Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Univerzalni jezik: šta nam govori govor tela

Ljudska bića komuniciraju na dva načina. Jedan je verbalni (govorni i pisani) i on je podložan svim vrstama manipulacije i laži. Drugi je neverbalni i on obuhvata sve one aspekte kojima sebe, svesno ili nesvesno, predstavljamo svetu.

  Izvor: Dalibor Danilović

Svi smo čuli za konstataciju da vredimo onoliko koliko jezika govorimo. Međutim, koliko god jezika i škola da savladate, postoji samo jedan jezik kojim govori ceo svet, jezik koji vam otvara sva vrata i za čije učenje vam nisu neophodne godine učenja već samo pažljivo posmatranje. To je jezik tela kojim neprestano šaljemo neverbalne poruke svakome oko nas .

Koliko puta ste rekli ili pomislili: „Ne umem da objasnim zašto, ali nemam poverenje u tu osobu" ili: „Posle dva minuta sam osećala kao da se znamo celog života" ili: „On ima neku čudnu harizmu"?


Ljudska bića komuniciraju na dva načina. Jedan je verbalni (govorni i pisani) i on je podložan svim vrstama manipulacije i laži. Drugi je neverbalni i on obuhvata sve one aspekte kojima sebe, svesno ili nesvesno, predstavljamo svetu. Osnovni oblik neverbalne komunikacije je govor tela, ali on je daleko kompleksniji jer mi sebe otkrivamo i mirisima, odećom koju biramo, kao i načinom telefonske i online komunikacije.

Prva rečenica na blogu našeg sagovornika Marka Burazora glasi: Drugi put je kasno za prvi utisak.

„Dokazano je", kaže Marko, „da je potrebno samo nekoliko sekundi da donesemo odluku da li će nam određena osoba prijati ili ne, da li će odnos bilo koje vrste biti dobar ili neuspešan. Prvi susret formira jedini zaista objektivan odnos između dve osobe. Sve što se između dve osobe dešava nakon pete sekunde poznanstva podleže racionalizaciji. Neko će reći - to je naša intuicija. Ali, u stvari je obrnuto. U nama se budi intuicija jer smo na još uvek podsvesnom nivou, kroz govor tela i očiju, skenirali neke detalje koji su podstakli loš ili pozitivan utisak. A sve je to neverbalna komunikacija."

Psihološka vežba usporavanja na kraju godine: kako da donesete najbolje odluke za budućnost...

Marko Burazor se profesionalno bavi istraživanjem međuljudskih odnosa i motivacije u biznisu i privatnom životu kroz aspekt neverbalne komunikacije. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, radio kao menadžer u Delta Holdingu i VIP-u, a danas je vlasnik konsultantske firme Burazor Consalting Agency u kojoj već nekoliko godina pruža usluge i japanskoj Agenciji za međunarodnu saradnju. Bavi se držanjem treninga iz domena prodaje, poslovne komunikacije i pregovaranja, piše za magazin Profit i autor je dve knjige: Naučite jezik kojim ceo svet govori i Razlike među kulturama.

Šta je to neverbalna komunikacija?

Neverbalna komunikacija je vid komuniciranja na koji retko možemo svesno da utičemo i kao takav je mnogo merodavniji za našu procenu sagovornika od verbalne komunikacije, koju svi manje-više držimo pod kontrolom. Iako toga često nismo svesni, ljudska bića imaju sposobnost da primaju informacije od drugih ljudi i mimo onoga što je verbalno iskazano, a ti utisci su najčešće i dublji i objektivniji. Mi donosimo zaključke o drugima putem gledanja, dodira, mirisa, procenom izraza lica, boje glasa, gestikulacije, položaja tela...

Taj univerzalni jezik postojao je mnogo pre nego što je čovek uopšte progovorio. Iako uviđamo mnoge razlike među narodima kada je u pitanju na primer gestikulacija, postoje univerzalni signali isti za svako ljudsko biće (širenje zenica, položaj tela, pomeranje usana, dodirivanje sopstvenog tela...). Dovoljno je, na primer, da posmatrate grupu ljudi i da samo iz načina na koji oni zauzimaju položaje jedni u odnosu na druge pročitate ko je u toj situaciji otvoren, a ko sebe štiti ili krije. Uzmite svakodnevni slučaj: muškarac izvodi ženu. Muškarac ima jaku vizuelnu potrebu i ako je zainteresovan za ženu, sešće preko puta nje (kako bi je posmatrao), a ne pored nje. Uz nju će sesti samo ako su u većem društvu jer on tada „štiti" svoju teritoriju. Dodirivanje vrata (kod oba pola) i igranje kosom (kod žene) nepogrešivo govori o zainteresovanosti.

U svojoj knjizi najviše pišete o govoru naših zenica jer „oči ne mogu da slažu".

Nije besmislena izreka da su oči ogledalo duše. Ali, ovde ne govorimo o osećanjima koja se u očima čitaju, već o kontaktu očima. Ako se muškarcu i ženi koji se ne poznaju za kratko vreme tri puta sretnu pogledi, to nepogrešivo govori o privlačnosti. Duži kontakti očima i raširene zenice uvek su znak da je vaš sagovornik zainteresovan za vas ili za ono o čemu govorite. Sužene zenice govore da sagovornik laže ili da je ljut ili nezainteresovan.

Dobar pokazatelj da razgovor ne ide u dobrom pravcu je kada sagovornik počinje da šara ili bludi pogledom. Postoje i osobe koje neprestano izbegavaju kontakt očima. Tada se radi o jednoj od nekoliko situacija: osoba nije iskrena ili se oseća povređeno, a moguće je da se govori o stvarima koje su za nju suviše intimne ili ne oseća simpatiju prema sagovorniku. Postoji i negativni aspekt kontakta očima, a to je zurenje u nekoga. To rade osobe koje sagovornika ne poštuju, nipodaštavaju ili žele da ga dekoncentrišu kako bi pokazale dominaciju. Treptanje očiju takođe mnogo govori. Ukoliko je osoba pod pritiskom ili laže, treptanje će se znatno ubrzati.

Kako prepoznati lažan osmeh?

Ono što svi najviše primećujemo jeste izraz lica. Često osetimo da neko ima lažan osmeh, ali ne znamo kako da to objasnimo.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj