Vladeta Jerotić: najlepše poruke i citati za bolji život

Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, a bio je srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i član Srpske akademije nauka i umetnosti, odeljenja jezika i književnosti. Napisao je 32 knjige, kako o psihopterapiji i neurologiji, tako i o religiji i filozofiji. Takođe, osim šta je bio lekar u beogradskoj bolnici "Dr Dragiša Mišović", predavao je i na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.

- Prvi, najvažniji deo je da čovek upozna sebe. Što bolje upozna sebe, biće prema sebi tolerantniji. Ako ne poznaje sebe dovoljno, onda će svoju krivicu i svoje zlo, i svoju Senku, kako bi Jung rekao, prebacivati na drugoga. To je čuvena projekcija: nisam ja kriv, nego muž, žena, deca, sused… Treba biti tolerantan. Naš narod uvek pita: "A dokle?" Postoji trpeljivost prema sebi. Ako smo prema sebi trpeljivi, bićemo i prema drugima – ocenio je Jerotić.

Kažnjavamo sami sebe

Strah od Boga je, kako je rekao, velika tema: "To je vezano za prvobitni greh. U hrišćanstvu je krivica na Evi, u Kuranu su krivi oboje. Pomno iščitavam Kuran iznova, pomno... Dakle, Bog, da li nas je odbacio? Neki kažu Bog ne kažnjava, složio bih se s njima. Pa ko kažnjava? Kažnjavamo sami sebe. Autodestrukcija u 21. veku je neverovatna. Ne treba nam ni atomska bomba ni đavo."

- Pokorni smo iz straha, a poslušni iz ljubavi - kazao je Jerotić.

- Pravi put do svoje ličnosti nikad se ne postiže do kraja. Promene su uvek neophodne. Moramo se menjati u toku života i kad se kaže, budi svoj Petar Petrović, to ne znači da se taj Petar Petrović ne može i ne treba u toku života da se menja. Menjamo se nabolje, menjamo se nagore, najčešće i jedno i drugo. To opet treba prepoznati i opet smo na osnovi: Upoznaj samog sebe.

"Roditelji - pažljivo"

- Razlikujmo ljubopitljivost od radoznalosti. Roditeljima valja skrenuti pažnju: nemojmo od inteligentnog deteta sa prirodnom radoznalošću praviti malograđanina ljubopitljivog u odnosu na to šta je u supi suseda. Strogo razlikovati te dve stvari. Čovek je kao duhovno biće po prirodi lepo radoznao, Dositej Obradović je divan primer.

- Pozitivne osobine su: trezvenost, prostosrdačnost, duševnost, žeđ za slobodom. Negativne - sujeverje, preterani nacionalizam, odnosno šovinizam... To nije eksplicitno rekao Dositej, ali i te kako možemo govoriti o tome. Dajte da razlikujemo u sebi i oko sebe patriotizam, nacionalizam i šovinizam.

- Normalno je da mlad čovek ima želja, nije dobro da ih nema. Dobro je da stariji nešto od mladih očekuju, a dobro je i da mladi znaju da su u očekivanju. Da li će se sve to ostvariti i te želje i te mogućnosti njihove, veliko je pitanje. Zavisi mnogo od tzv. individuacionog procesa koji traje celog života – rekao je akademik.

Drugom prilikom on je poručio: "Niko poludeo nije od apstinencije - to vam kaže Vladeta Jerotić."

- Svako nailazi povremeno na neki ćorsokak. Važno je samo iz njega izaći. A kako ćemo izaći kad ne znamo kako smo ušli? A kad smo ušli i prepoznali da je to pogrešan put i ćorsokak, može se izaći. Ako nismo prepoznali, ostajemo jako dugo na krivom putu. Uvek su postojali pravi i krivi putevi, ali su se ukrštali. Tako da je i pravi put nekada umeo da skrene, a krivi put sam od sebe dolazio na pravi put – slikovito je objasnio.

Izvor: Blic