Prema istraživanju objavljenom u časopisu Psychological Science, poriv za autentičnošću, životu u skladu sa svojim osećanjima i vrednostima, je veoma bitan. Narušavanje istinskog doživljaja sopstvene prirode može da izazove osećaj nemoralnosti.

"Naš rad pokazuje da osećaj neautentičnosti nije prolazan i površan fenomen - on prodire do same biti onoga što znači biti moralna osoba", objašnjava Marijam Kočaki sa Univerziteta Southwestern. Ona i njene kolege Frančeska Gino s Harvarda i Adam Galinski sa Kolumbije krenuli su od pretpostavke da bi osećaj sopstvene neautentičnosti mogao imati jednake psihičke posledice kao nemoralno ponašanje poput laganja i varanja, s obzirom na to da je u oba slučaja reč o neiskrenosti, bilo prema drugima bilo prema sebi.

Da li živite svoju istinu svakoga dana...

Nečije nastojanje da se uklopi u društvo koje ima drukčije vrednosti ili tobožnje oduševljenje nečime što zapravo ne bi želeo da čini tipični su primeri laganja samog sebe. Osim takvih društvenih situacija, neprestana "gluma" na radnom mestu kako bi se odgovorilo na zahteve klijenata, kolega ili šefova ponašanje je koje nije u skladu s ličnom prirodom.

Osećaj neautentičnosti izaziva veliku teskobu, tugu i osećaj moralne nečistoće, ističu naučnici na temelju rezultata istraživanja. Prema navodima ispitanika koji su pisali o slučajevima vlastite neautentičnosti, oni imaju osećaj kako nisu u dodiru sa svojim iskonskim sopstvom pa se osećaju više nečisto, prljavo ili pokvareno od onih koji su pisali o situacijama u kojima su se osećali autentično. Takođe, navodili su niže samopoštovanje vezano uz ličnu moralnost te su se, između ostalog, ocenili kao manje velikodušni i kooperativni nego ispitanici iz druge grupe.

40 sekundi za autentičan život: šta rade pravi kreativci...

Ipak, upravo su oni pokazali veću spremnost da pomognu istraživačima dodatnim ispitivanjem od 15 minuta nego drugi ispitanici... Istraživači nagađaju da je to motivisano osećanjem moralne nečistoće i željom da se opere savest. Podstaknuti rezultatima istraživanja, spomenuti naučnici najavljuju nova, koja bi trebalo da omoguće bolje razumevanje posledica osećaja (ne)autentičnosti i na ljudsku psihu i na ponašanje.