U stresnoj i užurbanoj svakodnevici nam ne preostaje mnogo vremena za duboko i iskreno povezivanje sa drugim ljudima – partnerima, prijateljima, decom, poznanicima i kolegama. Iako težimo ka tome da živimo bolje, duže i kvalitetnije često zaboravljamo da su povezanost sa drugima i kvalitet veza jedna od osnova srećnijeg i zdravijeg života o čemu govori i istraživanje sa Harvarda koje se sprovodi već decenijama.
Empatija se definiše kao sposobnost otkrivanja tuđih emocija i razumevanja njihove perspektive. Kada se ljudi osećaju prihvaćeno i potvrđeno, to gradi poverenje. To je ono što vam je potrebno da utešite ožalošćenog kolegu, navedete ljude da se uključe u neki zajednički projekat ili predstave svoje ideje ili, na primer, smirite tenziju na poslu.
Ljudi su društvena bića i svako ima sposobnost da razvije empatiju. To je veština, a kao i svaka veština, empatija se može kultivisati angažovanjem. Razvijanje empatije je jedan od preduslova za uspeh, kako lični tako i u okviru neke zajednice ili tima. Zbog toga ne čudi što najuspešniji lideri upravo empatiju uključuju u svoju svakodnevnu komunikaciju kao polaznu tačku za razrešenje bilo kog izazova.
Postoji nekoliko veština koje su zajedničke ljudima koji imaju visok stepen empatije. Važno je da napomenemo da se ove veštine razvijaju i grade i nikome nisu van domašaja. Potrebna je samo želja i namera da ih usvojite. Kao što biste vežbali bilo koju grupu mišića na treningu možete vežbati i ove “mišiće” empatije.
7 veština za razvijanje empatije
1. Potpuno su prisutni
Empatični ljudi imaju način da se osećate kao da ste jedini u prostoriji. Kada stupe u interakciju sa nekim, oni toj osobi posvete svoju punu pažnju i poštovanje, što je retkost u današnjem rasejanom svetu.
2. Savladali su umetnost aktivnog slušanja
Da biste nekoga zaista podržali, prvo morate razumeti tu osobu. Empatični ljudi odvajaju vreme da razumeju prioritete, sklonosti i motivaciju svojih kolega. Ovo zahteva da slušate bez osude i ostavljate svoje pretpostavke po strani. Empatični ljudi koriste veštine aktivnog slušanja da bi stekli bolje uvide.
Uvek tokom razgovora možete pitati sagovornika: “Ako sam te dobro razumeo/razumela rekao/rekla si …” ili “Zvuči kao ….”
Uz pitanja i rečenice otvorenog tipa kojim pozivate sagovornika da dodatno objasni svoje stanovište ili osećanja možete koristiti i verbalno i neverbalno potvrđivanje kao znak da razumete o čemu vam sagovornik govori: to može biti klimanje glavom ili ono čuveno “mmhm”.
3. Prilagođavaju se neverbalnoj komunikaciji
Komunikacija je dublja od same reči. Ako primetite da se neko napreže, povlači ili iznenada izbegava kontakt očima, to su važni pokazatelji stanja u kome se nalazi druga osoba.
Umesto da pređete preko toga, zamolite sagovornika da opiše šta im se dešava. Na ovaj način sagovornicima dajete slobodu da otvoreno podele svoja osećanja, znajući da neće biti osuđivani ili kritikovani. Pustiti emocije da slobodno teku može biti kapija za produktivno rešavanje problema.
4. Prave pauze – ne žure sa odgovorima
U nastojanju da budemo od pomoći, često uskačemo da završimo rečenice ljudima, ponudimo savet ili prekidamo. Empatični ljudi znaju koliko tišina može da bude moćna. Ne prekidaju i ne pričaju o drugim ljudima. Razmišljaju pre nego što izgovore.
5. Postavljaju pitanja – ne daju savete
Umesto da ponude svoje mišljenje, empatični ljudi postavljaju pitanja kako bi bolje razumeli perspektivu druge osobe, kao što su:
Kako se osećate zbog toga?
Možete li mi reći više?
O čemu razmišljate sada?
Šta bi bilo od pomoći?
Šta mislite o tome?
6. Govore u terminima „mi“, a ne „ja“
Empatični lideri prelaze na razgovor o tome kako će se boriti sa izazovima kao tim - govoreći u terminima "mi" i "nas" - tako da se drugi ljudi osećaju osnaženo i podržano.
Istraživanja pokazuju da je promena jezika korak ka usvajanju empatičnog stava. Ljudi koji koriste više zamenica u drugom licu množine bolji su u tumačenju tuđih misli, osećanja i ponašanja - što je suština empatije.
Kada želite da se iskreno povežete sa nekim, stvorite vezu tako što ćete razgovarati o vašim zajedničkim ciljevima (tj. „hajde da razgovaramo o tome šta ćemo dalje da uradimo da ovo rešimo“, „Proći ćemo kroz ovo“).
7. Zamišljaju tuđu tačku gledišta
Empatični ljudi praktikuju veštinu koja se zove „promena perceptualne pozicije“. Drugim rečima, oni ulaze u cipele drugih ljudi da zamisle sa kakvim strahovima se oni suočavaju.
Uradite ovu vežbu sami tako što ćete vežbati da preuzmete tačku gledišta te osobe. Naročito kada imate posla sa teškom osobom, važno je pretpostaviti pozitivnu nameru. Neka vaša polazna tačka bude da svako ponašanje ima neku dobru nameru.
Ova promena načina razmišljanja može učiniti čuda za vaše raspoloženje i osigurati da ostanete u empatičnom stanju.
Čak i ako imate trenutke u kojima ste manje saosećajni nego što biste želeli, praćenje ovih empatičnih navika može vam pomoći da ono što je važno zadržite u prvom planu: povezanost.
Izvor: Sensa