Kako da uz pomoć mašte otkrijete tajne svoje ličnosti: 4 koraka aktivne imaginacije dovode do samospoznaje

U polju imaginacije, dva nivoa svesti teku jedan u drugi isto onako kao što se dve reke spajaju čineći jedan moćan vodotok. Svesno i nesvesno tu dopunjuju jedno drugo; oni počinju zajedno da rade; rezultat je to da vaša celovitost počinje da se oblikuje kao jedinstvo. Dijalog svesnog i nesvesnog uma aktivira transcendentnu funkciju, sopstvo koje predstavlja njihovu sintezu.

Aktivna imagincija predstavlja poseban način korišćenja snage naše mašte. Interesantno je da ju je razvio još veliki psihijatar, utemeljivač analitičke psihologije, Karl Gustav Jung, a da nije postala široko poznata i primenjiva. Najjednostavnije rečeno, u aktivnoj imaginaciji stupamo u dijalog sa različitim delovima sebe koji postoje u našem nesvesnom. Mogli bismo reći i da je, na neki način, slična sanjanju, osim što smo potpuno budni i svesni tokom razgovora. Upravo ta činjenica da smo tokom celog procesa potpuno svesni šta se događa, predstavlja suštinsku odliku ove tehnike samospoznaje.

Robert Džonson, jungovski analitičar i autor knjige ,,Unutrašnji rad", kaže kako je Jung, iako je u svom radu sa pacijentima vrlo cenio snove, smatrao da je aktivna imaginacija delotvorniji put ka nesvesnom. Kada sanjamo, mi dobijamo signale od svog nesvesnog, ali naš svesni um u tome ne može da učestvuje dok se ne probudimo. Pri aktivnoj imaginaciji, svesni um je budan i učestvuje u svemu što se događa, sva zbivanja se odvijaju na imaginativnom nivou, koje predstavlja mesto susreta između svesnog i nesvesnog u čoveku.

Ova vrsta imaginacije naziva se aktivnom upravo zato što naš svesni um, naš ego, ulazi u unutrašnji svet, hoda po njemu, govori, sukobljava se i raspravlja, druži se sa likovima koje tamo susreće. Mi svesno ulazimo u interakciju sa nosiocima uloga kroz konverzaciju, zajedničke avanture, razmenu mišljenja. Upravo se po ovom, aktivnom učešću naše svesti aktivna imaginacija razlikuje od maštanja koje je pasivno. Pasivno maštanje isto tako čine slike koje potiču iz našeg nesvesnog, ali kada maštamo, mi smo pasivni, odnosno samo posmatramo zbivanja koja se događaju, kao da gledamo neki film, ne učestvujući svesno u zbivanjima čiji smo svedoci.

Kada govorimo o aktivnoj imaginaciji, većini ljudi se nameće pitanje: Da li je sve ovo samo moja izmišljotina, nekakva igra mog uma? Robert Džonson naglašava da je u imaginaciji ,,gotovo nemoguće stvoriti bilo šta što nije autentični izraz nečega u našem nesvesnom. Cela funkcija imaginacije jeste da izvuče materijal iz nesvesnog, da taj materijal zaodene u slike i da ga prenese svesnom umu. Šta god se pojavi u imaginaciji moralo je živeti negde u tkivu našeg nesvesnog pre no što ga je imaginacija uobličila u sliku".

Ovo je slučaj čak i kada se radi o osobama koje namerno žele da nešto izvrnu i predstave drugačijim, odnosno da sastave nešto besmisleno i glupo kako bi se podsmehnuli terapeutu. Materijal koji dobijamo kroz imaginaciju i tada predstavlja neki skriveni deo pojedinca, jer on ne može nastati ni iz čega, već mora poticati iz unutrašnjosti osobe koja stvara slike. U aktivnoj imaginaciji najvažnije je samo iskustvo. Suprotno od snova, kod kojih je potrebno analizirati simbole i otkrivati njihova značenja, kod aktivne imaginacije analiza može imati suprotan efekat, jer nam skreće pažnju sa samih zbivanja, što je suština ove tehnike. Zato je vrlo važno da tokom same imaginacije ne dozvolimo analitičkom mišljenju da nam omete iskustvo.

