Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Budističko učenje za usavršavanje i duhovni rast: evo zašto treba da odustanete da biste dobili

Odustajanje kojem nas uče dalekoistočne filozofije - poput budizma - zapravo je nadilaženje, odnosno proces u kom zaista možemo da izgubimo, ali samo ono loše!

  Izvor: Foto: Shutterstock

Sensin saradnik i voditelj radionica relaksacije Mirko Vragović na svom duhovnom putu otkrio je važne istine. Dok ne naučimo da otpustimo staro, ne možemo da napredujemo i razvijamo se. Ali, odustajanje od sopstvene slike sveta može da bude zastrašujuće. Ipak, hrabrost će da se isplati jer unosi novo svetlo u život.

Razlika između pozitivne psihologije i lajf koučinga: evo kako da pravilno izbarete tehniku koja pomaže da živite srećnije

Kraj 20. veka doneo nam je veliko mešanje kultura, znanja i verovanja u mutnoj planetarnoj čorbi zvanoj globalizacija. Pogledi na svet tradicionalnih religija Istoka, iako dotad daleki, postajali su nam sve dostupniji. Otvaranjem granica dogodio se i porast broja gostovanja vrhunskih majstora koji su donosili znanja donedavno rezervisana samo za odabranu nekolicinu unutar zidina samostana. Širenjem ovakvih religijskih verovanja zapadnjaci su počeli da dolaze u kontakt s filozofijama koje, iako naoko strane i egzotične, pokazuju kompatibilnost sa zapadnim načinom života. Danas, na primer, gotovo i nema modernog lidera koji nije čuo za delo Umijeće ratovanja drevnog majstora Sun Tzua, knjigu koja je prevedena na brojne jezike i danas krasi biblioteke mnogih uspešnih ljudi.

Jedan od vrlo čestih, a zapadnjacima teško shvatljivih, koncepata duhovnosti proizašao iz učenja Dalekog istoka jeste odustajanje - odustajanje od želje za nečim, a da bismo to dobili.

Ovo je priča o jednom pogledu na duhovni rast i razvoj čoveka i na osnovne alate koji mu u tome mogu pomoći, priča o alatu koji koristim u svom svakodnevnom radu i koji mi je i samom pomogao da otvorim vrata svojih potencijala i postanem bolja verzija sebe.

Odustajanje, otpuštanje kontrole, predaja - reči su koje nam često sugerišu nešto negativno. Obično podrazumevaju čin u kom protagonista napušta svoj put, gubi svoj ponos i činom predaje iskazuje nemoć da realizuje svoj cilj, pa u završnici gubi željeno. Odustajanje kom nas, međutim, uče dalekoistočne filozofije - poput budizma - zapravo je nadilaženje, odnosno proces u kom zaista možemo da izgubimo, ali samo ono loše. Možemo da izgubimo grč, preteranu kontrolu i stare poglede na svet - sve ono što nas zapravo sprečava da ostvarimo željeno.

U istočnjačkim tradicijama je tragaoce na duhovnom putu pratio majstor učitelj koji je učenicima ukazivao na propuste, davao odgovore pomažući im da postave prava pitanja i anegdotama ih upućivao na duboke istine. Tako im je pomagao da prođu kroz tri etape koje mogu da se događaju simultano, sukcesivno ili bilo kojim redosledom. Tri dela koja ću da vam opišem deo su iste celine i međusobno se prepliću, ali je potrebno da ih razdvojimo kako bismo ih lakše spoznali i savladali.

Upravo ove tri etape ili tri aspekta ovog učenja pomagala su u duhovnim spoznajama i odbacivanju starog.

Prvi nivo odustajanja koji je trebalo savladati bilo je nadilaženje tela. Učitelj bi učenike podučavao tehnici meditacije koja je vremenom učenicima donosila unutrašnje iskustvo zahvaljujući kom su oni osećali da su mnogo širi od svog tela, tj. da ne osećaju granice sopstvenog tela koje ih omeđuje. Istovremeno, boraveći u energetskom polju majstora koje on stvara, učenici bi izuzetno brzo postigli umirenje uma (što im, možda, samima ne bi pošlo za rukom). Mir uma i energetsko polje omogućavaju snažniji protok energije. Pojačani protok energije kroz telo, uz umiren um doveo bi učenike u stanje u kom bi imali osećaj kao da zaista nisu u svom telu. Na taj način bi otpustili poslednja utvrđenja fizičke „kontrole". Odustajanje ovde znači da su učenici stekli veštinu i moć da odustanu od identifikovanja s telom i time ga zapravo nadišli.

Osećaj koji svakog tragaoca u tom trenutku preplavljuje mogao bi da se opiše kao sreća, ispunjenost, proširenost, spokoj, prožetost sa svim. To je „osećaj-stanje" koje nas povezuje s energijama svemira koje stvaraju život - energijama koje otvaraju i povećavaju našu svest. Kad se dobro uvežbamo, to stanje ćemo moći lako i brzo da postignemo kada nam zatreba, što ćemo da vidimo u sledećoj etapi.

Vežbajući dan po dan, nadopunjujemo svoj doživljaj sveta novom vrstom razumevanja, tolerancije, pomirenosti s različitostima drugih, ali ne iz naučene filozofije, nego upravo iz izloženosti stanju jednote sa svim. Ovo stanje naziva se praznina jer smo u njemu prazni od misli i fizičkih čula, ali prepuno je novih doživljaja koji izmiču našim čulima, ali bude i stimulišu telo na sasvim nov način.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj