Pismo upućeno našoj duši, koju ponekad tako uporno zanemarujemo i dajemo prednost drugim stvarima i ljudima, a zaboravljamo da nju, koja je najvažnije, negujemo...

Draga moja dušo,

Oprosti mi što pokušavam tako očajnički da popravim i promenim druge, iako je zaista bilo potrebno da tebi posvetim najviše pažnje.

Žao mi je što ti nisam dao dovoljno vremena da se oporaviš, osvežiš.

Oprosti mi što pokušavam da zacelim tuđe rane dok su tvoje rane otvorene i krvare...

Žao mi je, bilo je dana kada sam te terao da se smeješ i pretvaraš da je sve u redu samo da niko ne bi saznao da nisi zaista srećna.

Oprosti mi što sam toliko vremena i truda utrošio da se posvetim ljudima koji nam ništa nisu dali zauzvrat.

Oprosti mi što si plakala noćima i niko te nije razumeo.

I najviše od svega, žao mi je što te nisam voleo onako kako zaslužuješ.

Izvor: Sensa.si