Šta će se promeniti kada prestanete da udovoljavate ljudima: jedno obično NE može da ulepša život

Vreme je najdragocenija stvar koju imamo - pa zašto ga tako olako dajemo?

To sam bila ja. Najgore je što nisam ni shvatala šta radim. Mislila sam da znam kako da kažem "ne" - ali se ne sećam kada sam poslednji put to uradila. Kao i mnogi ljudi, samo sam htela da budem prihvaćena, cenjena, voljena - i da je jedini način da se dođe do tih stvari da se potrebe drugih stave ispred mojih. Ali nedavno sam odlučila da je stvarno dosta.

Kao jedan vid eksperimenta počela sam da se zauzimam za sebe, čak i uz rizik da sve odvojim od sebe i da mi se čitav život sruši. To se nije dogodilo. Evo šta sam uradila:

Prestala sam da pravim sitne izgovore

Pre šest meseci, od mene su tražili da volontiram na jednom dosadnom društvenom događaju. Umesto da kažem ono što sam osećala, rekla sam "OK". A onda sam se mučila kako da izbegnem ovu obavezu. Na kraju, nakon mnogih naleta teskobe, rekla sam organizatorima da imam lošu prehladu. Ne samo da sam uzalud trošila sate i dane, nego sam verovatno ostavila ove jadne ljude na cedilu.

Reći "ne" je mnogo lakše. Ako me neko pita da uradim nešto što me zanima, ja sam pristojna, ali iskrena. Fraza: "Žao mi je, ne mislim da je to za mene", brže mi izleće iz usta nego neki izgovor. Ako vam je potrebna pomoć, sledite ove savete za postavljanje granica kao osoba koja udovoljava ljudima.

Moji prijatelji i porodica nisu imali ništa protiv

Govoriti ne odlasku na žurke je bilo teško. Još gore, bila sam kriva što sam osuđivala ljude koji su imali običaj da kažu da bi radije ostali kod kuće. Mislila sam da su te osobe čudne, antisocijalne, ili jednostavno nepristojne - i pretpostavila sam da su svi ostali mislili isto tako. Ispostavilo se da sam uglavnom bila sama u tome.

Kada sam prestala da udovoljavam ljudima, niko nije mario za to. Dobar prijatelj me je zamolio da odem na kafu u 17 sati. Planirala sam da odem u teretanu, a zatim da gledam jedan film po milioniti put. Rekla sam: "Žao mi je, imam stvari koje želim da radim večeras." Rekla je: "To je u redu. Možda drugi put." Sve je bilo tako jednostavno!

Imam mnogo više vremena za sebe

Činilo mi se da nikada nisam imala vremena za stvari koje sam zaista želela. Volela bih da učim španski, da putujem ili da napišem roman. To nisu ogromni, nerealni ciljevi. Pa ipak, moj mehanizam udovoljavanja ljudima je dosta smanjio moje slobodno vreme da mogu da sledim ove želje.

Naučiti kako reći "ne" je dodalo nekoliko sati više u moje dane, dane u moj sedmice, i ono što se oseća kao mesece u moje godine. Više ne moram da planiram da pomognem prijatelju u traženju posla, ili da posvetim vikend da pročitam nacrt knjige od nekog koga jedva poznajem. Reći "ne" me je oslobodilo!

Pobrinite se da saznate način da kažete "ne" dosadnim stvarima u vašem životu, tako da možete dodati i više vremena za sebe u svoj život.

Izvor: Stil