Ukoliko poslušate neke olako date savete za dobro slušanje sagovornika uputstvo će izgledati otprilike ovako: Pogledaj sagovornika u oči, klimaj glavom, blago se smeši i govori aha i mm-hmm.
Međutim ovo je više uputstvo za “kako da izgledate kao da slušate”, a ne za pravo aktivno slušanje. Ako zaista slušate svoje sagovornike ove stvari se ionako dešavaju same od sebe bez vaše posebne koncentracije na njih.

Važnost komunikacije i slušanja

O važnosti iskrene i otvorene komunikacije su govorili mnogi pametni ljudi. Diogen je govorio da imamo dva uha i jedan jezik kako bismo više slušali, a manje pričali. Brajant Mekgil je izjavio da je slušanje onoga što drugi imaju da kažu jedan od najiskrenijih oblika poštovanja.
Poznato je da mnogi ljudi slušaju ne sa namerom da razumeju već da odgovore. Slušanje nije lako. To je jedna od najizazovnijih stvari na svetu. To zahteva da svoj ego držite po strani. A paradoksalno, mnogi ljudi veruju da su odlični slušaoci.

Predstavljamo vam 3 veštine koje imaju najbolji slušaoci:

1. Oni štite ljude od poklapanja i prekidanja
Naravno, prvi korak u ovom pravcu bi bio da ne budete osoba koja prekida ljude dok govore. Osnovno je da prestanete da prekidate druge dok govore.
E sada, unutar grupne dinamike često ima situacija gde ljudi jedne druge prekidaju, jer svi žele nešto važno da dodaju baš u tom trenutku. Međutim, vaš posao treba da bude da baš u tim trenucima reagujete i vratite razgovor na priču osobe kooja je prekinuta. Naravno to podrazumeva da ne prekidate “prekidača”.
Jednostavna — „Nikola, nešto si rekao?“ trebalo bi da bude sasvim dovoljno.

2. Oni znaju kada da kažu "ne znam"
Iskreno verujem da je „znam“ ili „ja to već radim“ omiljena izjava tolikog broja ljudi. To bolje služi našem egu. Ali nije najbolje ako želite da počnete da vodite dublje razgovore sa ljudima.

Ako neko ima neku vest ili savet da podeli sa nama, uskačemo sa našim “znam”, “ ja to ovako”…

Ova navika ima dve negativne strane:
1. Možda bi ta osoba dodala nešto što vi niste znali. Možda ste sebe upravo lišili korisnih informacija.
2. Kada neko nešto podeli sa vama, kod njega se javlja osećaj zadovoljstva. A kada ih prekinete svojim blagovremenim „znam“, ukradete im radost tog zadovoljstva.

Dakle, ono što predlažem je, čak i ako nešto znate, pretvarajte se da ne znate.
Na primer, da li znate šta je tehnika pomodoro? Ako znate i ako je koristite, sledeći put kada vas nazove prijateljica i poželi da vam ispriča nešto o toj tehnici – saslušajte je. Nemojte je prekidati sa svojim “znam, već je koristim…” Saslušajte, kažite da super zvuči…
Nije svaka prilika samo vaša šansa da dokažete koliko ste obrazovani ili informisani – prepoznajte kada je trenutak da pustite i druge ljude da zasijaju.
A pored toga, ne znam može biti odličan način da zaista naučite i čujete gomilu vrednih informacija.

3. Traže od ljudi da podele svoje životne priče
Čak iako ste već 20 puta čuli neku priču, nemojte je nervozno prekidati. Ohrabrite onog ko priča i podpitanjima. Neka to budu pitanja otvorenog tipa – povedite računa da ne inosite predpostavku krooz pitanje na koje odgovor može da bude samo da ili ne.

Svi vole da pričaju o svojim životnim pričama. Posebno onima u kojima su izašli kao pobednici. Izvucite te priče od ljudi. Izgradićete mnogo dublje veze sa ljudima.

Jedna stvar koju treba imati na umu je da ne uskačete sa „znam kako ste se osećali“. Ili „I ja sam imao slično iskustvo“. Ne morate da poistovećujete svoja iskustva sa njima. Nikada nisu ista.

Izvor: Sensa