Verovatno ste više puta u životu pokušali nekoga osvestiti. To može biti partner koji u vašem odnosu uporno radi istu stvar za koju vam je jasno da proizlazi iz otpora prema njegovoj dominantnoj majci. To može biti prijateljica koja se dodvorava svom nadređenom koji je prema njoj prilično grub. To može biti majka koja nikako da shvati kako je u ulozi žrtve i da svojim boljkama opterećuje druge, a sebi ne pomaže.

Sve bi bilo jednostavnije kada bi taj neko koga pokušavate osvestiti progledao i promenio ponašanje. No, to nije tako jednostavno. Partner iz primera može se složiti s vama da njegov obrazac ponašanja proizlazi iz odnosa s majkom, kako njegovo ponašanje narušava vaš odnos i da bi i njemu i vama bilo puno lakše kada bi se ponašao drugačije.

Prijateljica vam može priznati da bi trebalo da prestane s iscrpljujućim dodvoravanjem, a majka vam može potvrditi kako se od žaljenja i privlačenja pažnje ne oseća bolje. Ipak, sledeći put, velika je verovatnost da će isti obrazac ponoviti kao da osveštavanja nije ni bilo.

Osveštavanje može biti efikasno jedino ako je reč o obrascu koji nije naročito dubok (koji nije nastao u detinjstvu) ili ako je to obrazac koji je već u velikoj mjeri osvešten pa direktno osveštavanje može služiti kao potvrda onog što je „neosveštena osoba" u velikoj meri već spoznala. U protivnom, trud da neko osvesti i odustane od svojih duboko ukorenjenih obrazaca iz detinjstva postaje kontraproduktivan.

Ta „okorelost neosveštenosti", naročito u partnerskim odnosima, može voditi u burne svađe, još žešće pokušaje osveštavanja ili duge rasprave u kojima se onaj „neosvešteni" brani i napada onog koji ga osveštava. Tako se pozitivna inicijativa onog koji osveštava pretvara u nešto što narušava odnos i, umesto zbližavanja i razumevanja, vodi prema razdvajanju i ograđivanju.

Kao što verovatno pretpostavljate, osobe koje osveštavaju puno su češće žene. Žene mogu uložiti jako puno energije u stalno pokušavanje da dopru do svog partnera i osveste ga, a muškarci mogu uložiti veliku energiju u odbranu, trpljenje ili insistiranje na tome da je žena ta koja ima problem koji treba osvestiti. Neki se parovi toliko zakače za ovo jednosmerno ili međusobno osveštavanje da godinama na to troše vrlo veliku količinu energije.

Pritom žena počinje nalikovati na zahtevnu, kontrolišuću ili strogu majku kojoj njen sin (partner) nikad nije dovoljno dobar, a muškarac počne nalikovati na nezainteresirano, buntovno ili agresivno dete koji ne želi udovoljiti majci (partnerki) i promeniti se kako bi ispunio njena očekivanja.

PageBreak

Kako uvažiti svoja i partnerova ograničenja

Ono što leži u temelju ovog problema jest neprihvatanje partnerovih ograničenja. Prihvatiti partnerova ograničenja mnogim ženama znači isto što i odustati od veze. No, odustati od veze nije uvek loše, naročito ako je rad na vezi kontraproduktivan. U nekim slučajevima ovo odustajanje može voditi prema prekidu veze, a u nekima može rezultirati boljim povezivanjem.

Ono što žene koje osveštavaju partnera najčešće gube iz vida jeste da biti čovek, među ostalim, znači i biti ograničen. Ograničeni smo količinom informacija koju možemo procesuirati, dužinom pažnje koju možemo zadržati, telesnim mogućnostima i onim kako su nas roditelji i bliža okolina mentalno i emotivno oblikovali tokom detinjstva. Naravno, to su samo neka od naših ograničenja, a kada bismo ih zaista počeli ispisivati, lista bi bila beskonačna.

Oblikovanje koje se događalo tokom detinjstva izuzetno je snažno i stalni pokušaji osveštavanja partnera u vezi s obrascima koji su tim uticajem nastali lako može postati iscrpljujuće i samoranjavajuće. Zato je prvi korak pri izlasku iz ovog kruga osveštavanja upravo prihvatanje i uvažavanje partnerovih ograničenja, što je zapravo isto što i prihvatanje svojih ograničenja. Ako prihvatimo činjenicu da partnera ne možemo osvestiti, pomirićemo se i s time da svoju svesnost, koliko god je korisnom smatrali, partneru ne možemo predati.

PageBreak

Izbegnite zavisničke uloge u vezi

Mada, u nekim se odnosima može činiti da „prenos svesnosti" funkcioniše savršeno. Na primer, ako partner stalno klima glavom i rado prihvata da ga partnerka osveštava i vodi, taj odnos na početku može biti idiličan i snažan, međutim, nakon nekoliko godina ovako podeljenih uloga, odnos postaje težak. Partner koji je svoje osveštavanje prepustio partnerki zastaje u zavisničkoj ulozi deteta, a partnerka zastaje u ulozi snažne majke. Obe uloge su na svoj način teške.

Ako svest na trenutak zamislimo kao biće s vlastitom voljom, onda možemo reći da svest želi nicati u svakom pojedincu, uvek na nov način. Kada se osoba iskreno zainteresuje za sebe, svoju životnu priču i ono što ju je oblikovalo, onda može krenuti prema osveštavanju svojih problema, emotivnih zastoja, skrivenih snaga i svega ostalog što je čini čovekom. Na taj način podržava i čuva svoju jedinstvenost i svoje osveštavanje temelji na svojoj jedinstvenosti, a ne na osveštavanjima ili uveravanjima koja dolaze spolja.

Kada prihvatamo svoja ograničenja i ne gubimo energiju na osveštavanje partnera, majke, prijateljice ili bilo koga drugog čiji problem „vidimo" bolje nego što ga vide oni sami, stičemo novu snagu za okretanje sebi i svom životu. Vratimo li se na početak, na tipičan primer žene koja pokušava osvestiti muškarca, shvatićemo da je njeno odustajanje od te uloge oboma korisno.

Žena je rasterećena, miri se s vlastitim granicama i svoje snage može uložiti u nešto drugo, a muškarac je prepušten sebi, što mu daje priliku da preuzme odgovornost za osveštavanje svojih problema i vođenje vlastite životne priče u pravcu koji smatra za sebe najboljim.

Izvor: Sensa klub