Podrška je izuzetno važna, svima nama. Svi mi bar s vremena na vreme, treba da čujemo ono „možeš ti to!“ ili „samo napred!“ ili, prosto i jednostavno, „podržavam te.“ Od nekoga. Od sebe. Međutim, izgleda da smo skloni omalovažavanju ideja, snova i želja. I tuđih...i svojih. Nekako nam je lakše da potcenimo sve ono dobro što nam padne na pamet ili o čemu maštamo, nego da sami sebe potapšemo po ramenu i gurnemo napred, nego da u sebe verujemo.
Često se dešava da podrška drugih, onda kada nam je potrebna, izostane. Treba nam, a nema je. I to je tako. Na to ne možemo (baš uvek) da utičemo. Ono na šta, pak, možemo uvek da utičemo jeste naš lični odnos prema nama samima i svemu što sa sobom i u sebi nosimo. Možemo da utičemo na svoj stav prema našim sopstvenim težnjama, čežnjama, željama, snovima, potrebama, sposobnostima, vrednostima i verovanjima. Da li ćemo stvarno sebi da dozvolimo da zbog tuđeg nerazumevanja naših snova od istih tih snova odustanemo? Da odustanemo od naših snova u koje drugi ne veruju? Da odustanemo od sebe zbog drugih. Kakvu nam to korist donosi? Nikakvu.
Ovo se odnosi na sve sfere života, ne samo na poslovnu ili ljubavnu ili porodičnu. Podrška nam je potrebna na svim poljima, u različitim fazama života, dok prolazimo i kroz lepe i kroz manje lepe stvari, dok letimo kroz lakoće ali i dok se vučemo kroz težine postojanja. Svega tu ima i baš zato je važno da budemo sposobni da sebe osnažimo i podržimo onda kada nema nikoga ko će to umesto nas da uradi. Moramo da verujemo da nešto možemo, pa makar svi ljudi u svemiru mislili da ne možemo.
Društvene mreže donose nam pozitivne stavove i misli (drugih ljudi) koje na dnevnom nivou čitamo, lajkujemo, možda i šerujemo ili sejvujemo, ali od lajkova i šerovanja nema[mo] ništa ako se na tome sve završi. Šta se desi nakon tog našeg lajka? To je ono što je važno. Kako mi tačno koristimo to što smo lajkovali? Kako (motivacionu) objavu koju smo lajkovali stavljamo u pogon? Kakvu korist imamo od nje ako je stvarno ne usvojimo i primenimo u realnom, pravom životu...onom životu koji živimo kada ne gledamo u displej pametnog telefona ili u ekran pametnog televizora.
Često se dešava da smo motivisani i inspirisani samo kada smo izloženi pozitivnim vibracijama drugih ljudi. Tada sve hoćemo, imamo utisak da sve možemo, krila nam izrastu, odletimo pravo u sunce, sve je cveće i proleće a onda se vratimo kući i ostanemo sami sa svojim mislima i svojim lenjostima i svojim neverovanjima u sopstvene sposobnosti i mogućnosti. I šta se desi? Ništa. Baš ništa. I dalje smo tamo gde smo bili pre dva dana, tri meseca, tamo gde smo bili prošle godine i pre deset godina. Mrdnuli nismo. Jer iako u tom slučaju imamo podršku drugih, nemamo podršku osobe koja na nas ima najveći i najsnažniji uticaj. Ta osoba je ono svima nam poznato Ja. Ako Ja misli i veruje da ne može, onda Ja ni neće. Ako Ja neće, onda neće ni neko drugi umesto nje(ga). Jer ne može.
Budite iskreni i verujte u ono što govorite
Da bi Ja (po)verovalo da može, korisno bi bilo da Ja svakoga dana sebe podseća na to. Kako? Tako što će da stane ispred ogledala, na primer, da sebe gleda u oči i da razgovara sa sobom. Da se lepo napriča. Jer autosugestija je, i to svi znamo, izuzetno moćna stvar. Ono što sebi govorimo, to i živimo. Ako ubeđujemo sebe da ne vredimo ništa i da zato ništa ni ne možemo, onda mi to ništa i živimo. Zašto? Zato što ubeđujemo sebe da je tako, doslovno sebe bacamo u bedu.
Ako, međutim, stanemo pred ogledalo i potpuno samouvereno, sigurno, ispravljenih leđa i ramena i samopouzdano sebe podržimo s jednim „možeš!“, moći ćemo. Možda ne iste te sekunde, ali uskoro; onog momenta kada shvatimo koliko je lepo biti sebi podrška, moći ćemo...sve ćemo moći. To ne mora niko ni da vidi ni da čuje, a najbolje od svega je što to možete ovog trenutka i da proverite! Sve što vam treba je ogledalo. Dopustite sebi da se raspričate i sebi kažete sve ono što želite da čujete od nekog drugog, ali vam iz nekog razloga taj neko to ne govori. Budite svoj guru! (sanskrit: GuRu – iz Tame ka Svetlosti) Poslušajte poslednje Budine reči i “budite svoja sopstvena Svetlost.”
Podržimo sebe jer niko drugi to ne može da uradi bolje od nas. Mi najbolje znamo šta je ono što nam treba, nama i našoj duši, našem Biću – onom Biću koje sedi negde unutar nas i čeka da obratimo pažnju na njega, da ga zagrlimo i kažemo mu neku lepu reč. To je isto ono Biće koje nam često šalje signale da je tu, maše nam, šalje nam poljupce, piše nam poruke, ali ga mi zanemarujemo jer su svi oni (tuđi) glasovi koje čujemo (svuda) oko sebe jači, glasniji, ubeđuju nas da pojma nemamo, gaze nam snove koje mi onda, tako zgažene, pokupimo metlom i bacimo u prvi kontejner. Bacimo sopstvene pregažene i neostvarene snove u kontejner. I od života napravimo noćnu moru jer nismo imali dovoljno hrabrosti da verujemo ni u snove ni u život ni u sebe, i nismo hteli sebe da podržimo onda kada nam je podrška od nas samih bila najpotrebnija. Napustili smo sebe. Lupili smo svom Biću šamar onda kada mu je bio potreban zagrljaj.
Važno je da znamo da su, kako je to neko jednom lepo rekao, „mnogi su uspeli iako niko nije verovao u njih, ali da još niko nije uspeo bez vere u samog sebe.“ Imajmo to na umu i u vidu i stanimo pred ogledalo. Popričajmo sa sobom. Pohvalimo sebe! Navijajmo za sebe! Motivišimo se! Nazdravimo u svoje ime! Budimo svoja sopstvena inspiracija! Volimo sebe. I gledajmo kakva nam se čuda dešavaju...
Izvor: Lovesensa
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!