Da li vam se dešava da razmišljate o nečem neprijatnom ili nejasnom pa to postane toliko važno samo zato što mu pridajete ogromnu pažnju?
Tišina nam je potrebna kako bismo uspostavili kontakt sa svojim istinskim ja. Nažalost, živimo život na pozadini kakofonije buke, s mehaničkim zvukovima koji nam stalno napadaju uši: zvuk i buka automobila, aviona, vozova, mašina, gradnje, radija i TV-a u automobilima i kućama, muzike u kafićima i prodavnicama itd. Naša čula nisu dizajnirana da trpe toliku dozu zvukova koji stižu do buke. Naravno, zvuk pevanja ptica ili duvanja vetra kroz drveće nama je prijatan, ali mehanička buka nas potresa.
Osim što živimo naše živote na pozadini mehaničke buke, uvek postoji i unutrašnja uzburkanost u nama koja proizvodi buku. Ta buka je sigurno jedan od razloga zašto je savremeni život tako stresan.
U modernom načinu života naša čula bombarduje ogromna količina spoljnih nadražaja, naša polja vizije uvijek su krcata različitim i stalno menjajućim slikama, a uši nam bombarduju različiti zbunjujući zvukovi, a svi oni žude za našom pažnjom.
Pokret životnih minimalista: kako živeti smislen i srećan život sa manje stvari...
Međutim, postoji i puno buke unutar nas. Kad god nam pažnja nije zaokupljena nekim spoljnim nadražajima, naš um je ispunjen brbljajućim mislima - strujom sanjarenja, sećanja, analiziranja, brigama, planovima i sl. nad kojima imamo vrlo malo kontrole.
Ova unutrašnja buka takođe loše deluje kao i mehanička buka izvan nas. Zapravo ona nam i stvara probleme u životu - kada razmišljamo o nečem neprijatnom ili nejasnom pa to postane toliko važno samo zato što mi tome pridajemo ogromnu pažnju i kada možemo zamisliti sve moguće scenarije budućih događaja umesto da ih prihvatimo onako kako dođu. To pokazuje da ne živimo u sadašnjosti, jer smo stalno u planiranju i predviđanju budućnosti ili u sećanjima iz prošlosti. Osim toga, to znači da mi retko obraćamo punu pažnju na neposrednu okolinu i aktivnost kojom se trenutno bavimo.
