U osnovi ljudske prirode je konflikt između onoga ko smo i onoga ko bismo želeli da postanemo, a sve ono što nam se ne dopada, šaljemo dalje od sebe, misleći da je time i nestalo.
Kada u nekom društvu prema nepoznatoj osobi osetimo neobjašnjivo snažnu odbojnost ("Baš je glupa", "Pravi je narcis", “Kako je samo…” ), to znači da smo se sreli sa našom osobinom odbačenom u senku.
Karl Jung je govorio da je naša senka osoba koja radije ne bismo bili i ogleda se u osobama koje najviše osuđujemo. Ona je sve što nas nervira, plaši, što nam se gadi kod drugih ljudi. Naš nepriznati blizanac, koga mrzimo ili ga se stidimo.
Označava sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne priznaje da jeste. Sve ono što smo pokušali da sakrijemo od ljudi koje volimo i sve ono što ne želimo da drugi ljudi ikad saznaju o nama.
Kako nastaje senka?
Senka nastaje kada se poreknuti, odbačeni delovi naše ličnosti kojih se stidimo (bes, ozlojeđenost, ranjivost, emotivnost ) proteraju iz svesti u tamu. Senka je određena ne samom osobinom, koja je po svojoj prirodi "mračna", već stavom društvene sredine prema njoj. Sve što okolina od naših sklonosti i potreba osuđuje, zabranjuje i što izaziva naš bol i stid, biva proterano u senku, čime se naš ego štiti od neprijatnih osećanja. Internalizacijom kritičkih glasova roditelja, mi u sebe same ugrađujemo krivicu i osećanje stida.
U senci – u nesvesnim sadržajima – nalaze se ključevi za obrasce koji se stalno ponavljaju i kojih ne možemo da se oslobodimo, zbog kojih se osećamo kao programirani i uslovljeni da se ponašamo na jedan način, koji nam očigledno nanosi štetu i ne daje željene rezultate. Kada se ponašamo suprotno svom sistemu vrednosti i tome u šta verujemo. Kada osećamo da smo se sreli sa silama mnogo većim od nas samih, koje uprkos našoj volji oblikuju naše živote. Tada znate da je to vaša senka, izlazi iz mraka i sabotira vaš život na način na koji najmanje to očekujete.
Susret sa senkom nas uzdrma iz temelja, donosi neprijatnost i gubitak samopoštovanja ("Kako sam mogla da spavam sa tim tipom; kao da to nisam bila ja"), ali nam i pomaže da bolje upoznamo sebe same, ono nepoznato, nerazumno u nama.
Upoznavanje sa svojom senkom može biti neprijatan, ali je definitivno fascinantan proces samospoznaje. To je put suočavanja sa svojim slabostima i nesavršenstvima, upoznavanje onih delova JA koje smo stavili pod masku neprihvatljivosti i nepoželjnosti.
Rad sa senkom je jedan od najkompleksnijih procesa u koučingu, zato što istražujemo delove ličnosti, kojih nismo svesni ili nismo spremni da prihvatimo.
,Psihološko pravilo kaže da, kada se unutrašnja situacija ne osvesti, ona se dešava spolja kao sudbina.” Karl Gustav Jung
Osvešćivanje senke
Neki aspekti senke proizvod su evolucije. Mi imamo, kao i sve životinje, instinkte i agresiju, koje težimo da potisnemo u cilju adaptacije svakodnevnim društvenim pravilima. Neki aspekti senke proizvod su vaspitanja. Osobine ličnosti i impulsi koji su kod naših roditelja ili nastavnika izazivali strah i anksioznost, na primer, naterali su ih da nas kažnjavaju ili kritikuju – i tako smo reagovali potiskivanjem tih karakteristika kod sebe.
Senku možemo otkriti ako se upitamo:
- Kojih se to misli i osećanja najviše stidimo?
- Koje osobine apsolutno ne priznajemo kao svoje i odbacujemo ih sa zgražavanjem?
- Koje osobine kod drugih mrzimo ili nas prekomerno nerviraju?
Analiza nesvesnih samodestruktivnih poriva, samosabotaža i samoobmana, otkriva potisnuta osećanja gneva, zavisti i suparništva. Rad sa senkom zaustavlja iracionalno ponašanje 'u korist svoje štete' i omogućava nam da počnemo svesno da upravljamo svojim životom.
Skrivena snaga senke
Ono što je posebno interesantno je ideja da senka sadrži ne samo destruktivne aspekte ličnosti, već takođe i moćne, kreativne i snažne mogućnosti. Tokom našeg razvoja, određene osobine osuđivane su od strane našeg okruženja, ne zbog brige, već zbog straha, neznanja ili ljubomore. Sklonost da se pridržavamo društvenih očekivanja takođe je uzrokovala da potiskujemo talente, urođene sposobnosti koji bi nas učinili efikasnijim bićima u svetu ako bismo ih negovali i razvijali potencijal.
Da ne bismo bili žrtva ,,posedovanja senke”, moramo da postanemo svesni sopstvenih kvaliteta senke i da ih integrišemo u svesni deo ličnosti; prihvatajući ih ne kao negativne aspekte sebe, već kao neophodan i vitalni deo našeg bića. Naš zadatak u životu nije da postanemo savršeni, već da postanemo celina. I kao što celovitost podrazumeva i dobro i zlo, svetlost i tamu, dostizanje celovitosti u razvoju ličnosti zahteva da integrišemo svoju senku u svoju ličnost.
Da li postoji tehnika za integrisanje senke?
Ne postoji generalna tehnika za integrisanje senke. Naša senka je jedinstvena i samim tim, integracija zahteva da usvojimo jedinstven pristup. Najvažnije je pronaći zdrav, produktivan, ili u najmanju ruku, kontrolisan izlazak potisnutih osobina.
Nekada je potrebno da se ponašamo na načine koji su u suprotnosti sa običajima društva, nekada da promenimo pravila za koje mislimo da su besmislena, a sa kojima smo prethodno bili u skladu kako bismo se uklopili. Te taktike mogu nam pomoći da odvojimo sami sebe od očekivanja drugih ljudi i da nam dozvole da pogledamo iznutra, bez osuđivanja ili kritike. Unutrašnje isceljenje zahteva svesno samoposmatranje, traganje po skrivenim unutrašnjim sadržajima, preispitivanje, kontemplaciju, meditaciju.
Ukoliko pronađemo način da pregovaramo sa svojom senkom i dozvolimo joj da ,,živi” u našem svesnom delu ličnosti umesto da je potiskujemo, imaćemo više znanja povodom toga šta mi u životu zaista želimo. Bićemo celoviti i spremniji da krenemo na put ka ispunjenju lične sudbine.
izvor: Sensa/Elena Srzentić Frleta, magistar socioloških nauka, transformacioni coach i autor coaching programa za žene LadyLifeCoach
BONUS VIDEO: