Poljoprivreda pred dilemom: da li je Srbija konačno za GMO ili protiv?

U Srbiji se, u odnosu na druge delove sveta, jede zdravija hrana, ali isključivo zahvaljujući velikom broju malih porodičnih gazdinstava i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ipak, sa velikom verovatnoćom može se tvrditi da na našim trpezama ima i mesa od stoke hranjene GM hranom. Iako imamo jedan od najrigoroznijih zakona koji zabranjuje uvoz, promet i proizvodnju GMO u Srbiji, što može da se iskoristi kao odličan marketing za izvoz agrarnih proizvoda, nezvanično, u planu je njegova izmena i u javnosti se sve češće čuju takve najave. Kako nacrt novog zakona javnosti nije dostupan i nije potvrđeno da je gotov, sve je u domenu nagađanja. Baš kao i priče koje poslednjih meseci sve češće stižu do potrošača, a tiču se sumnji da nam tržište i nije toliko pod kontrolom koliko su državni organi spremni da tvrde, piše Politika26. maja 2015. godine.

I dok nama ne dozvoljavaju da preko teritorije 28 zemalja EU barem prevozimo svinjsko meso, polutke i prerađevine, jer za razliku od njih nismo iskorenili svinjsku kugu, pa i dalje vakcinišemo svinje, pitam se da li je i preko naše teritorije zabranjeno da se prevoze pošiljke GMO? Evo, tražim odgovor od nadležnih. Da li je zabranjeno i da li se to sprovodi u praksi?

Istina o genetski modifikovanoj hrani...

Evropa je odustala od politike zajedničkog odlučivanja o pitanjima koja se tiču GMO. Sada svaka država pojedinačno može da se izjašnjava o ovoj temi. Ide li to u prilog našoj državi i potrošačima?

Ta odluka EU vrlo zabrinjava, jer ni jedna zemlja pojedinačno nije dovoljno jaka da se suprotstavi snažnom lobiju GMO preko Atlantika. Kada je o Srbiji reč, do sada smo slušali mantre naših političara da pristup ovoj temi menjamo zbog obaveza prema EU, a sada govore da propise moramo da menjamo zbog bezbednosti potrošača. Ako Srbija ima jedan od tri najrigoroznija zakona o GMO, zašto menjati rešenja koja su dobra.

PageBreak

Tri četvrtine opština i gradova u Srbiji potpisalo Deklaraciju za „Srbiju bez GMO"

Uveren sam da pobuda nije zaštita potrošača nego udovoljavanje nekim pritiscima. Ako je ovo demokratska zemlja, pitam koji od 203 poslanika koji žive u jednoj od 122 opštine ili grada u Srbiji koji su usvojili tekst deklaracije protiv GMO ima moralno pravo da sada glasa za promenu zakona?

Da li kampanja još traje i je li Srbija konačno za GMO ili protiv?

Akcija se nastavlja. Završeno je usvajanje deklaracije u tri četvrtine opština i gradova u Srbiji, a sada nam predstoji da formiramo savez opština i gradova „Za Srbiju bez GMO" i da institucionalizujemo tu masovnu podršku lokalnih samouprava protiv uvoza, uzgoja i prometa GMO. U planu je i da se učlanimo u Evropsku konferenciju regiona bez GMO, to jest regiona koji su doneli takve deklaracije u Evropi, a ima ih više od pet hiljada. Ono što nas razlikuje jeste to što mi u Srbiji imamo i politički legitimitet jer su odluke o svim deklaracijama donete na sednicama skupština kao najviših organa opština i gradova.

To su dobri rezultati, a ipak niste optimista i tvrdite da smo ugroženi. Zašto i kako?

Srbija je najveći evropski proizvođač nemodifikovane soje. Deseti smo svetski izvoznik kukuruza koji nije genetski modifikovan. Ovako mala zemlja izvozi enormne količine ovih sirovina, a uvozimo meso životinja koje su hranjenje GM proizvodima (pre svega sačmom od GM soje).

Čak uvozimo i takvu sojinu sačmu, a to je počelo, nažalost, od kada su nam SAD „darovale" 50.000 tona sojine sačme za koju se znalo da je od GM soje. Tada smo najviše zagadili naše stočarstvo. Sve je završilo u našim oborima i štalama odnosno na našim trpezama, kroz razne vrste mesa i prerađevina od takvog mesa. Brine izrazita tolerantnost državnih organa, inspekcija i sudstva prema poljoprivrednicima koji nezakonito i ilegalno uzgajaju GM soju.

Staklo, porcelan, metal: 4 načina zaštite od bisfenola...

Nadležno ministarstvo je objavilo rezultate kontrola?

To su podaci iz 2013. godine. Kontrolisali su 1.300 parcela pod sojom i uzeli 45 sumnjivih uzoraka (ostali im nisu bili sumnjivi!). Kako su objavili, 42 su bila pod GM sojom. Ta 42 uzorka nalazila su se na ukupnoj površini od 23 hektara i kažu to je minorno, to nije ništa. Hteli su da me tuže, jer sam izjavio da u Srbiji ima do 5.000 hektara pod GM sojom, a do tog podatka se dolazi prostom računicom. To nije samo 23 hektara, kako su objavili.

Danas, verujem, ima manje, ali ne zato što se država bori za to (nikada nisu pokazali ni objavili imena počinilaca, nisu prikazali uništavanje ovih zasada u toku vegetacije, niti su nekoga kaznili sankcijama koje su kod nas, inače, za ova dela sedam puta manje nego u susednoj Hrvatskoj). Danas je manje samo zbog toga što nam je propalo stočarstvo.

Kao i poljoprivreda koju političari neprekidno zovu izvoznom šansom. Imamo li šanse u poljoprivredi i za Srbiju bez GMO?

Možda. Od 1996. godine, kada je počelo sa milion hektara pod GM usevima u Americi, danas smo stigli do 170 miliona hektara širom sveta, a to je 170 puta više. Bez obzira na sve te podatke i činjenicu da govorimo o GM kompaniji sa enormnim uticajem, Srbija nema ni jedan razlog da dozvoli ni uzgoj ali ni uvoz GMO i proizvoda od GMO. Međutim, brinu me najave da će se zakon menjati.

Niko ne zna o kakvim je izmenama reč. Tražio sam više puta da mi dozvole da vidim predlog, ali nisam uspeo da ga dobijem. Ja sam ubeđen da je nacrt gotov i da se samo čeka zgodna prilika da se usvoji „po hitnom postupku". Nema čak ni transparentnosti u donošenju zakona niti je ijedna relevantna istraživačka institucija u zemlji verifikovala predloge za izmenu postojećeg Zakona o GMO. Da li je to normalno?