Postoje ljudi kojima je potrebno mnogo društva i stalne komunikacije, ali postoje i oni kojima su sasvim dovoljna jedna ili dve bliske osobe. Ipak, teško je zamisliti čoveka kome baš niko nije potreban, koji nema prijatelje.
Kako godine prolaze, krug ljudi oko nas često postaje manji. Posao nas više ne okuplja svakog dana sa desetinama ljudi, deca odrastaju, svako dobija svoje obaveze i brige, a strpljenja za prazne razgovore imamo sve manje.
Zato posebno počinjemo da cenimo one sa kojima možemo i samo da ćutimo, a da se pritom osećamo potpuno opušteno.
Omar Hajam mnogo je pisao o ljudima i prijateljstvu, a jedna njegova misao posebno podseća na to da nije svako ko se predstavlja kao prijatelj zaista spreman da to bude.
„Mnogo zla i prevare svuda oko nas ima, prijatelje nećeš naći u tom ljudskom stadu, svaki čovek koji ti priđe učiniće ti se prijateljem, sačekaj malo – možda će postati ljuti neprijatelj.“
Ove reči ne znače da prijateljstva treba da se plašimo ili da ljudima ne treba verovati. Pre bi se moglo reći da nas podsećaju da poverenje ne treba poklanjati baš svakome.
U galeriji ispod pročitajte 15 jakih citata za ljude koji su izgubili nadu!
Prave prijatelje ne proverava vreme, već nevolja
Dok čoveku sve ide dobro, oko njega može biti mnogo ljudi. Tu su kolege, poznanici, prijatelji prijatelja i oni sa kojima se povremeno čuje ili viđa. Ali kada se pojavi ozbiljan problem, krug se često iznenada smanji.
Neko neće želeti da sluša naše brige, neko će nestati kada nam bude potrebna pomoć, dok će se neko drugi pojaviti upravo onda kada smo prestali da očekujemo bilo čiju podršku.
Nije bez razloga nastala izreka: „U bogatstvu ima mnogo prijatelja, u siromaštvu nema ni rođaka.“ Životne teškoće umeju da budu bolan, ali veoma precizan test za ljude. Tada se često najbolje vidi ko je tu zbog nas, a ko je bio tu samo dok je bilo lepo i jednostavno.
Zašto se u starosti krug prijatelja smanjuje?
Sa godinama postajemo izbirljiviji. Više nemamo potrebu da održavamo odnose samo iz navike ili zato što smo nekada zajedno išli u školu, radili ili živeli u istom kraju. Počinjemo da biramo ljude sa kojima zaista imamo blisku i iskrenu vezu.
To ne moraju nužno biti prijatelji iz mladosti. Nekada čovek tek sa 50, 60 ili 70 godina upozna osobu sa kojom se zaista razume. Razlika je u tome što u zrelijim godinama već mnogo bolje znamo kakve ljude želimo pored sebe.
Nije svaka samoća loša
Samoća takođe može da izgleda potpuno različito. Postoji ona vrsta samoće koja nam prija, kada želimo mir, knjigu, šetnju ili jednostavno nekoliko sati bez razgovora i obaveza. Takva samoća može da bude dragocena prilika da se odmorimo i posvetimo sebi.
Ali postoji i samoća posle koje ostaje osećaj praznine. Zato nije tačno da čoveku u starosti prijatelji više nisu potrebni. Potrebni su, samo ih možda ima manje.
Ponekad jedna osoba kojoj možemo da se javimo kasno uveče i kažemo: „Danas mi je teško“ vredi više od desetina površnih poznanstava.
U galeriji ispod pročitajte citate koji pomažu da prevaziđete nevolje u životu!
Prijateljstvo s godinama postaje vrednije
Mladost nam često donosi veliki broj ljudi. Upoznajemo nove prijatelje, kolege, komšije i poznanike, stalno smo okruženi različitim društvom i čini nam se da će tako biti zauvek.
Zrelost nas, međutim, uči da razlikujemo poznanstvo od bliskosti, društvo od prijateljstva i ljude koji su samo prolazili kroz naš život od onih koji zaista treba da ostanu u njemu.
Zato manji krug ljudi ne mora da znači usamljenost. Ponekad znači da smo konačno naučili da čuvamo svoje vreme, energiju i poverenje – i da ih poklanjamo onima koji ih zaista zaslužuju.
BONUS VIDEO: