Univerzalni jezik: šta nam govori govor tela

Svi smo čuli za konstataciju da vredimo onoliko koliko jezika govorimo. Međutim, koliko god jezika i škola da savladate, postoji samo jedan jezik kojim govori ceo svet, jezik koji vam otvara sva vrata i za čije učenje vam nisu neophodne godine učenja već samo pažljivo posmatranje. To je jezik tela kojim neprestano šaljemo neverbalne poruke svakome oko nas .

Prva rečenica na blogu našeg sagovornika Marka Burazora glasi: Drugi put je kasno za prvi utisak.

„Dokazano je", kaže Marko, „da je potrebno samo nekoliko sekundi da donesemo odluku da li će nam određena osoba prijati ili ne, da li će odnos bilo koje vrste biti dobar ili neuspešan. Prvi susret formira jedini zaista objektivan odnos između dve osobe. Sve što se između dve osobe dešava nakon pete sekunde poznanstva podleže racionalizaciji. Neko će reći - to je naša intuicija. Ali, u stvari je obrnuto. U nama se budi intuicija jer smo na još uvek podsvesnom nivou, kroz govor tela i očiju, skenirali neke detalje koji su podstakli loš ili pozitivan utisak. A sve je to neverbalna komunikacija."

Psihološka vežba usporavanja na kraju godine: kako da donesete najbolje odluke za budućnost...

Marko Burazor se profesionalno bavi istraživanjem međuljudskih odnosa i motivacije u biznisu i privatnom životu kroz aspekt neverbalne komunikacije. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, radio kao menadžer u Delta Holdingu i VIP-u, a danas je vlasnik konsultantske firme Burazor Consalting Agency u kojoj već nekoliko godina pruža usluge i japanskoj Agenciji za međunarodnu saradnju. Bavi se držanjem treninga iz domena prodaje, poslovne komunikacije i pregovaranja, piše za magazin Profit i autor je dve knjige: Naučite jezik kojim ceo svet govori i Razlike među kulturama.

Šta je to neverbalna komunikacija?

Neverbalna komunikacija je vid komuniciranja na koji retko možemo svesno da utičemo i kao takav je mnogo merodavniji za našu procenu sagovornika od verbalne komunikacije, koju svi manje-više držimo pod kontrolom. Iako toga često nismo svesni, ljudska bića imaju sposobnost da primaju informacije od drugih ljudi i mimo onoga što je verbalno iskazano, a ti utisci su najčešće i dublji i objektivniji. Mi donosimo zaključke o drugima putem gledanja, dodira, mirisa, procenom izraza lica, boje glasa, gestikulacije, položaja tela...

Taj univerzalni jezik postojao je mnogo pre nego što je čovek uopšte progovorio. Iako uviđamo mnoge razlike među narodima kada je u pitanju na primer gestikulacija, postoje univerzalni signali isti za svako ljudsko biće (širenje zenica, položaj tela, pomeranje usana, dodirivanje sopstvenog tela...). Dovoljno je, na primer, da posmatrate grupu ljudi i da samo iz načina na koji oni zauzimaju položaje jedni u odnosu na druge pročitate ko je u toj situaciji otvoren, a ko sebe štiti ili krije. Uzmite svakodnevni slučaj: muškarac izvodi ženu. Muškarac ima jaku vizuelnu potrebu i ako je zainteresovan za ženu, sešće preko puta nje (kako bi je posmatrao), a ne pored nje. Uz nju će sesti samo ako su u većem društvu jer on tada „štiti" svoju teritoriju. Dodirivanje vrata (kod oba pola) i igranje kosom (kod žene) nepogrešivo govori o zainteresovanosti.

U svojoj knjizi najviše pišete o govoru naših zenica jer „oči ne mogu da slažu".

Nije besmislena izreka da su oči ogledalo duše. Ali, ovde ne govorimo o osećanjima koja se u očima čitaju, već o kontaktu očima. Ako se muškarcu i ženi koji se ne poznaju za kratko vreme tri puta sretnu pogledi, to nepogrešivo govori o privlačnosti. Duži kontakti očima i raširene zenice uvek su znak da je vaš sagovornik zainteresovan za vas ili za ono o čemu govorite. Sužene zenice govore da sagovornik laže ili da je ljut ili nezainteresovan.

Dobar pokazatelj da razgovor ne ide u dobrom pravcu je kada sagovornik počinje da šara ili bludi pogledom. Postoje i osobe koje neprestano izbegavaju kontakt očima. Tada se radi o jednoj od nekoliko situacija: osoba nije iskrena ili se oseća povređeno, a moguće je da se govori o stvarima koje su za nju suviše intimne ili ne oseća simpatiju prema sagovorniku. Postoji i negativni aspekt kontakta očima, a to je zurenje u nekoga. To rade osobe koje sagovornika ne poštuju, nipodaštavaju ili žele da ga dekoncentrišu kako bi pokazale dominaciju. Treptanje očiju takođe mnogo govori. Ukoliko je osoba pod pritiskom ili laže, treptanje će se znatno ubrzati.

Kako prepoznati lažan osmeh?

Ono što svi najviše primećujemo jeste izraz lica. Često osetimo da neko ima lažan osmeh, ali ne znamo kako da to objasnimo.

