Imam nešto da vam priznam, ali prvo hoću da vi priznate nešto meni. Hoću da podignete ruku, vi koji ste iskusili relativno malo stresa u protekloj godini. Bilo ko?
A umerenu dozu stresa?
Ko je osetio veliku količinu stresa? Da. I ja, takođe.
Ali to nije moja ispovest. Moja ispovest je ovo: ja sam zdravstveni psiholog i moja misija je da pomognem ljudima da budu srećniji i zdraviji. Ali plašim se da nešto što podučavam poslednjih 10 godina čini više lošeg nego dobrog i ima veze sa stresom. Godinama govorim ljudima da ih stres čini bolesnim. To povećava rizik od svega - od prehlade do kardiovaskularnih bolesti. U osnovi, pretvorila sam stres u neprijatelja. Ali promenila sam svoje mišljenje o stresu, i danas želim da promenim vaše.
Dozvolite mi da počnem sa proučavanjem koje me je nateralo da promislim o celom svom pristupu stresu. Ovo proučavanje je pratilo 30.000 odraslih u SAD-u osam godina i počelo je pitajući ljude: "Koliko ste stresa doživeli u protekloj godini?" Takođe, pitali su i: "Da li verujete da je stres štetan po vaše zdravlje?" Zatim su uzeli javne evidencije smrti da saznaju ko je umro.
(Smeh)
Okej. Loše vesti na početku. Ljudi koji su doživeli dosta stresa prethodne godine imali su za 43 procenta povećan rizik od umiranja. Ali to je važilo samo za ljude koji su i verovali da je stres štetan za vaše zdravlje. (Smeh) Ljudi koji su iskusili dosta stresa, ali nisu verovali da je stres štetan, nisu imali uvećane šanse da umru. Zapravo, imali su najniži rizik od umiranja u odnosu na bilo koga u studiji, uključujući i ljude koji su imali relativno malo stresa.
Istraživači su procenili da preko osam godina, koliko su pratili smrtnost, 182.000 Amerikanaca je umrlo prerano, ne od stresa, već od verovanja da je stres loš po njih. (Smeh) To je više od 20.000 smrti godišnje. Ako je ta procena tačna, to čini verovanje da je stres loš po vas petnaestim najvećim uzrokom smrti u Sjedinjenim Američnim Državama u protekloj godini, koji ubija više ljudi nego rak kože, HIV/SIDA i ubistvo.
(Smeh)
Vidite zašto me je ova studija prepala. Ovde trošim toliko energije govoreći ljudima da je stres štetan po zdravlje.
Tako, ova studija me je naterala da se zapitam: da li će vas promena mišljenja o stresu učiniti zdravijim? I nauka ovde kaže da. Kada promenite svoje mišljenje o stresu, možete da promenite i reakciju svog tela na stres.
Da bih vam objasnila kako ovo funkcioniše, želim da se svi pravite da ste učesnici u studiji stvorenoj da vas stresira. Proučavanje je nazvano test socijalnog stresa. Uđete u laboratoriju i kažu vam da morate održati petominutni nepripremljeni govor o vašim ličnim slabostima komisiji stručnih ocenjivača koji sede ispred vas i da bi bili sigurni da osećate pritisak, uperili su jaka svetla i kameru u vaše lice, otprilike ovako. A ocenjivači su trenirani da vam daju obeshrabrujuću, neverbalnu reakciju kao ovu (grimasa).
(Smeh)
Sada kada ste dovoljno demoralizovani vreme je za drugi deo: matematički test. Bez vašeg znanja, eksperimentatori su trenirani da vas tokom testa uznemiravaju. Sada ćemo svi zajedno to da uradimo. Biće zabavno. Za mene.
Kako da stres postane koristan
Okej. Želim da svi brojite unazad od 996 u razmacima od sedam. Učinićete to naglas što brže možete, počevši od 996. Kreći! Publika: (Broji) Brže. Brže, molim vas. Brojite tako sporo. Stop. Stop, stop, stop. Onaj momak je pogrešio. Moraćemo da počnemo sve ispočetka. (Smeh) Niste baš dobri u ovome, zar ne? Okej, razumeli ste. Da ste zaista bili deo ovoga, verovatno biste bili malo istresirani. Možda bi vam srce lupalo jako, možda biste disali ubrzano, možda biste se znojili. Obično tumačimo ove fizičke promene kao anksioznost ili znake da se ne nosimo dobro sa pritiskom.
Ali šta ako ste ih umesto toga videli kao znake da se vaše telo punilo energijom i pripremalo vas da se suočite sa ovim izazovom? To je baš ono što je učesnicima bilo rečeno u studiji sprovedenoj na univerzitetu Harvard. Pre nego što su prošli kroz test socijalnog stresa, naučili su ih da razmišljaju o svojoj reakciji na stres kao korisnoj.
To jako kucanje srca sprema vas za akciju. Ako dišete brže, to nije problem. To daje više kiseonika vašem mozgu. A učesnici koji su naučili da vide reakciju na stres kao nešto korisno za njihovo funkcionisanje, bili su manje istresirani, manje anksiozni, sigurniji, ali najfascinantnije otkriće mi je bilo to kako se njihova fizička reakcija na stres promenila. Kod tipičnog odgovora na stres, vaši otkucaji srca se povećavaju, a vaši krvni sudovi se ovako skupe.
Ovo je jedan od razloga što je hronični stres ponekad u vezi sa kardiovaskularnom bolešću. Nije baš zdravo da budete u ovom stanju sve vreme. Ali u ovoj studiji, kada su učesnici videli svoju reakciju na stres kao korisnu, njihovi krvni sudovi su ostali ovako opušteni. Njihovo srce je i dalje jako kucalo ali ovo je mnogo zdraviji kardiovaskularni profil. Zapravo, to veoma liči na ono što se događa u momentima sreće i smelosti. U životu punom stresnih iskustava ova biološka promena mogla bi da bude razlika između stresom izazvanog srčanog napada u pedesetoj godini i dobrog života u devedesetim. Ovo je ono što nova nauka o stresu otkriva, da je bitan način na koji razmišljate o stresu.
Tako da se moj cilj kao zdravstvenog psihologa promenio. Ne želim više da vas oslobodim stresa. Želim da vas učinim boljim u stresnim situacijama. Upravo smo obavili malu intervenciju. Ako ste podigli ruku i rekli da ste imali dosta stresa u protekloj godini, možda smo vam spasli život, zato što ćete se, nadajmo se, kada vam sledećeg puta srce bude ubrzano kucalo od stresa, setiiti se ovog govora i mislićete: ovo mi moje telo pomaže da se nosim sa ovim izazovom. A kada posmatrate stres na taj način, vaše telo vam veruje i vaša reakcija na stres postaje zdravija.
Rekla sam da sam više od jedne decenije demonizovala stres i sad želim da se iskupim, pa ćemo uraditi još jednu intervenciju. Želim da vam kažem o jednom od najpotcenjenijih aspekata reakcije na stres, a to je da vas stres čini društvenom osobom.
Da bismo razumeli ovu stranu stresa moramo da razgovaramo o hormonu oksitocinu, i znam da oksitocin već dobija dosta publiciteta. Ima čak i svoj simpatični nadimak: "hormon maženja", zato što se oslobodi kada zagrlite nekoga. Ali ovo je mali deo onoga u šta je oksitocin umešan.
Oksitocin je neurohormon. On fino podešava socijalne instinkte vašeg mozga. Priprema vas da radite stvari koje jačaju bliske odnose. Oksitocin čini da žudite za fizičkim kontaktom sa prijateljima i porodicom. Povećava vašu empatiju. Čak vas čini voljnijim da pomognete i podržite ljude do kojih vam je stalo. Neki ljudi čak sugerišu da bi trebalo da ušmrkavamo oksitocin da bismo postali osećajniji i više brinuli o drugima.
Kako deluje oksitocin
Ali ima nešto što većina ljudi ne razume u vezi sa oksitocinom. To je hormon stresa. Vaša hipofiza pumpa ovaj hormon kao deo reakcije na stres. Deo je te reakcije isto onoliko koliko i adrenalin koji čini da vaše srce ubrzano kuca.
A kada se oksitocin oslobađa za vreme stresa, motiviše vas da potražite podršku. Vaša biološka reakcija na stres vas podstiče da kažete nekome kako se osećate umesto da to sakrijete. Vaša reakcija na stres želi da osigura da primetite kada je nekom drugom u vašem životu teško tako da možete pružiti podršku jedno drugom. Kada je život težak, vaša reakcija na stres želi da budete okruženi ljudima kojima je stalo do vas.
Kako će vas onda poznavanje ove strane stresa učiniti zdravijim? Pa, oksitocin ne utiče samo na vaš mozak. Utiče takođe i na vaše telo, a jedna od njegovih glavnih uloga u vašem telu je da štiti vaš kardiovaskularni sistem od efekata stresa. To je prirodni antiinflmatorni lek. Takođe, pomaže da vaši krvni sudovi ostanu opušteni za vreme stresa. Ali moj omiljeni efekat oksitocina na telo je onaj koji ima na srce.
Vaše srce ima receptore za ovaj hormon, a oksitocin pomaže srčanim ćelijama da se regenerišu i zaleče od bilo koje štete prouzrokovane stresom. Ovaj hormon stresa jača vaše srce, a dobra stvar je to što su sve ove fizičke koristi oksitocina povećane društvenim kontaktom i društvenom podrškom. Tako da, kada pod stresom posegnete za drugima, bilo da potražite podršku ili da pomognete nekom drugom, oslobađate više ovog hormona, vaša reakcija na stres postaje zdravija, a vi se zapravo brže oporavljate od stresa. Meni je zapanjujuće, da vaša reakcija na stres ima ugrađen mehanizam za otpornost na stres, a taj mehanizam je ljudska veza.
Želela bih da završim sa pričom o još jednoj studiji. I slušajte pažljivo jer bi ova studija takođe mogla da spase život. Ova studija pratila je oko 1.000 odraslih u SAD koji variraju u godinama od 34 do 93, a proučavanje je počelo pitanjem: "Koliko ste stresa iskusili u protekloj godini?" Takođe su pitali: "Koliko ste vremena proveli u pomaganju prijateljima, komšijama, ljudima u vašoj zajednici?" A zatim su upotrebili javno dostupne podatke o ovoim ljudima u narednih pet godina da otkriju ko je umro.
Okej, na početku loše vesti: za svako veliko stresno iskustvo u životu, kao što su finansijske poteškoće ili kriza u porodici, rizik od smrti je bio povećan za 30 procenata.
Ali - nadam se da ste i očekivali "ali" - ovo nije važilo za sve. Kod ljudi koji su provodili vreme brinući o drugima uopšte nije bilo povećanog umiranja koje je u vezi sa stresom. Nula. Briga je stvorila otpornost.
I još jednom vidimo da štetni efekti stresa na vaše zdravlje nisu neizbežni. Ono kako razmišljate i kako se ponašate može da transformiše vaš doživljaj stresa. Kada odlučite da posmatrate svoju reakciju na stres kao korisnu, vi stvarate biologiju hrabrosti. A kada odlučite da stupite u vezu sa drugima pod stresom, možete da stvorite otpornost.
Sad, ne bih baš tražila više stresnih iskustava u svom životu, ali ova nauka mi je dala potpuno novu zahvalnost stresu.
Stres nam daje pristup našim srcima. Osećajno srce koje nalazi radost i smisao u povezivanju sa drugima i. da, vaše fizičko srce koje jako kuca radeći naporno da bi vam pružilo snagu i energiju i kada izaberete da vidite stres na ovaj način, ne samo da postajete bolji u stresnim situacijama već zapravo govorite nešto vrlo važno. Time kažete da možete verovati sebi u nošenju sa životnim izazovima i podsećate se da ne morate da se suočite sa njima sami.
Hvala.
(Aplauz)
Kris Anderson: Zaista je neverovatno ovo što nam govorite. Deluje mi neverovatno da uverenje o stresu može učiniti toliku razliku u predviđanju nečijeg životnog veka. Kako bi se to prenelo na savet, kao na primer, ako neko odlučuje o životnom izboru između, recimo, stresnog posla i onog koji nije stresan, da li je bitno šta će izabrati? Podjednako je mudro odlučiti se za stresan posao ako verujete da se možete nositi s tim, u nekom smislu?
Keli Mekgonigal: Da, i jedna stvar koju sigurno znamo je ta da je vođenje za smislom bolje za vaše zdravlje nego pokušavanje da izbegnete neprijatnost. I zato bih rekla da je to zaista najbolji način za donošenje odluka - slediti ono što vam daje smisao u životu, a zatim verovati sebi da možete da upravljate stresom koji dolazi.
K.A.: Mnogo hvala, Keli. To je zaista kul.
K.M.: Hvala Vama.
(Aplauz)
Izvor: TED