Priča o zahvalnosti!
Pre nekoliko nedelja komšinica me je pozvala i pokazala mi da su vrata u podrumu zgrade obijena, moj bicikl je bio ukraden. Obožavao sam ovaj bicikl, vozio sam ga od parkinga gde sam ostavljao auto do kuće. Uživao sam u vozeći ga noću kroz svoj kraj, bio je koristan i značio mi je.
Imao sam novac da kupim bicikl, ali to nije bio taj bicikl i zašto je neko morao da ga ukrade. U meni su se mešali očaj, bes, nervoza... Ali onda da sam ja zapravo mnogo bolje od osobe koja je izvršila krađu. Ona je opterećena, bavi se sa tim biciklom, uprljala je svoje ruke, dok ja sada moram malo više da koristimk noge - i to je to.
Nedavno sam čuo za praksu zahvalnosti, odnosno trening u kojem se zahvaljujete za sve što vam se dešava, bez obzira da li je dobro ili loše. Ljudi često imaju tendenciju da posmatraju život kao crn ili beo, zapravo, u svakom bleom ima nečeg crnog i suprotnog, kao jin jang filozofija. I ništa se ne događa bez razloga.
Svakog dana moram da tragam gde da parkiram auto. Kada nema mesta u mojoj ulici, ostavljam auto u par ulica dalje, vadim bicikl iz gepeka i vraćam se kući. Sada nisam mogao ponovo da nađem parking - ranije me je to nerviralo, vikao sam, psovao, ali kroz praktikovanje zahvalnosti, shvatio sam da je to možda dobro. Možda bi me neko zakačio kada bi se isparkirao ako bih stavio na uskom parking kod moje kuće. Možda bi mi neko ukrao i auto. Možda bih ja nekoga udario tokom truda da se uguram između dva automobila. Možda je sve ono što se dešava iz nekog razloga dobro za nas...
Pošto više nisam imao bicikl, krenuo sam peške do kuće. Počeo sam da primećujem divne detalje u okruženju, komšije koji piju kafu na tremu i smeju se, decu koja voze bicikl, 6zelene krošnje, ptice koje lete, sveže pokošene travnjake... Sve ovo je bilo predivno i magično, a tokom šetnje sam na tome bio zahvalana. Ovo su zaista dobri i lepi trenuci na kojima vredi zahvaliti. Kada sam vozio bicikl ovo nisam tako pažljivo gledao, a sada osećam, udišem, raduju me stvari koje vidim - i na tome sam ZAHVALAN.
Svaki događaj je, zapravo, i dobar i loš u isto vreme, uključujući bolesti, raskide i teškoće skoro svake vrste. Tako nas, na primer, neuspele veze mogu učiniti boljim, čak i ako se u trenutku prekida čini da je život gotov. U svemu ima dobrog, samo ga treba videti. Shvatio sam da vam zahvalnost za samo jednu noć, jedan sat ili jedan tren može promeniti ceo život kroz promenu stava i vizije.
Zahvalnost nam vraća mir i pšozitivan duh, a može pomoći i pri rešavanju problema. Otvara vam nova vrata u životu, uči vas novim stvarima, eliminiše greške u budućnosti. Biti zahvalan na svemu je prilika da naučoite kako da život gledate iz svetlijeg ugla, čak i kada naiđu oluje.
Izvor: Sensa