Senka je "tamna strana" naše ličnosti, jer se sastoji uglavnom od primitivnih, negativnih ljudskih emocija i impulsa, poput besa, zavisti, pohlepe, sebičnosti, želje i težnje ka moći. Sve što poričemo u sebi – šta god da doživljavamo kao inferiorno, zlo ili neprihvatljivo – postaje deo senke, piše SnežanaBujošević. Sve što nije u skladu sa našim odabranim svesnim stavom o nama prepušta se ovoj mračnoj strani. I ta naša senka reprezentuje naše odbačeno Ja. Ova senka predstavlja delove nas za koje više ne tvrdimo da su naši, uključujući i inherentne pozitivne osobine. Ovi neistraženi i odbačeni delovi naše ličnosti ne idu nigde. Iako ih poričemo u pokušaju da ih odbacimo, ne rešavamo ih se. Mi ih potiskujemo; oni su deo našeg nesvesnog. Senku ne možemo da eliminišemo i problemi nastaju kada ne uspevamo da je vidimo i prepoznamo. A ona se nalazi tu, iza nas.

Ignorisanje senke ide na našu sopstvenu odgovornost

Antički Grci su shvatali potrebu da svi delovi psihe budu poštovani. Oni su ove delove obožavali kao autonomne bogove i boginje. Grci su znali da su bog ili boginja koje bi ignorisali postajali oni koji su se okretali protiv njih i uništavali ih. Svaki deo u nama koga se odreknemo – okreće se protiv nas. Lična senka predstavlja kolekciju svih ovih potisnutih delova. Dakle, evo u čemu je problem: senka može sama da deluje, bez naše pune svesti. Kao da naše svesno Ja funkcioniše na autopilotu, dok nesvesno preuzima kontrolu i radimo stvari koje ne bismo dobrovoljno uradili i kasnije žalimo (ako smo ih svesni). Govorimo stvari koje ne bismo rekli. Naše reakcije na licu izražavaju emocije koje svesno ne osećamo. Naša odbačena nesvesna senka povređuje naše odnose sa supružnikom, porodicom i prijateljima, utiče na naše profesionalne odnose, kao i na naše liderske sposobnosti.

Šta se dešava kada potisnemo svoju senku?

Šta se dešava sa svim onim našim delovima koje sklanjamo sa vidika? Koje god osobine da poričemo u sebi, mi ćemo ih prepoznati u drugima. U psihologiji, ovo se zove projekcija. Projektujemo na druge sve ono što zakopavamo u sebi i ovaj proces se ne dešava svesno. Naš ego koristi ovaj mehanizam da odbrani način na koji doživljava sebe. Naši lažni identiteti da smo „dobri” čuvaju nas od povezivanja sa našom senkom. Ove psihološke projekcije iskrivljuju stvarnost, stvarajući ozbiljnu granicu između načina na koji posmatramo sebe i kako se realno ponašamo u stvarnosti.

Pet koraka koji olakšavaju pristup SENCI

1. Nađite svoj balans

Ovo je možda najvažnija stvar koju treba da uradite pre nego što se upustite u rad sa senkom. Ako pokušate da bolje razumete svoju senku onda kada niste centrirani, nećete dobiti konstruktivne rezultate. Senka predstavlja grupu raznih fragmenata skrivenih u vašoj psihi. Samo kroz vašu ličnu spoznaju možete bolje da se upoznate sa ovim delovima. Ako se jedan od ovih delova „stopi” sa vama, on će preuzeti proces i vi ćete biti zbunjeni, puni kritike i osuda. Na ovaj način se koči vaša sposobnost da integrišete svoju senku. Znači, pre nego što počnete da radite sa svojom senkom, vi želite da budete u miru są sobom i u neutralanom prostoru, da budete u centru svoje svesnosti.

2. Budite blagi prema sebi

Neophodno je da negujete osećaj bezuslovnog prijateljstva sa sopstvenim ja. U budizmu se to zove maitri. Bez ljubaznosti i samosaosećanja teže je sagledati sopstvene tamnije strane. Ako ste strogi prema sebi kada pravite greške, teško je suprotstaviti se svojoj senci. Ako ste skloni da često osećate stid ili krivicu, potrebno je da podelite te emocije sa prijateljem. Počnite tako što ćete prihvatiti sopstvenu ljudskost. Zapamtite da svi imamo senku – svi su zajedno u supi, kao što je Jung govorio. Korisno je povezati se sa svojim srcem i usmeriti svoju pažnju njega. Udahnite i prepoznajte svoje srce. Izdahnite i recite svom srcu: „Hvala”. To je jednostavna budistička praksa, koju nudi Tič Nat Han.

3. Negujte svesnost

Prepoznavanje svoje senke zahteva samoreflektujući način razmišljanja – sposobnost da posmatramo naša ponašanja, misli i osećanja. Majndfulnes meditacija pomaže u podsticanju svesti – sposobnosti da ostanemo svesni sadašnjegtrenutka bez uključivanja unutrašnjeg kritičara ili drugih načina rasuđivanja. Samosvest i samorefleksija su preteča rada sa senkom, jer nam pomažu da posmatramo i procenjujemo osećanja i emocionalne reakcije bez osuđivanja i kritike.

4. Budite hrabro iskreni

Često je neprijatno pomiriti se sa svim svojim delovima ličnosti, zbog čega ego ulaže toliko energije u njihovo potiskivanje. Videti i prihvatiti svoju nesigurnost, sebičnost i ostale mane, može biti veliki izazov za vas. Da biste iskreno sagledali svoje stavove, ponašanja, mračne misli i emocije potrebna je hrabrost. Ovaj hrabri čin otključava više vašeg kreativnogpotencijala, otvarajući novi svet mogućnosti za vaš psihološki razvoj.

5.Beležite svoja otkrića

Fascinantno je kako neki naši nevidljivi delovi žele da ostanu van našeg pogleda. I naši odbačeni delovi mogu da nam izmaknu, baš kao što san izmiče iz uma nekoliko trenutaka nakon buđenja. Dnevnik u kome beležite sva svoja nova otkrića o sebi je lek. Pisanje vaših uvida i njihovo kasnije pregledanje i analiziranje pomoćiće vam da se novonastalo otkriće lakše kodira u vašu svest.

Izvor: Sensa