Budističko učenje za usavršavanje i duhovni rast: evo zašto treba da odustanete da biste dobili

Sensin saradnik i voditelj radionica relaksacije Mirko Vragović na svom duhovnom putu otkrio je važne istine. Dok ne naučimo da otpustimo staro, ne možemo da napredujemo i razvijamo se. Ali, odustajanje od sopstvene slike sveta može da bude zastrašujuće. Ipak, hrabrost će da se isplati jer unosi novo svetlo u život.

Ovo je priča o jednom pogledu na duhovni rast i razvoj čoveka i na osnovne alate koji mu u tome mogu pomoći, priča o alatu koji koristim u svom svakodnevnom radu i koji mi je i samom pomogao da otvorim vrata svojih potencijala i postanem bolja verzija sebe.

Odustajanje, otpuštanje kontrole, predaja - reči su koje nam često sugerišu nešto negativno. Obično podrazumevaju čin u kom protagonista napušta svoj put, gubi svoj ponos i činom predaje iskazuje nemoć da realizuje svoj cilj, pa u završnici gubi željeno. Odustajanje kom nas, međutim, uče dalekoistočne filozofije - poput budizma - zapravo je nadilaženje, odnosno proces u kom zaista možemo da izgubimo, ali samo ono loše. Možemo da izgubimo grč, preteranu kontrolu i stare poglede na svet - sve ono što nas zapravo sprečava da ostvarimo željeno.

U istočnjačkim tradicijama je tragaoce na duhovnom putu pratio majstor učitelj koji je učenicima ukazivao na propuste, davao odgovore pomažući im da postave prava pitanja i anegdotama ih upućivao na duboke istine. Tako im je pomagao da prođu kroz tri etape koje mogu da se događaju simultano, sukcesivno ili bilo kojim redosledom. Tri dela koja ću da vam opišem deo su iste celine i međusobno se prepliću, ali je potrebno da ih razdvojimo kako bismo ih lakše spoznali i savladali.

Upravo ove tri etape ili tri aspekta ovog učenja pomagala su u duhovnim spoznajama i odbacivanju starog.

Prvi nivo odustajanja koji je trebalo savladati bilo je nadilaženje tela. Učitelj bi učenike podučavao tehnici meditacije koja je vremenom učenicima donosila unutrašnje iskustvo zahvaljujući kom su oni osećali da su mnogo širi od svog tela, tj. da ne osećaju granice sopstvenog tela koje ih omeđuje. Istovremeno, boraveći u energetskom polju majstora koje on stvara, učenici bi izuzetno brzo postigli umirenje uma (što im, možda, samima ne bi pošlo za rukom). Mir uma i energetsko polje omogućavaju snažniji protok energije. Pojačani protok energije kroz telo, uz umiren um doveo bi učenike u stanje u kom bi imali osećaj kao da zaista nisu u svom telu. Na taj način bi otpustili poslednja utvrđenja fizičke „kontrole". Odustajanje ovde znači da su učenici stekli veštinu i moć da odustanu od identifikovanja s telom i time ga zapravo nadišli.

Osećaj koji svakog tragaoca u tom trenutku preplavljuje mogao bi da se opiše kao sreća, ispunjenost, proširenost, spokoj, prožetost sa svim. To je „osećaj-stanje" koje nas povezuje s energijama svemira koje stvaraju život - energijama koje otvaraju i povećavaju našu svest. Kad se dobro uvežbamo, to stanje ćemo moći lako i brzo da postignemo kada nam zatreba, što ćemo da vidimo u sledećoj etapi.

Vežbajući dan po dan, nadopunjujemo svoj doživljaj sveta novom vrstom razumevanja, tolerancije, pomirenosti s različitostima drugih, ali ne iz naučene filozofije, nego upravo iz izloženosti stanju jednote sa svim. Ovo stanje naziva se praznina jer smo u njemu prazni od misli i fizičkih čula, ali prepuno je novih doživljaja koji izmiču našim čulima, ali bude i stimulišu telo na sasvim nov način.

PageBreak

Paljenje ega

Ono nije samo sebi svrha, ovo stanje je samo uvertira za sledeće nivoe odustajanja.

Odustajanje od kontrole i odbrane

Ovaj nivo filozofije i prakse nešto je zahtevniji i bolniji od prethodnog. Na ovom nivou učimo o svom sistemu obrane koji u ovoj filozofiji nazivamo ego, ali on nije onaj ego koji se pojavljuje u psihologiji. To je sistem obrane kojim se branimo od napada i životne ugroženosti. Teorija Shen Qia, energetskog treninga koji i sam sprovodim, podučava da je, sa stajališta energije tela, u „mirnodopskom" razdoblju ego zapravo poput back-up baterije koja sadrži nešto stare energije.

Ovi rituali su stari vekovima, a veruje se da donose sreću: probajte ovih 5 rituala za život bez stresa i briga

Tu je, ali miruje. On služi da nam pruži energiju u trenucima kad se „odspojimo od svemira". U trenucima kad padnemo u nesvest, kada smo teško bolesni ili na neki drugi način životno ugroženi, naše telo gubi energetsku konekciju kojom se napaja životnom energijom i održava se u životu. Da bi se sprečio potpuni kolaps, ego nas, prema ovom učenju, u takvim situacijama zatvara u energetski nepropusnu ljušturu i otpušta sačuvanu energiju da bismo preživeli dok se ponovo ne spojimo s izvorom života. Iako se u egu ne nalazi sveža energija, ona je, prema ovom verovanju, dovoljna da se telo ponovo pokrene, nakon čega se ego vraća u svoje prvobitno, stanje mirovanja.

Problem je u tome što nam je moderni životni stil, zbog kog smo stalno u stresu, proizveo takvo stanje zasićenja u umu i telu, da svaku situaciju doživljavamo kao životnu ugroženost. Tada se ego aktivira i, prema svom programu, hermetički nas zatvara i brani od svih spoljašnjih doživljaja i onemogućava nam dotok energije. Tako mi počinjemo da živimo izolovani iza sive zavese, ne osećamo ni emocije ni ljude, misleći da je to normalno.

Ali, ne zaboravimo, svrha tog hermetičkog zatvaranja bila je privremena intervencija, dok nas ponovo ne poveže sa svemirom. Ipak, u stanju stresa to se ne događa jer mi zapravo nismo pali u nesvest i prepustili se toj automatskoj kontroli unutar našeg tela, nego i dalje živimo „normalno". Zatvoreni u tu hermetičku ljušturu ili fasadu, živimo u nadi da ćemo da povratimo kontrolu nad svojim životom, a zapravo tonemo u sve sivlji život, gušeći se bez pravog kontakta sa spoljnim svetom i novom energijom.

U ovoj fazi je za duhovnog tragaoca važno da vežba spoznavanje onih trenutaka kad se aktivira ego. To „paljenje" ega najjednostavnije može da se opiše kao osećaj napadnutosti i ugroženosti. Trening odustajanja od odbrane sastoji se u tome da prvo prepoznamo kako reagujemo egom. Čitajući o ovome, prisetite se koliko je grozan osećaj kad vas, na primer, neko kritikuje. Čovek se često oseća kao da je sateran u ćošak, kao da je u velikoj opasnosti. Pritom, situacija doista može da bude bezazlena, na primer, neko vam je samo predložio da nešto napravite na drugačiji način.

PageBreak

Suočavanje sa izazovima

Filozofija Shen Qia sugeriše nam da se u takvim situacijama prvo opustimo, čemu služi prvi nivo treniranja (nadilaženje tela). U um tada treba da prizovete stanje praznine i užitka koji možemo da iskusimo kad smo jedno sa svemirom. Taj doživljaj je, međutim, nemoguć kad smo zatvoreni u svoju čauru. Naravno, na prvu nam se to čini teško, ali vežba uveliko pomaže. Često čujemo da u konfliktnim situacijama treba prvo da udahnemo i brojimo do deset, i to definitivno pomaže, ali u ovoj vrsti energetskog treninga vežbom učimo da uđemo u stanje povezanosti. Katkada ćemo uspeti da se povežemo samo jedan posto, ponekad i više, ali svaki veći postotak smirenosti značiće manju tenziju u situaciji kad se osećate napadnuto.

Kad se tako smirite, moći ćete situaciju da promotrite razumski, a manje emocionalno. Tim ulaskom u „prazninu" smanjićete aktivaciju sistema obrane i sprečiti da vas zatvori u ljušturu. Tako ćete se mirnije suočiti s izazovnom situacijom ili osobom ispred sebe. Stečena mirnoća uma zapravo će da vam bude saveznik, pa ćete lakše da dođete do rešenja u bilo kojoj, naoko ugrožavajućoj situaciji u kojoj se nađete.

12 dokaza da je vreme da prekinete prijateljski ili ljubavni odnos: evo kako da srušite mostove iza sebe i hrabro nastavite napred

Naravno, za ovaj pristup treba imati strpljenja jer se ova veština gradi vežbom.

Odustajanje od starog ja

Najzahtevniji nivo ove filozofije, nivo na kom se mnogi pokolebaju, možemo da nazovemo odustajanje od „starog ja", i to u korist „novog ja".

U ranom detinjstvu nemamo „staro ja", naprosto još nismo stigli da ga razvijemo. Nemamo stavove, nemamo jasnu sliku kako bi nešto „trebalo" da bude ili se odvija, u fazi smo akumulacije iskustava o životu - sve dok se u jednom trenutku ne nađemo u fazi u kojoj sve „razumemo".

Tačno znamo šta nam je potrebno, znamo kako to treba da izgleda i znamo kada nam to treba - po mogućnosti, odmah. Kreiramo svoje ideje i na osnovu njih postajemo spremni za osvajanje. Zatvaramo se u ljušturu satkanu od sopstvenog znanja i ideja, koja isključuje sve ostalo. Ova ljuštura podseća na ljušturu ega iz prethodnog poglavlja, ali ona više nije samo emotivni odziv na situaciju nego u ovoj fazi imamo celu teoriju o tome zašto nešto želimo na određen i utvrđen način, a ne na možda inovativniji način koji nam se nudi. U mlađem dobu ova ljuštura zaista i sadrži sveže ideje i najnovija znanja koja smo sakupili učeći od najboljih - roditelja, profesora, prijatelja. Ali, i najnovija znanja vremenom treba osvežiti - a tu počinju problemi. Ako nas ne nauče da je naučeno potrebno uvek i iznova propitivati, ući ćemo u stanje u kom se ne obnavljamo.

Odustati od „starog ja", dakle, ne možemo bez obrazovanja, spoznajnog procesa, preispitivanja sopstvenih stavova, a kako to lakše da uradimo nego da zadržimo poziciju istraživača koji opaža, beleži i primenjuje novonaučeno.

Majstorova pomoć u ovoj fazi učenja je nezamenjiva. Spoznavanje ega i „starog ja" u početku zahteva nadzor i pomoć nekog ko je objektivan, poput učitelja. Učenici su se u prošlosti, kao i danas, lomili u agoniji između poverenja prema majstoru i verovanja samom sebi, tj. onom „starom ja" koje je na odlasku narcisoidno govorilo: „Nakon mene potop". Ali, jednom kad bi učenik naučio kritički da posmatra svoje postupke, bio bi spreman da krene u život, razvija svoje potencijale i deli ih s drugima.

Stoga, ne bojte se odustajanja. Ono je ponekad jedini put da dođemo do sledeće stepenice svojih mogućnosti i da zaista razvijemo krila.

Izvor: Sensa