Fruit Challenge - voćni izazov

Od detinjstva sam znala da ću kad porastem biti voćojed. Bila sam potpuno fascinirana majčinim pričama o onim ultimativnim voćojedima koji jedu samo opalo voće. To podrazumeva da živim u prirodi. Ovde, u gradu, to ne mogu - jedino da počnemo po parkovima da sadimo voće! Ipak, još uvek nisam čist voćojed, još uvek pravim neke kompromise.

Iako tada „slabo" jedete, ipak imate snage, jak imunitet, ostajete zdravi... ne smeta vam ni kiša ni vetar, sve je potaman - jer se u tom trenutku duhovno i kreativno izražavate, realizujete, ostvarujete. Kaže se - pun entuzijazma, pun energije, ne seti se da jede. Nije da se čovek ne seti - ne treba mu. Setite se, da kada ste zaljubljeni, da li vam i koliko treba hrana? Vrlo malo, jer ste ispunjeni, jer ste srećni.

Bilo bi sjajno kada bismo tako dobro pratili svoj život, tako da jedemo stvarno samo onda kada smo gladni. Ne zato što je neko odredio vreme obroka, već zato što smo „zdravo" gladni. Taj zdrav osećaj gladi je najjači oko podneva - tada je zaista naša vatra varenja najjača i tada je najbolji trenutak da jedemo - do pune sitosti. Ako jedete prirodnu hranu do pune sitosti, nema straha od prejedanja. Ipak, ako je ona prerađena, naročito toplinskom obradom, do prejedanja lako dolazi. Prejedanje je vrlo opasno. Tako se stvara toksičan otpad u telu, zakišeljava se i dolazi do bolesti - pojednostavljeno rečeno.

Hrana, čvrsta, fizička je samo još jedna od zavisnosti u nizu. Sada je samo pitanje koju hranu uzimamo i unosimo u svoj savršen sistem. Na kojoj frekvenciji ta hrana vibrira? Ono smo što jedemo!

PageBreak

Ishrana protiv stresa

Hrana, čvrsta fizička je često zamena za ono što nam u životu nedostaje, a što nas, zapravo elementarno održava u životu. Ponajmanje je fizička hrana ta koja nas održava u životu. Na našem putu promene i transformacije, jedan od načina da se očistimo, pa tako i dotaknemo bolje svoju suštinu, jeste putem fizičke hrane - da uredimo svoju ishranu, da bude čista, jednostavna, ali to samo po sebi nije cilj! Dostići sreću i ispunjenje, stanje blaženstva, smirenosti i prihvatanja života i situacija, te rešavanje istih bez emotivnog naboja, stresa, sekiracije - to jeste cilj, za ovaj ovozemaljski život. To jeste prosvetljenje. Go with the flow!

Ipak, na tom putu, ishrana može puno da vam pomogne ili odmogne - odluka je vaša.

Koje su najčešće (mada ne i jedine) situacije kada biramo drugačiju hranu od prirodne hrane?

Stres, emocijama nabijene situacije, društvo i norme ponašanja, i pregladnjavanje.

Radite na svim aspektima da sredite svoj život, te da imate manje stresa i emotivnih napetosti, koje rešavate ishranom. Društveno prihvatljive norme ponašanja - tu se najviše radi o prihvatanju-neprihvatanju različitosti i autentičnosti. Radite na tome.

Pregladnjavanje - ako ste uneli malo, nedovoljno energije - kalorija kroz voće, ili niste jeli na vreme - bićete gladni i nastaje problem. Zalećete se u prvu pekaru, ili u malo boljem slučaju jedete jaku i masnu sirovu hranu. Obezbedite sebi dovoljno hrane na vreme. Da, to podrazumeva dodatan angažman - ali to vam dugoročno donosi veliko zadovoljstvo, više energije, zdravlja, imuniteta. Dobra organizacija je rešenje, ako znate šta hoćete - naći ćete i način. Znam da zvuči mnogo - ali pojedite 3-4 kg voća dnevno, 300-500 gr zeleniša i šaku orašastih plodova i to je dovoljno prosečnoj osobi sa prosečnim aktivnostima.

