U svetu ima mnogo mogućnosti. Ali stičući jedno, uvek gubiš nešto drugo. Zbog toga su gubici neizbežni. Ali se uvek mogu posmatrati kao novo sticanje.
Postoji 25 pravila sudbine.
Ko ih je smislio nije poznato. Ali oni koji su se upoznali sa njima, sa mnogim se slažu i trude se da se pridržavju njih. Nijesu to čak ni pravila već je to psihoterapijska tehnika.
Proces je dug. Zahteva usmerenost i istrajnost. Zbog toga se prema pravilima treba odnositi ozbiljno i promišljeno, i treba ih čitati svaki dan. Najbolje je da se okače, tako da uvek privlače pažnju.
Početak svega je praznina, i ona treba biti popunjena.
Da bi se postiglo željeno, sama želja nije dovoljna, treba doneti odluku. Samo u tom slučaju se pojavljuju mogućnosti.
Da bi promenio svoj put, treba se zaustaviti, i tek posle toga početi kretanje u drugu stranu.
U životu mora da se plati za sve. A najskuplja je neaktivnost. Ponekad to postaje očigledno tek na kraju životnog puta.
Ako se čovek sve vreme plaši da uradi nešto pogrešno, da ne napravi grešku, tada nije ni svestan toga, da tako pravi najveću grešku u svom životu.
Slično uvek privlači samo slično. U životu ništa nije slučajno. Mi ne privlačimo sebi te ljude koje želimo da vidimo pored sebe, već one koji su potpuno slični nama.
Ako vidite da je postavljni cilj nedostižan, usmerite se na druge ciljeve. Kada ih postignete, vratite se i pokušajte da postignete prvi.
Ako se životu ništa ne traži, tada on ništa neće ni dati. Ako se traži nešto neopredijeljeno, onda će i dar imati isti karakter. Uvek je potrebno jasno formilisati želje.
