Prošle su proslave, naboj oko praznika je nestao, raspršio se kao balon od sapunice i sad možemo da odahnemo, piše JelenaMilanović. Još se mogu videti bleštava svetla, svetlucavi ukrasi na jelci i poneki ukrasni papir koji je preostao od novogodišnjih poklona. Stigao je januar, a sa njime i snažna energija novog početka. Hteli mi to da priznamo ili ne, u decembru smo se svi pomalo preispitivali i sumirali proteklu godinu, a sada već verujemo da su pred nama nove šanse i nove mogućnosti.
Baš sa ovim januarom počela je deseta godina kako radim sa ljudima na polju ličnog rasta i razvoja. Oduvek sam znala da je ovo moj put, ali nisam znala da ću biti toliko predana i nepokolebljiva u tome da toliko učim, rastem i stvaram! Bez obzira na prepreke koje su se mestimično pojavljivale ja sam išla napred, bez straha, znajući da je sve to moje. Kreirala sam
svoje programe, držala bezbroj predavanja, radionica, koučinga, tretmana... Ne mogu nabrojati šta sam sve prošla tokom ovih godina!
Svaki dan na tom putu mi je bio velika škola i doprinos da postanem ovo što sam danas. Svaki dan koji sam provela radeći sa ljudima, odlazeći na edukacije, putujući, bio je i ostao dar za mene, jer me je iznova i iznova podsećao na to da sam konačno izabrala sebe i posvetila se svrsi svoje duše. Mnogo me je radovalo kada vidim da se posle samo jednog susreta nekome vrati osmeh na lice ili sjaj u očima. Mnogo sam bila srećna kada bi mi se neko javio ushićen da je položio ispit ili dobio novi posao, ili javio kako mu se promenio život posle rada sa mnom i ništa mi nije bilo teško zarad te nagrade.
Mnogo me usrećuje kada mogu da doprinesem ljudskoj sreći! Tako je ostalo do danas, samo što sam se poslednjih godina više usmerila ka edukaciji i radu sa grupama. Radeći u korporaciji, ljudi često otvrdnu, pa sam tako i ja tokom dugogodišnjeg rada u tom svetu. Stvori se oko vas neka čaura, pa ne možete ni sami sebi da priđete, a ne mogu vam ni drugi prići. To je uglavnom zato što se ciljano kreira takva klima – bez mnogo emocija, bez saosećajnosti, samo čvrsto i rigidno.
Takav pristup je zastareo i neophodno je prići ljudima kao nežnim i emotivnim bićima, kojima su potrebni podrška, razumevanje i vetar u leđa... I to je vremenom postala moja misija: da pružim svojim klijentima razumevanje, rast i vetar u leđa, jer svako ima pravo da bude ispunjen i srećan. A danas je to važna i velika stvar. I nisu nam potrebne epohalne stvari kako bismo sreću dostigli, jer je ona tu oko nas, u svakodnevici. Mi smo ti koji svojom energijom činimo da nam život bude poseban, Mi smo ti koji činimo da nam svaki dan bude sunčan, bez obzira na to kakvo je vreme napolju, Mi smo ti koji jedini možemo otvoriti vrata novim mogućnostima i pustiti ih u svoj život!
I zato želim da vam dam ideju kako to možete postići u Novojgodini. Svakog dana, baš svakog, upitajte sebe ova Svesna pitanja™ nekoliko puta i pratite šta će se sve otvoriti za vas i vaš život:
- Kako danas mogu biti još srećnija?
- Kako danas mogu biti doprinos svetu u kome živim?
- Kako danas mogu biti još zahvalnija?
- Kako danas mogu natkreirati sebe u odnosu na juče?
Izvor: Sensa