Nešto, za šta smo naučeni da je desert - voće - sada učimo da je naša osnovna hrana - nije lako - to je suočavanje sa vaspitanjem, uverenjima, dovodimo u pitanje mnogo toga. Ali to je život! Priča o čoveku koji je bio jedan od najvećih uzgajivača stoke u Teksasu - bili su milioni dolara u pitanju! Bilo je mnogo porodica koje su od tog posla zavisile. Ipak, napustio je svoj posao, uništio proizvodnju mesa i počeo da živi veganskim načinom života! Koji je naš izgovor da uvedemo promene? Trajne promene koje će nam dati trajne rezultate!

Za sve vas koji hoćete promene, a da ipak ne krenete odmah samo na voće i zeleniš i šaku oraha. Ako i idete putem kompromisa, i to je dobro - steći ćete iskustvo - ne verujte meni na reč - proverite, ispitajte! Ipak, sledite osnovna načela o kombinovanju namirnica - kako sirovih tako i kuvanih, i vremenom ćete doći do željenih rezultata.

Predlozi za čistu sirovu ishranu, sa malo masti i dobro kombinovanu.

• Jutarnji obrok - ili celovito voće ili zeleni smuti jednostavne kombinacije - do pune sitosti pogotovo ako jedete celovito voće koje zvaćete. Poželjno jedna vrsta po obroku - monoishrana.
• Podnevni obrok - šarena salata od plodova voća i povrća (plod je sve što ima semenku u sebi) sa mekanim zelenišem (blitva, spanać, zelje, rukola, salata...) - bogato i obilno - do sitosti. Koristiti prelive od blendiranog voća i zeleniša, radi sočnosti, kao i sušeno voće radi više energije i ukusa.
• Užina - šaka orašastih plodova, ili šolja mleka od orašastih plodova, ili šaka suvog voća.
• Večera - voćna salata ili zelena salata, ili 3, 4 jabuke.

Dodaci mogu biti u vidu aromatičnih biljaka, naročito zeleni delovi, celer, peršun, origano, bosiljak, nana, i sl. zatim rogač u prahu, cimet, vanila...

Koja je to prirodna hrana? Prirodna hrana je ona hrana koja je predodređena za našu vrstu. To najjednostavnije prepoznajemo po svojoj anatomiji i čulima. Šake za branje plodova i mekanog zelenog lišća i zubi za njihovu obradu. Čula: vid, dodir, njuh, ukus. Verujte svojim čulima kada jedete prirodnu hranu. Precizno će vas uputiti šta je hrana za vas. Ipak, kada kombinujete više vrsta u obroku - ne verujte baš uvek svojim čulima - često su neke kombinacije ukusne, ali se teško vare i prave probleme. Kada jedete industrijsku hranu - ništa ne verujte svojim čulima! Ukoliko vaš obrok „traži" da se začini - nije za vas. Ako je ukusno u izvornom obliku - to je siguran pokazatelj da je to dobro za vaš organizam.

Ako jedemo celovite voćne plodove naše telo sintetiše sve što mu treba! Sve drugo je prevara industrije. Npr, superfood, koncentrovana hrana, ulja, kakao i slično! Ne možemo izolovano jesti proteine da bi navodno imali mišiće! Ne ide to tako! Jedemo celovite namirnice, pa naše telo obrađuje i raspoređuje gde šta treba. Mi da se pitamo, često bismo zaboravili i da dišemo!

