U našem telu živi ogroman broj mikroorganizama, od kojih su mnogi bakterije. Takođe su prisutni virusi. Ponekad izazovu bolest; u drugim prilikama imunološki sistem ih savlada, pa brzo nestanu. Postoje i oni koji vrebaju u skrivenim uglovima i ne mogu se prepoznati sve dok ne krenu u napad.

Novo naučno istraživanje: koja je veza između meseca rođenja i rizika od bolesti...

A svi virusi, i oni koji su poraženi i oni latentni, ostavljaju trajno obeležje: svaki put imunološki sistem napadnutog organizma proizvodi antitela za borbu protiv uljeza. Antitela potom ostaju u vašoj krvi - često mesecima ili godinama, a ponekad celog života.

Nedavno je grupa istraživača obelodanila nov metod kojim se registruju sva antitela. Reč je o virskenu (VirScan), preko kojeg se - iz samo jedne kapi krvi - čita celokupna istorija virusnih infekcija pojedinačne osobe.

PageBreak

Kako funkcioniše virsken

Prvo je sačinjena „banka" od gotovo sto hiljada fragmenata sintetičkih proteina, s tim što je svaki od njih predstavljao deo virusa koji određeno antitelo može da prepozna. Kada se proteini dodaju jednoj kapi krvi, antitela odmah prianjaju uz odgovarajuće fragmente.

Antitela se zatim izdvajaju iz seruma i na osnovu toga s čime su sparena može se odrediti kojim je virusima neko bio izložen i koja antitela je njegov organizam proizveo kao odgovor na to. Rezultati studije (na 569 ispitanika sa četiri kontinenta) objavljeni su u naučnom časopisu Sajens.

Novi skrining-test mogao bi da omogući rano otkrivanje virusa, pre nego što pogubno napadnu organizam - često godinama opstaju pritajeni, kao, recimo, virus hepatitisa C ili HIV.

Virsken bi mogao da bude način za jeftino i efikasno testiranje na viruse: umesto testova koji ciljaju samo jedan virus, odjednom bi moglo da se uradi testiranje za više njih po ceni od oko 25 dolara.

Da li biste promenili svoju prošlost uz pomoć novih naučnih saznanja...

„Idealno gledano, to će biti standardni postupak kad kod lekara jednom godišnje odete na kontrolu", kaže Stiven Elidž, vodeći autor studije i profesor genetike na američkom univerzitetu Harvard.

„Milioni ljudi koji šetaju svuda oko nas nosioci su virusa hepatitisa C ili HIV, koji kod njih nisu zvanično otkriveni. Sve dok lekar ne posumnja da ste zaraženi HIV, neće vas čak ni testirati na taj virus."

Izvor: Newsweek