Tišina nam je potrebna kako bismo uspostavili kontakt sa svojim istinskim ja. Nažalost, živimo život na pozadini kakofonije buke, s mehaničkim zvukovima koji nam stalno napadaju uši: zvuk i buka automobila, aviona, vozova, mašina, gradnje, radija i TV-a u automobilima i kućama, muzike u kafićima i prodavnicama itd. Naša čula nisu dizajnirana da trpe toliku dozu zvukova koji stižu do buke. Naravno, zvuk pevanja ptica ili duvanja vetra kroz drveće nama je prijatan, ali mehanička buka nas potresa.
Osim što živimo naše živote na pozadini mehaničke buke, uvek postoji i unutrašnja uzburkanost u nama koja proizvodi buku. Ta buka je sigurno jedan od razloga zašto je savremeni život tako stresan.
U modernom načinu života naša čula bombarduje ogromna količina spoljnih nadražaja, naša polja vizije uvijek su krcata različitim i stalno menjajućim slikama, a uši nam bombarduju različiti zbunjujući zvukovi, a svi oni žude za našom pažnjom.
Međutim, postoji i puno buke unutar nas. Kad god nam pažnja nije zaokupljena nekim spoljnim nadražajima, naš um je ispunjen brbljajućim mislima - strujom sanjarenja, sećanja, analiziranja, brigama, planovima i sl. nad kojima imamo vrlo malo kontrole.
Ova unutrašnja buka takođe loše deluje kao i mehanička buka izvan nas. Zapravo ona nam i stvara probleme u životu - kada razmišljamo o nečem neprijatnom ili nejasnom pa to postane toliko važno samo zato što mi tome pridajemo ogromnu pažnju i kada možemo zamisliti sve moguće scenarije budućih događaja umesto da ih prihvatimo onako kako dođu. To pokazuje da ne živimo u sadašnjosti, jer smo stalno u planiranju i predviđanju budućnosti ili u sećanjima iz prošlosti. Osim toga, to znači da mi retko obraćamo punu pažnju na neposrednu okolinu i aktivnost kojom se trenutno bavimo.
Šta znači kultivisanje tišine
Naša svesnost je uvek delimično zauzeta mislima tako da što god da radimo i gdje god da jesmo, nikada nismo u tome u potpunosti. Verovatno je moguće reći da nikada ranije nije bilo više unutrašnje buke unutar ljudi nego sada. Užurbani ritam i stalne aktivnosti, ogromna količina spoljnih nadražaja kojima smo bombardovani i pregršt informacija koje nam šalju masovni mediji, učinili su nam um nemirnijim i aktivnijim.
Moramo uskladiti na desetine različitih problema i briga iz dana u dan i svaka nova stvar koju vidimo ili svaki novi podatak koji dopire do nas je potencijalni početak potpuno nove reke misli koje će nam okupirati um.
Najozbiljnija posledica obe buke, unutrašnje i spoljašnje je odvajanje od svoje prirode ili esencije bića. Ona je čista svesnost unutar nas, svesnost sama po sebi koja ostaje kada zapravo nismo svesni ničega drugog. To je ono što ostaje kada prestane aktivnost naših čula i uma. Impresije koje apsorbujemo iz okruženja i misli koje teku u našem umu su poput slika na bioskopskom platnu, ali naše istinsko ja je to platno samo po sebi koje je uvek prisutno, čak i kada ne postoje bilo kakve slike koje se projektuju na njega.
Doživeti potpunu svesnost može imati ogroman terapijski učinak. Ono donosi osećaj čvrste ukorenjenosti u sebi, onoga što uistinu jesmo. Takođe imamo osećaj gde se stvarno nalazimo, shvatajući da smo bili napola prisutni tamo gde smo bili pre i sve što vidimo oko nas čini se vrlo realnim i živim kao da je naša percepcija postala puno izoštrenija. Međutim, iznad svega, tada možemo iskusiti dubok osećaj unutrašnjeg mira i prirodne sreće. Kao što su hinduističke i budističke tradicije oduvijek smatrale, priroda čiste svesnosti - što znači svesnost unutar nas i svesnost koja prožima ceo svemir, je blaženstvo.
Dakle, kontakt sa čistom svesnosti u nama omogućuje nam da doživimo to blaženstvo. Zaista, moglo bi se reći da samo tada možemo da doživimo istinsku sreću. Obično ljudi smatraju da je sreća hedonistički ili ego bazirana, temeljena na užitku ili primanju pažnje i pohvale od drugih i povećanju samopoštovanja. Međutim, duboka i bogata sreća koju doživljavamo kad smo u kontaktu sa esencijom našeg bića je prirodna, duhovna sreća, koja ne zavisi od nečeg spoljnog i ne nestaje nakon što nestane ono što ju je proizvelo.
Kao rezultat toga, bitno je za nas u savremenom svetu da praktikujemo kultivisanje tišine. Okolnosti nas možda obavezuju da trenutno živimo u gradu, a naši poslovi mogu biti stresni i zahtevni, ali još uvek imamo slobodu da uklonimo određene spoljne nadražaje i pokušamo da utišamo svoje umove meditacijom, odlaskom u prirodu ili samo sedenjem u sobi u tišini. Ne moramo i naše slobodno vreme da ispunimo distrakcijama koje nam apsorbuju pažnju kao što je TV i igra na računaru koji nas udaljavaju jako daleko od nas samih. Trebalo bi da učinimo upravo suprotno - da sebi osiguramo neko vreme kada možemo da se odmorimo u tišini i ponovno uspostavimo kontakt sa svojim istinskim ja.
Izvor: Quantum zona