Univerzalni jezik: šta nam govori govor tela
Dalibor Danilović univerzalni_jezik_sta_nam_govori_govor_tela_2

Koje su odlike kvalitetnih ljudi

Ovaj tekst smo počeli pominjanjem prvog utiska. Vi kažete: Drugi put je kasno za prvi utisak. U svojim tekstovima govorite i o značaju neverbalne komunikacije za izgradnju kredibiliteta i harizme.

Svi se ponekad pitamo zašto smo, po našem mišljenju, neopravdano zapostavljani u poslovnim ili intimnim odnosima iako sebe smatramo kvalitetnom osobom. Problem koji nam je ukrao unapređenje ili osobu je često upravo govor tela koji nije bio usklađen sa našim naporima, odnosno, često je govorio sasvim suprotno. Prvi utisak je od suštinske važnosti kako u poslu, tako i u svim drugim odnosima. Možda izgleda nepravedno, ali činjenica je da samo prvih desetak sekundi odlučuju u kakvom će pravcu teći odnos sa nekom osobom. Ako tada ostavimo dobar utisak na nekoga, on će se truditi da nađe neki minimum zajedničkih interesa sa nama. Imao sam mnogo slučajeva u svom životu gde se to pokazalo kao tačno.

Upoznam osobu i odmah osetim otpor. Prihvatim drugi susret i naizgled sve teče kao med i mleko. Treći susret, pa četvrti - katastrofa. Znači, prvi utisak je bio sasvim ispravan. Baš svaka osoba koja zrači kredibilitetom (osoba koja uliva poverenje i odiše kompetentnošću i autoritetom), kao i svaka harizmatična osoba koja neodoljivo privlači ljude, svesno ili nesvesno veoma dobro vladaju neverbalnom komunikacijom. Pa kako da ostavimo dobar utisak? Već i prvi telefonski razgovor je vrlo značajan. Boja glasa, intonacija i način razgovora mogu biti presudni. Pri susretu, osmeh je presudan, kao najbolji znak otvorenosti i prijateljskog odnosa. Čvrst stisak ruke uz jasan pogled u oči skida sumnju da li se toj osobi može verovati. Na svaki način treba izbegavati zadiranje u tuđi prostor, prebrzu familijarnost i nametljivost, ali poneka opuštenija i duhovita opaska može da učini čuda za otvaranje sagovornika.

Kako postati uporna osoba koja ne odustaje lako: 6 načina za ostvarivanje ciljeva...

Ako se opet vratimo na temu harizme, prirodno ponašanje je glavna determinanta harizme. Verovatno svi znamo nekoga ko je izuzetno pametan, duhovit i dobronameran, ali u situacijama koje traže povećanu poslovnost predstavlja sebe kao neveštu i introvertnu osobu koja ostavlja loš utisak. Ali uz sve ovo što smo rekli o neverbalnoj komunikaciji, postoji još jedan izuzetno važan element koji je od najveće važnosti za sliku koju će ljudi stvoriti o nama. Osobe koje plene i koje pamtimo su osobe koje umeju da SLUŠAJU. Često citiram veliku Saru Bernar koja je u svojim memoarima pisala o susretu sa Oskarom Vajldom i susretu sa Bendžaminom Dizraelijem, moćnim britanskim premijerom i piscem.

PageBreak

Ko je pažljiv posmatrač

Kada sam večerala sa Vajldom, pomislila sam da je ON najpametniji čovek na svetu. Kad sam večerala sa Dizraelijem, imala sam utisak da sam JA najpametnija osoba na svetu. Mislim da je ovime sve divno objašnjeno. Dizraeli je znao kakva moć leži u tome da čoveku „prodaš" sliku o njegovoj snazi, da ga podstakneš i ohrabriš. On je umeo da posveti pažnju, a to je od suštinskog značaja i u biznisu i u međuljudskim odnosima. Mi smo navikli da svako hoće samo da uzme, da nametne sebe, a kada neko zaista obrati pažnju na vas i vaše potrebe, to je toliko retko da nas taj čovek „kupuje" zauvek.

