja teži uspostavljanju svekolike harmonije, kako lične, tako i društvene.

ŠKORPIJA

Inspirisana istorijom Balkana i njegovim zagrobnim običajima i praksama, grčka predstava Zbogom, Lindita obeležena je znakom misteriozne Škorpije, čija je vladajuća planeta Pluton povezana, s podzemljem, smrću i ponovnim rođenjem. S Plutonom se susrećemo kada osećamo da treba da pređemo prag, ispitamo duboke emocionalne procese ili pronađemo istinu kopajući duboko u skrivene delove sebe.

Na suptilan i upečatljiv način ova predstava donosi duboko intimnu priču o suočavanju sa gubitkom voljene osobe. Kroz priču o jednoj porodici, niz čudnih događaja iznosi na površinu svet sačinjen od snova i noćnih mora, odnosno izvrnutu stvarnost koja ima sopstvena pravila. Igrajući se slikama, vizuelnim kodovima, svesnim i podsvesnim, reditelj Mario Banuši gradi jedinstvenu poetiku svog umetničkog izraza i postavlja pitanje o tome šta znači reći zbogom? Kako se život nastavlja posle smrti onih koje volimo?

STRELAC

Predstavu Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom autora i koreografa Igora Koruge, karakteriše znak radoznalog i energičnog Strelca, pod okriljem svog zaštitnika Jupitera, planete mudrosti, širine uma, visokog obrazovanja i filozofije. Ona se  bavi kompleksnim pitanjem pozicije savremenog plesa u Srbiji, što je posebno složeno pitanje budući da u našoj zemlji ne postoji institucionalni okvir čuvanja, tj. arhiviranja savremenih plesnih praksi. Vatreni znak Strelac svoje misli pretvara u konkretne akcije i u stanju je da „hoda bos po trnju" da bi ostvario svoje ciljeve. 

Optimista i entuzijasta teško ga je zadržati na zemlji. Strelac voli promene, u stvari promena je od suštinskog značaja da bi se osećao dobro. Kroz saradnju sa šestoro koreografkinja i koreografa, pionira i pionirki modernijih plesnih izraza, koji su doprineli izgradnji prostora za današnju plesnu scenu, Koruga skreće pažnju i na nemogućnost pobune i revolucije u periodu ekstremne društvene krize tokom i nakon raspada Jugoslavije, ali i svakodnevne borbe umetnica i umetnika koji stvaraju u vaninstitucionalnim okvirima, što je, usled loših ranih uslova, takođe svojevrsna vrsta otpora, pobune i nepristajanja.

VODOLIJA

Znaku buntovne i vizionarske Vodolije koju vodi  ekscentrična planeta Uran, planeta oslobađanja, pobune, komunizma i anarhije, pripada švedska predstava #Jeanne, po tekstu Ivane Sajko i u režiji Anje Suše. To je savremena verzija bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi potencijalom otpora prema društvenoj i sistemskoj nepravdi. Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja rešava da pređe jezero što deli dva sveta, autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika između ta dva sveta, kao i pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena.

Pobunivši se protiv socijalne nepravde, mlada buntovnica Žan biva nasilno zaustavljena u pokušaju da prevaziđe razlike između dva sveta, sa dve strane jezera, čime to isto jezero postaje mesto i simbolične i stvarne smrti te devojke. U vizuelno uzbudljivoj postavci izvođači autentičnim glumačkim sredstvima grade ovu priču dok ih muzičar Ade Humonen prati stvarajući živi zvučni pejzaž na sceni.

Tekst: Slavica Hinić