Kada nismo u telu, javljaju se blokiranost – kada malo ili ništa ne osećamo, i preplavljenost – kada su emocije toliko jake da ne možemo da se povežemo sa sadašnjim trenutkom i da budemo funkcionalni. Ako se prepoznajete u navedenom, ono što mnogo može da pomogne je utelovljavanje – proces ovladavanja svojim telom.
Poces isceljenja je često dugotrajan, neretko i bolan, naročito ukoliko smo skloni da stalno „kopamo” po sebi i po svojim ranama. Iako je važno da znamo zašto smo danas takvi kakvi jesmo i koji su uzroci naše današnje nefunkcionalnosti i problema koje imamo u životu, stalno vraćanje, analiziranje i podsećanje na stvari koje su nam se nekada desile, može da bude retraumatizujuće i, zapravo, kontraproduktivno.
Baš zato noviji terapeutski pravci u koje spada telesno orijentisana psihoterapija, i pravci kao što su Somatic Expiriencig, Core energetics, TRE (Tension Release Exercises), CranioSacral therapy, sve više zagovaraju isceljivanje telesnim oslobađenjem tenzija koje su nastale prilikom traumatskog iskustva, i ovladavanjem svojim telom. Od duhovnog učitelja Ekarta Tola, preko Pitera Levina (Peter A. Levine), tvorca Somatic Experiencig tehnike, do neuronaučnika Danijela Sigela (Daniel Siegel), svi se slažu da je jedna od važnijih stvari – biti prisutan u svom telu, što automatski znači biti prisutan u sadašnjem trenutku. Šta zapravo znači biti prisutan u svom telu, i šta se misli pod terminom utelovljavanje?
Biti prisutan u svom telu znači osećati sve delove svog tela i osećati kako celim telom protiče zdrava životna energija. Dok se ne fokusiramo na osećaje u svom telu, često nismo ni svesni u kojoj meri smo blokirani, energetski ispražnjeni, ili pak prepunjeni. Tek kada se fokusiramo na osećaje u telu, recimo, uz pomoć tehnika kao što je mindfullnes, ili uz pomoć rada sa terapeutom telesno orijentisane psihoterapije, pa čak i geštalt terapeutom, možemo da postanemo svesni suptilnih osećaja koje imamo u telu, i koje onda možemo da imenujemo, osvestimo i transformišemo.
Nepovezanost sa telom i unutrašnjim osećajima javlja se kao posledica fizičkih ili emotivnih trauma koje smo doživeli. Postoje dve vrste traumatskih iskustava; to su šok-trauma – događaj koji smo doživeli kao jako stresan (recimo, saobraćajna nesreća, ujed psa, invazivna medicinska intervencija), i razvojna trauma, do koje
usled dugotrajnog zlostavljanja ili „samo“ zanemarivanja od strane roditelja. U oba slučaja, osećaji koji se u nama javljaju mogu da budu toliko snažni da naš sistem nije u stanju da ih preživi, te se nešto u nama ugasi, prekine, i izgubimo kontakt sa neprerađenom emocijom, a samim tim i sa telom ili nekim njegovim delom. Objasniću to primerom. Recimo da se, kada smo bili mali, više puta ponovilo da se roditelj ljuti na nas zbog nečega što smo uradili, i da je prirodna reakcija koja se u nama tada javljala takođe bila ljutnja. Ukoliko tu ljutnju ispoljimo, a roditelj se onda još više razbesni na nas pa nas, recimo, i udari, mi dobijamo poruku da ne smemo da se ljutimo i da je naša ljutnja za nas štetna.Svesno ili nesvesno, donosimo odluku da se odvojimo od svoje ljutnje jer se pokazala kao kontraproduktivna, ali time ujedno odustajemo i od svoje snage. Zbog tog iskustva nadalje u životu osećamo dezintegrisanost od svoje snage, što u telesnom smislu podrazumeva osećaj ispražnjenosti u nogama i karlici u kojima bi trebalo da osećamo snagu, postojanost, sigurnost.
Uzmimo i drugi primer, da smo kao mali često bili u strahu od roditelja, i da je taj osećaj bio toliko jak i preplavljujuć da smo u jednom trenutku razvili odbrambeni mehanizam, odvojivši se od preplavljujućeg straha, tako što smo utihnuli i praktično se umrtvili. U tom trenutku je to možda bilo spasonosno za nas, ali, dugotrajno gledano je štetno jer smo odustali od svoje životne energije. Kasnije u životu može da se desi da neki stresni događaj bude okidač i da se u nama odjedanput javi preplavljujući osećaj straha. Tada možemo da se osećamo dezorijentisano, zaglupljeno, prestravljeno, da doživljavamo panične napade, i to, takođe, znači da nismo dovoljno prisutni u svom telu, ovog puta zbog toga što nama vladaju prejaka osećanja koja su nas preplavila, umesto da u sebi osećamo prisutnost, staloženost, mir i snagu da vladamo sobom i situacijom.
Utelovljavanje je proces osvešćivanja, priznavanja i prihvatanja svih svojih emocija (a emocije osećamo u telu) i telesnih senzacija, uz istovremeno puštanje životne energije da uplovi u nas i pomogne nam da ovladamo svojim telom, što automatski znači ovladavanje i svojim emotivnim, mentalnim i duhovnim stanjem.
Izvor: Sensa
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!