Svakome se desilo da je na putu da se nađe s prijateljicom, a da i dalje razmišlja o radnim zadacima koji ga sutradan čekaju. Na taj način nosimo probleme sa sobom kud god da krenemo.

To nam odvlači pažnju, pa nismo u dovoljnoj meri prisutni i ne možemo da budemo učesnici u razgovoru podjednako koliko drugi. Ukoliko naš sagovornik oseti ovaj manjak pažnje, to može dovesti do narušavanja odnosa.

Uz to, na same sebe stavljamo ogroman teret - radimo na nekom projektu, planiramo posao, brinemo o urađenom, a u isto vreme vodimo razgovor.

Stres i narušeni odnosi - to je ono što dobijamo takvim aktivnostima.

Međutim, ukoliko naučimo da ostavimo posao iza sebe, razgovor će biti kvalitetniji. Bićemo potpuno prisutni i pod manjim stresom. Ali kako to učiniti?

Leo Babauta predlaže vežbu i smatra da se ona veoma isplati, a dodaje da je treba redovno praktikovati kako bi ona postala nešto što se podrazumeva. Naime, kada stigne na neko mesto, počne razgovor s nekim ili započne neki novi posao, Babauta zastane. Napravi pauzu tokom koje mislima proputuje planinskim putevima, ostavljajući za sobom ostatak svog života. Ne grabi ih. On popusti "stisak" i jednostavno se opusti.

Tek potom se prepušta novoj akciji i nasmejan gleda oko sebe. Okreće se, smeška i uživa u novom mestu, novim ljudima, novom razgovoru.

Babauta priznaje da je lako posustati.

"Kada primetim da mi pažnja luta, vratim se na onaj put", podseća ovaj bloger na važnost vežbe.

Najbolji način, savetuje on, da se prepustimo trenutku i zaboravimo na obaveze jeste da pustimo što dalje od sebe potrebu da sve proverimo i saznamo, da ne mislimo na ono što je negde daleko - na drugom mestu i u drugom vremenu.

"Ja sam samo ovde", kaže Leo Babauta. "A ovde je predivno."