PageBreak

Koji znakovi otkrivaju neprijatnost kod ljudi

Lažan izraz lica prepoznaje se po asimetričnosti. Osoba ima usne razvučene u osmeh, ali ostatak lica ne prati to osećanje, pa tako imamo osećaj da pred sobom gledamo masku. Ljudi najčešće koriste lažne osmehe kada žele da drže distancu sa određenim ljudima. Ako je osoba nervozna, zabrinuta ili nesigurna, usta se suše i osoba počinje da ih dodiruje rukama ili da ih oblizuje. Ukoliko grize donju usnu, ona je pod stresom ili se krajnjim naporom suzdržava da nešto ne prokomentariše. Skupljanje usana u liniju uvek govori o besu i frustriranosti. Često pogrešno tumačimo zevanje.

Ono nije uvek pokazatelj da je neko umoran ili da se dosađuje, već može biti odraz potrebe da se izbegnu neke teme razgovora. Ako sagovornik planira neku laž, prevaru ili klopku,  to možemo prepoznati kada vidimo da stavlja jezik među zube. Ako osoba doživljava emocionalnu rastrzanost, to liči kao da guta nešto, a kod muškaraca je primetno pomeranje adamove jabučice. Pognuta glava na jednu stranu predstavlja interesovanje za sagovornika i najčešće se primećuje kod žena. Osobe koje često saginju glavu pokazuju da nemaju dovoljno sigurnosti.

Pišete da gestakulacija rukama spada u najstarije načine komunikacije, još od doba pračoveka?

To govori sva literatura koju sam proučavao. Posmatrajte ljude. Osobe koje mnogo gestikuliraju dok govore doživljavamo kao toplije, energičnije i otvorenije, dok one koji tokom razgovora ne koriste ruke vidimo kao hladne i racionalne. Deluju nam nekako zamrznuto. Stisak ruke, takođe, mnogo govori o ljudima. Koliko je neprijatan mlitav stisak, toliko je odbojan i preterano snažan jer govori o želji za nametanjem. Ljudi pri upoznavanju prvo registruju stisak ruke, na drugom mestu je kontakt očima, a na trećem mestu su miris i oblačenje (mada je kod mnogih žena ovo treće mesto često na prvom).

9 odlika mentalno jakih ljudi...

Kada osoba drži prste preko usana ili neprestano dodiruje usne, to šalje nepogrešiv znak da ne govori istinu. Takođe, osoba koja laže možda često dodiruje ili češe nos usled povećanog adrenalina koji utiče na širenje kapilara i izaziva svrab. Šake isprepletanih prstiju privučene stomaku tumačimo kao strah i otpor, dok otvorene šake sa palčevima koji se dodiruju govore o samopouzdanju. Oni koji kriju ruke ili ih drže u džepovima, nešto kriju ili su rezervisane i lukave. Kada neko sluša naslanjajući glavu na ruku, velika je verovatnoća da mu je dosadno. Upiranje prstom u sagovornika često znači želju za dominacijom, ali to možemo iskoristitii i kao svoju prednost jer je sagovonik najčešće izgubio kontrolu nad razgovorom. Zainteresovanost za nekoga se često manifestuje glađenjem brade. Prekrštene ruke na grudima su znak da je ta osoba zatvorena prema nama ili našim predlozima.

Za razliku od očiju i ruku, noge su onaj deo sagovornika koji najčešće izmiče našoj pažnji a koji, kažete, takođe mnogo doprinosi tumačenju govora tela.

Noge, odnosno stopala, predstavljaju jedan od najverodostojnijih i najiskrenijih delova tela i to iz razloga što se svi fokusiramoo na oči i položaj tela, a o nogama niko ne razmišlja. Generalno, ljudi pokazuju samopouzdanje ako su opušteno prekrstili nogu jednu preko druge. Sedenje sa širom raširenim nogama (u duštvu žene) uvek znači seksualnu ponudu. Stajanje sa raširenim nogama se primećuje samo kod muškaraca i uglavnom šalje signal nadmoći i nepristupačnosti. Raspoređivanje težine sa jedne noge na drugu je signal nervoze. Postoji jedan položaj stopala koji je specifičan kada se osoba oseća napadnutom ili je pod nekim pritiskom i zove se stomatološki položaj jer se često vidi kod pacijenata na zubarskoj stolici. Osoba tada sedi naizgled opušteno, ali su joj noge prekrštene u člancima a ne u kolenima, a ako sedi u stolici verovatno čvrsto drži ivice stolice šakama.

Da li se možemo uvek osloniti na tumačenje govora tela sagovornika? Zar ne postoje ljudi koji su naučili da njime uspešno vladaju kako bi manipulisali drugima? Osim toga, zar se ne dešava svima nama da jednostavno nismo u dobroj formi, imamo previše briga ili smo bolesni, a u takvim situacijama nismo u stanju da predstavimo sebe na najbolji način?

Naravno, postoje vrlo vešti manipulatori, naročito u kategoriji ljudi sa psihopatskim poremećajima, ali niko nije u stanju da potpuno drži pod kontrolom sopstveni govor tela, naročito fiziološke reakcije kao što su širenje zenica ili vlaženje šaka, tako da pažljiv posmatrač ne mora dugo ostati u zabludi. Ova druga konstatacija je potpuno ispravna. Treba imati u vidu da nismo uvek u top formi i zato ne treba biti ni previše strog, već uvek uzeti u obzir i mogućnost šireg konteksta i ne odbacivati ljude olako.

Na treninzima učimo da jedan izolovani znak ne znači sve, već se mora posmatrati u sadejstvu sa ostalim znakovima. Suština je da se gledaju kontekst i situacija u kojoj se nalazimo. Nije dovoljno da zaključimo da nas osoba laže ako nas ne gleda u oči. Treba gledati i druge znakove - da uvrće noge, da rukom prekriva usta, da joj se sužavaju zenice i da sklanja pogled od nas...