Četiri koraka aktivne imaginacije

1. Poziv upućen nesvesnom

Prvi korak ka aktivnoj imaginaciji svakako je upućivanje neke vrste poziva svom nesvesnom, odnosno delovima nas koji tamo obitavaju da izađu na površinu i uspostave kontakt s nama. Taj poziv se upućuje tako što svoj um preusmerimo na zbivanja unutar nas samih, umesto na spoljašnji svet. Prosto usmerimo svoj unutrašnji vid na neko mesto u sebi, a onda čekamo. Postoji nekoliko načina da započnemo aktivnu imaginaciju. Jedan je da jednostavno čekamo u pripravnosti, što bi bio najčistiji oblik. On podrazumeva da svoj um potpuno očistimo od svih misli o spoljašnjem svetu i jednostavno čekamo da vidimo ko će se pojaviti. Ovaj pristup nekada zahteva mnogo strpljenja i koncentracije. Kako mnogim ljudima ovaj metod nije toliko blizak, jer im je teško da prosto usredsrede um i čekaju, Džonson predlaže i druge načine za započinjanje aktivne imaginacije.

PageBreak

Mašta služi da se stvari malo ,,pokrenu"

Korišćenje mašte - U aktivnoj imaginaciji mašta služi da se stvari malo ,,pokrenu". Možemo da se usmerimo na stvari koje nam trenutno prolaze kroz glavu i neka slika, lik ili situacija će nas prosto zaokupiti više nego druge. Tada možemo da odemo do tog lika, slike ili situacije i iskoristimo ih kao polaznu tačku za aktivnu imaginaciju. To znači da ćemo početi da učestvujemo, da stupimo u dijalog sa likovima, beležeći sve što se događa i na taj način će, do tada pasivno maštanje, postati aktivna imaginacija.

Simbolička mesta - ovo je takođe jednostavan način da uputimo svoj poziv i podrazumeva da odemo na neko mesto u svojoj imaginaciji, počnemo da istražujemo okolo i vidimo koga ćemo tamo sresti. Kada to uradimo, naša imaginacija će nas odvesti na ono unutrašnje mesto na koje treba da dođemo i povezaće nas sa likovima sa kojima tog trenutka treba da se povežemo.

Dr Branimir Nestorović o stresu: šta možemo da uradimo kad nam se čini da ništa ne možemo da uradimo

Korišćenje personifikacija koristimo kada postoji neko raspoloženje, neka emocija koja nas ne napušta nekoliko dana ili čak duže. Ovo raspoloženje na neki način predstavlja poziv nesvesnog da tu počnemo dijalog sa njim. Dovoljno je da se obratimo onome u nama ko je opsednut tom emocijom, recimo besom ili depresivnim raspoloženjem. Možete ući u svoju imaginaciju i reći: ,,Zašto si danas toliko ljut? Gde si? Kako izgledaš? Molim te da uzmeš neko obličje kako bih mogao da te vidim. Dođi, razgovaraj sa mnom. Želim da znam ko si i šta ti treba".

Započinjanje dijaloga sa likovima iz sna je još jedan način da uronimo u aktivnu imaginaciju. U ovom slučaju je koristimo kao neku vrstu produženja snova. Ovaj način je posebno koristan u slučajevima kada imamo neki san koji nismo razrešili, koji nam se vraća. U svojoj imaginaciji se vraćamo u san i stupamo u kontakt sa likovima iz sna. Možemo da izaberemo konkretnu osobu u snu sa kojom osećamo potrebu da razgovaramo. Možemo da razgovaramo samo sa tom figurom iz sna ili da se vratimo u situaciju iz sna i susret nastavimo upravo tamo gde je san bio prekinut. Suštinski možemo da nastavimo san, da ga produžimo u svojoj aktivnoj imaginaciji.

Mi učimo da slušamo one koje smo dosad primoravali da budu nemi. Učimo da odajemo počasti onima koje smo sami lišili časti.

2. Dijalog i doživljaj

Kada se pojave slike iz našeg nesvesnog, spremni smo da započnemo dijalog s njima. Uspostavljanje dijaloga uglavnom izgleda tako što prepustimo imaginaciji da poteče svojim tokom, jer je najvažnije da unutrašnjim likovima dopustimo da žive svoj život. Ako se u imaginaciji pojavi neki lik koji nema šta da vam kaže, možete ga pitati ko je, šta želi ili sa kim želi da razgovara, da li postoji nešto što bi želeo da učini i slično. Bolje je da postavljate pitanja nego da pričate s likovima koji se pojavljuju, jer je tokom aktivne imaginacije vrlo važna naša spremnost da slušamo. Za istinski čin imaginacije, kaže Džonson, moramo se čvrsto držati slike kojom smo započeli imaginaciju, moramo ostati u datoj situaciji sve dok se ne dogodi razrešenje. Od trenutka kada se suočimo sa nekom slikom ili započnemo dijalog sa njom, važno je da nastavimo i ne dopustimo sebi da nam neke druge slike skrenu pažnju. Ako dopustimo svom umu da luta od slike do slike i iz jedne situacije u drugu, samo ćemo proći kroz beskrajan niz početaka i zaustavljanja koji nikuda ne vode. Od imaginacije ćemo imati koristi samo ako naš ego istinski stupi u interakciju sa likovima iz nje.

Emotivno učešće je takođe neophodno za aktivnu imaginaciju. Vrlo je važno da tokom ovog procesa budemo prisutni u celosti, odnosno da učestvujemo u svojim osećanjima. Moramo osetiti da je sve što se događa stvarno, bez obzira što se događa unutra, a ne spolja. Kada sanjamo, mi imamo sasvim jasan doživljaj da je to stvarno, a tako treba da bude i tokom imaginacije. Mi, dakle, u potpunosti treba da učestvujemo, ali nikako ne smemo da pređemo granicu, odnosno ne smemo početi da kontrolišemo proces aktivne imaginacije. Tokom ovog procesa ne možemo da imamo nikakvu kontrolu nad unutrašnjim likovima, niti nad zbivanjima. Moramo dopustiti imaginaciji da teče kako želi, bez uticaja na to šta će ko reći i šta će se događati. Naravno, nekada je teško uočiti razliku između punog učestvovanja i pokušaja da se stvari kontrolišu. Odricanje od kontrole znači da odustajemo od unapred zadatih predstava o tome šta bi trebalo da se dogodi, šta da se kaže, koju poruku da dobijemo i slično. Aktivna imaginacija je, pre svega, slušanje. Mnoge delove sebe koji se javljaju u aktivnoj imaginaciji, mi smo već iskusili kao nosioce raznih otpora, neurotičnog ponašanja, nezrelosti, a sada je trenutak da počnemo da ih slušamo, jer je jedino tako moguće da uspostavimo razmenu sa njima. Većini nas, to je prilično veliki izazov. Naime, mi sada treba da saslušamo biće u nama, odnosno deo nas, koji smo do sada doživljavali kao izvor većine svojih problema. To znači da ćemo sada dati glas svom osećanju inferiornosti, krivice ili svom besu. A to nije nimalo lako.

PageBreak

Prepustite se aktivnoj imaginaciji

Ta sposobnost našeg ega za razvoj svesti daje nam moć i pravo, pa čak i dužnost, da se uhvatimo u koštac s velikim nesvesnim na ravnopravnim osnovama i da zajednički radimo na uspostavljanju sinteze vrednosti.

Kada smo naučili da slušamo odbačene delove sebe, potrebno je da naučimo i da odgovaramo i time doprinesemo dijalogu. Džonson upozorava da se događa da ljudi, kada jednom nauče da slušaju glasove iz svog nesvesnog, često počnu da preteruju i zaključe kako njihov ego ništa ne zna i kako je bezvredan. On smatra da je ova tendencija da sve što kažu unutrašnji likovi tretiramo kao vrhunac mudrosti, vrlo jednostrana, čak i opasna, te da i nesvesno treba da se uravnoteži sa stavovima svesnog uma.

DA LI TRAŽITE LJUBAV SVOG ŽIVOTA: evo na koju osobu treba da sačekate

Kada se upustimo u aktivnu imaginaciju, moramo biti spremni da joj se prepustimo, što znači da nikada nećemo raditi po unapred pripremljenom scenariju Mi ne možemo znati šta će se dogoditi sve dok se to ne dogodi. Mi možemo da pozovemo koji god želimo lik, ali ne možemo da planiramo šta će nam oni reći. U ovom aspektu se aktivna imaginacija potpuno razlikuje od vođenih fantazija u kojima mi sebe zamišljamo u različitim situacijama. Kod vizualizacija, naš ego je taj koji o svemu odlučuje i to bez konsultacije sa nesvesnim. Kada je reč o aktivnoj imaginaciji, mi potvrđujemo da nesvesno ima sopstvenu mudrost, svoja stanovišta koja su realistična, kao i stanovišta ega. Svrha aktivne imaginacije nije da programira naše nesvesno, već da mu pruži priliku da se izrazi i da ga sasluša. Zbog toga u aktivnoj imaginaciji nema scenarija, niti planova. Mi ne odlučujemo unapred koji nam je cilj, niti pokušavamo da manipulišemo nesvesnim.

Mi ne pravimo planove niti scenarija. Mi jednostavno počnemo, a onda neka bude šta će biti. Šta god potekne spontano iz nesvesnog, bez ikakve manipulacije, bez usmeravanja ili kontrole, pravi je materijal aktivne imaginacije.

3. Dodavanje etičkog elementa

U izvesnom smislu naše nesvesno je amoralno: ono se bavi isključivo proživljavanjem i izražavanjem moćnih, bezličnih lajtmotiva psihičkog univerzuma. Svaki arhetip, svaka sila u koletkivnom nesvesnom moralno je neutralna, baš kao što su moralno neutralne i druge sile prirode.

Tokom primene aktivne imaginacije vrlo je značajno da zadržimo svoj sistem vrednosti, odnosno da se ponašamo u skladu sa njim. Kako bismo bili etički uravnoteženi, ne smemo dozvoliti ni jednom delu sebe da preuzme punu kontrolu, niti smemo da žrtvujemo svoje vrednosti kako bismo zadovoljili neki poriv svog nesvesnog. Vrlo je važno da negujemo humane vrednosti, one koji osiguravaju da se naš svakodnevni život normalno odvija, kao i da naše veze sa drugim ljudima ostanu zaštićene. Kako se tokom aktivne imaginacije odvija dijalog ravnopravnih strana, moramo naučiti da poštujemo i svoj svestan deo, jednako kao što poštujemo slike iz nesvesnog. Naše nesvesno je na neki način amoralno, ono samo vodi računa o izražavaju svojih slika i jedino mu ljudska svest može postaviti granice za unutrašnje zahteve. Mnogi naši arhetipovi, koji se ispoljavaju kao čisti instinkti, postaju istinska snaga u nama, ali isključivo ukoliko ih ograničimo. Međutim, ako im dopustimo da dominiraju nad nama, bez ljudskih osećanja, možemo postati grubi i nasilni.

4. Konkretizovanje pomoću nekog fizičkog rituala

Ako kažemo da inkarnirate svoju aktivnu imaginaciju, to znači da joj dajete neko fizičko svojstvo da je izmeštate sa apstraktnog nivoa i dovodite u neposrednu vezu sa svojim fizičkim, zemaljskim životom

Tokom četvrtog koraka mi aktivnoj imaginaciji dajemo nešto fizičko, spuštajući je sa apstraktnog na fizički nivo. Međutim, nikako ne treba da odigravamo svoju imaginaciju. Konkretizovanje aktivne imaginacije podrazumeva da suštinsko značenje svoje fantazije nekako ispoljimo kroz ritual ili kroz neki oblik integracije u naš svakodnevni život.

Džonson naglašava da tokom aktivne imaginacije ne treba da koristimo slike stvarnih ljudi. Dakle, aktivna imaginacija ne dozvoljava da se u svojim mislima obraćamo svojim kolegama, šefu ili suprugu. To može da dovede do rasta unutrašnjeg pritiska i mešanja nivoa imaginacije sa stvarnim odnosom. Ukoliko vam se u imaginaciji neki unutrašni lik pojavi u obličju poznate osobe, možete da ga zamolite da promeni izgled.

Takođe je važno da sve što se događa tokom procesa aktivne imaginacije zapisujemo, bilo rukom, bilo kucajući na kompjuteru, kako bismo kasnije proučili poruke svog nesvesnog. Pored toga, Džonson naglašava da se u aktivnu imaginaciju možemo upustiti samo ukoliko imamo neku pouzdanu osobu kojoj možemo da se obratimo ako se dogodi da nas imaginacija toliko obuzme da nismo u stanju da je prekinemo. Većini ljudi se ovo ne događa i jedini problem im je kako da započnu aktivnu imaginaciju. Ovo je prosto jedna mera opreza, jer za naš svakodnevni život može biti vrlo važno i korisno da se upoznamo sa sadržajem svog nesvesnog, ali ta će korist nestati ukoliko nas ovi sadržaji preplave.

Izvor: Sensa