Naše telo je najbolji instrument koji nam pokazuje šta mu treba - ali mora da bude čisto. Biće čisto ako unosimo čistu hranu i umereno vode. Sve što nije dovoljno ukusno samo po sebi - verovatno nije prirodna hrana. Začini u vidu pojačivača ukusa, biber, so ulje i slično, nemaju mesta u ishrani, ako se hranimo na prirodan način. Učimo od prirode. Posmatranjem i zamišljanjem kako se druga živa bića u prirodnom okruženju ponašaju. Naša najveća muka jeste što smo se odvojili od prirodnog okruženja, pa smo zaboravili da se prirodno ponašamo.

Monoishrana - jedna namirnica, tačnije plod voća, po obroku je najbolje moguće. Izvorna, originalno iz prirode, takva kakva je - što ćešće napravite priliku da tako jedete.

Da biste ispitali koji plod je najbolji za vas - takodje jedite mono hranu i tačno ćete znati šta vam stvarno prija, a šta ne. Kada vam se telo stvarno pročisti, sve manja količina hrane će vas činiti sitima. Naše telo vapi za hranljivim materijama, jer i od onoga što dobije, zbog silnih naslaga na crevima ne uspeva da iskoristi. Kada te naslage odu sa sirovom biljnom hranom, uz pomoć vlakana i tečnosti iz bilja, tada će telo iz vrlo male količine prave hrane da usvoji maksimum.

PageBreak

Kako kombinovati obroke

Ukoliko ipak kombinujete više vrsta u obroku, vodite računa o kombinacijama. Šta se kombinuje - uglavnom srodno voće sa mekanim zelenim lišćem. Srodno voće prepoznajemo po obliku i ukusu, pa čak i po sezoni kada se nalazi u prirodi.

Kombinovati namirnice možemo u obliku smutija ili seckano u vidu salate, ili jednostavno i najbolje - žvakati!

Ukusne i svarljive kombinacije za kašasti sok smuti: (1) kruška, jabuka i blitva ili (2) banana, jabuka i spanać ili (3) banana, kruška i raštan ili (4) pomorandža i kopriva.

Kombinacije voća - slatko sa slatkim i sa poluslatkim (nakiselim), kiselo sa nakiselim. Kiselo i slatko - NE. Jedino jabuke mogu u gotovo svim kombinacijama da prođu. Voće i očigledne masnoće (orašasto, semenke, avokado) - NE.

Zeleniš - mekano zeleno lišće se dobro vari u gotovo svim kombinacijama. Jabuke takođe! Voće i mekano zeleno lišće, kao i neke povrtne kulture. Plodovi voća i povrća dobro idu jedni sa drugima - paprika, paradajz, bundeva, kruška jabuka i neko mekano zeleno lišće.

Orašasta mleka i sokovi, da ili ne? Uvek radije jedite celovite namirnice - takve kako dolaze iz prirode. Orašasta mleka su uglavnom odvojena tečnost od ostatka i samim tim, kao i sokovi, nisu celovite namirnice. Konzumirati ih umereno i kao zaseban obrok, vrlo polako - gutljaj po gutljaj.

Kašasti sokovi - smutiji - da ili ne? U skromnim kombinacijama - 1 do 2 vrste voća i zeleniš, u vidu jednog obroka dnevno, ili kao vrsta preliva na salatu u glavnom obroku u toku dana. Jesti ih kašikom, polako.

Semenke i orašasti plodovi. Budući da su masni, mogu se kombinovati sa zelenim lisnatim povrćem, eventualno jabukom, ali je najbolje - kao samostalnu namirnicu u obroku. Vrlo umereno ih konzumirati - 1 svoja šaka dnevno. Pravilo - obavezno potapati preko noći radi oslobađanja inhibitora enzima.

Potreba za grickanjem - možete je zadovoljiti sušenim voćem. Najbolje je ako sami sušite, pravite čips od jabuka, cvekle, bundeve i slično.

U osnovi - radite na pojednostavljenju - što jednostavnije, to je prirodnije i zdravije!

Pratite nas na www.zdravijiizbor.info - uskoro sledi igraonica-radionica „Fruit Challenge - voćni izazov"