Jasmina Stojanović i vaša Sensa o elementima prirode, kosmosa i vaše unutrašnje prirode: podsetite se čiji ste vi komadić!

U čoveku se ogleda čitav njegov svet, kao što se u jezgru atoma ogleda čitav svemir. Mi smo, da upotrebim definiciju gospodina Guo Yushina koju sam pročitala, metal - snaga u kostima i mišićima, um koji je čvrst kao gvožđe ili kamen, koji može da seče zlato i čelik; drvo - savitljivost ali i ukorenjenost; voda - sila poput talasa otvorenog mora, živa kao zmaj ili zmija koja kada se upotrebi može da prožme sve; vatra - snaga kao (da ste) barut; zemlja znači ispoljavati snagu tešku, duboku, čvrstu i savršeno okruglu, chi koji je jak, sila koja predstavlja jedinstvo neba i zemlje.

Proverite Leonardovu formulu na svom telu: da li na vašem dlanu vlada zlatni presek

Možemo da učimo od drveća. Da budemo poput palme, kojoj lišće raste iz središta, tj. iz srca. Kada bismo sve ono što nam kod drugih smeta potražili u svom sopstvenom srcu, to bi bio kraj svih projekcija i odgovor biste našli u sebi. Ili zamislite bambus. Vitak, brzo raste. Povija se i peva na vetru a opet stoji, čvrsto ukorenjen. Tako vaša energija može da ide ka visinama, a da budete duboko povezani sa zemljom.

Mi smo fenomen ove planete. Delić dela koji čini celinu. Celina koja se sastoji iz delova. Povezani smo sa svime i svima u polju koje je jedinstvo. Kada smo iznutra smireni a otvoreni, spolja uspravni i ispunjeni, ako stojimo čvrsto a elastično, nepokretni a spremni za pokret, u sebi dopuštamo silama koje nas čine i koje činimo da se spoje. I blistamo.

Naš najdublji strah nikad nije da smo nesposobni.
Naš najdublji strah je da smo moćni preko svake mere.
Naše svetlo, a ne naša tama, uvek je ono što nas najviše plaši.
Pitamo se: pa ko sam ja
da budem tako sjajan, veličanstven, talentovan,
fenomenalan?
Ali ko si pa ti - da ne bi trebalo da budeš takav?
(Merien Vilijamson)