Kada nešto očekujemo od određenih ljudi, situacija ili sebe, i kada to ne bude realizovano, jedna od najčešćih reakcija je razočaranje, koje često bude praćeno zameranjem. Pitamo se (u sebi ili naglas) kako je ta osoba mogla tako nešto da uradi ili kaže, osuđujemo što nije uradila ili rekla ovo ili ono, kritikujemo nešto što nama ne deluje u skladu sa našim standardima.
Sigurna sam da znate neke osobe, a možda ste i vi jedna od njih, koje nikada ne osuđuju, ne zameraju i ne kritikuju (ili to čine retko ili možda ne prikazuju javno). Da biste u tome uspeli, pomoći će vam sledeći stav koji možete usvojiti kako bi vam život postao lakši, a odnosi oslobođeni tereta: „Ništa nemojte shvatati lično.”
O ovome govori i meksički pisac Don Miguel Ruiz u svojoj knjizi „Četiri sporazuma”, knjizi mudrosti starih Tolteka. On kaže da kada nešto što drugi kažu ili urade mi shvatimo lično, to znači da se slažemo sa tim, pa nas zato i zaboli:
„Ono što vas drži zarobljene to je ono što nazivamo ličnom važnošću. Lična važnost, ili lično shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebičnosti zbog toga što mi pretpostavljamo da se uvek radi o ’meni’. Tokom perioda našeg obrazovanja, ili našeg pripitomljavanja, naučili smo da sve shvatamo lično. Mi mislimo da smo mi za sve odgovorni. Ja, ja, ja, uvek ja! Ništa od onoga što drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Svi ljudi žive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se nalaze u potpuno drugačijem svetu od onoga u kojem mi živimo. Kada nešto shvatimo lično, mi stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u našem svetu, i mi pokušavamo da njima nametnemo svoj svet... Ako vam neko ne pruža ljubav i poštovanje, pravi je blagoslov ako vas ta osoba napusti. Ako vas ta osoba ne napusti, svakako ćete s njim ili s njom doživeti mnogo godina patnje. Odlazak može da boli neko vreme, ali će vaše srce na kraju zaceliti. Tada možete odabrati ono što zaista želite. Otkrićete da ne morate verovati drugima onoliko koliko morate verovati sebi da biste napravili pravi izbor...”
Iz ličnog iskustva znam da nije lako potpuno usvojiti ovakav stav, i da ga je često i nemoguće primeniti, posebno kada smo uzbuđeni, uznemireni, umorni ili uplašeni. Međutim, što ga se češće setimo i što ga češće praktikujemo, to je spontanija primena i veća dobrobit za sve.
Izvor. Sensa/Ana Rodić, kouč za lični razvoj, NLP master i hipnoterapeut; www.anarodic-coach.com