Prodaja ili kontakti, sve je to isto. Mi želimo da nešto razmenimo, da nađemo zajednički jezik. Možeš prevariti jednom, ali ako želiš dugoročno korektan odnos onda tražiš način da razumeš tu osobu, da vidiš kakve potrebe ona ima, šta je motiviše... Ljudi su umorni od lešinara i agresivaca. Oduvek, a naročito u ovo današnje doba kada svi pričaju uglas a niko nikoga istinski ne sluša, ljudi koji umeju da sa pažnjom slušaju druge ljude pravo su blago.

Provodimo sve više vremena u virtuelnoj komunikaciji, a smanjujemo susrete „oči u oči". Kako možemo znanje o neverbalnoj komunikaciji da primenimo na ljude sa kojima komuniciramo preko mejlova, društvenih mreža, blogova, foruma i ostalih sredstava komunikacije?

Za pažljivog posmatrača tu nema mnogo misterija. U suštini, kakvi smo uživo, takvi smo i online. Otkrivamo se i činjenjem i nečinjenjem. Mi neprestano komuniciramo neverbalno. O nama govori brzina i način kojom odgovaramo na mejl ili SMS, pa čak i broj onih pridodatih smajlija. Ako uzmemo za primer Facebook kao omiljenu društvenu mrežu, i ako damo sebi vremena da razmotrimo poneku osobu iz kruga prijatelja, shvatićemo da mi o toj osobi odavno imamo taj prvi utisak iako se možda i ne poznajemo lično.

Prepoznajte "staru" dušu: 9 karakteristika duhovnosti...

Kroz fotografije koje postavljaju, kroz ono što dele sa drugima, kroz lajkove i komentare, kroz učestalost objava - mi vrlo brzo osetimo da li je to osoba sa kojom bismo želeli bliži kontakt jer smo već formirali sliku kako ta osoba želi sebe da predstavi svetu, šta su joj prioriteti, kakav generalno stav ima prema životu. Ono što postavljamo potpuno razgolićuje da li smo fokusirani na optimizam ili pesimizam, kao i koliko smo sigurni u sebe i zadovoljni sobom. Ljudi koji postavljaju deset statusa dnevno i neprestano su na mreži, prvi će reći sa lažnim podsmehom da je za njih sve to samo zabava. Ali vi znate da to nije istina.

Vi znate da su verovatno usamljeni i zabrinuti. Ako primetite da osoba besomučno lajkuje, instinktivno osećate da joj ne možete verovati. Profil osobe (žene su tome sklonije) koji vrvi od fotografija „fantastičnih" provoda kod mnogih će izazvati zavist, ali inteligentni posmatrač će se zapitati zašto osoba zadovoljna svojim životom i potpuno ispunjena ima potrebu da neprestano celom svetu objavljuje da se ludo provodi u nekom klubu ili šopingu. Kako ocenjujete osobu koja baš nikada ne postavlja ništa „iz svoje glave", već neprestano šeruje citate? A kakav utisak ostavlja osoba koja piše o intimnim detaljima svog braka ili svoje porodice? Čovek nije i ne može da bude izolovano ostrvo. Sve što radimo ili ne radimo šalje poruku o nama koja je u ovo doba interneta do bola transparentna. Davimo se u moru informacija i izazova, ali ljudsko biće uvek ima izbor i povremeno treba da zastane i da razmisli kakvu poruku o sebi šalje svetu. Imitacija je zavodljiva, ali beskorisna. Ako šaljemo lažne slike, iz ogledala ćemo dobiti lažne odraze. Užasno je zamorno, a i krajnje neproduktivno, glumiti nekog drugog. Jer jedina uloga koju zaista umemo najbolje da odigramo smo - mi sami, autentični, jedinstveni i hrabri.

Izvor: Sensa