Baba Zora mi je jednom rekla da nikada ne stavljam hleb na sto naopačke. Nasmejala sam se i pomislila da je to još jedno od onih starih pravila kojima bake plaše decu. Nisam verovala da se iza jedne tako jednostavne rečenice krije nešto mnogo dublje. Tek kasnije sam shvatila da nije bila reč o tome da će se dogoditi nešto strašno, niti da će nas snaći nesreća. Bila je to priča o zahvalnosti, poštovanju hrane i generacijama koje su znale koliko jedan komad hleba zapravo vredi.
Kao dete sam takve reči doživljavala kao sujeverje. „Nemoj tako da okrećeš hleb“, govorila bi baba Zora, a ja bih se smejala i pitala se kakve veze položaj hleba ima sa životom. Danas bih volela da sam je tada bolje slušala.
Hleb nikada nije bio samo hrana
Danas nam je teško da zamislimo vreme kada hleb nije bio nešto što se podrazumeva. U prodavnici možemo da kupimo nekoliko različitih vrsta, a ako nam ostane pola vekne, često ni ne razmišljamo mnogo o tome da li ćemo je baciti.
Za starije generacije, međutim, hleb je imao sasvim drugo značenje. Bio je osnova svakodnevne ishrane i simbol sigurnosti. Loša žetva, nedostatak žita, ratovi i siromaštvo mogli su da znače da porodica nema dovoljno hrane.
Zato se prema hlebu odnosilo sa posebnim poštovanjem. Mrvice se nisu namerno bacale, hleb se nije koristio za igru, a ako bi komad pao na pod, mnogi su ga podizali sa osećajem da ne treba gaziti ono što hrani porodicu. I upravo tu počinje da se razume i priča o hlebu koji je okrenut naopačke.
U galeriji ispod pročitajte mudre citate oca Tadeja!
Odakle verovanje da hleb ne treba okretati?
U različitim evropskim tradicijama postoji verovanje da hleb ne treba ostavljati okrenutog gornjom korom prema stolu. Tumačenja su se razlikovala, pa se negde verovalo da takav položaj donosi nesreću, negde siromaštvo, a negde svađu u kuću.
Suština je, međutim, bila mnogo jednostavnija. Hleb je predstavljao život, blagostanje i ono što porodicu održava. Okrenuti ga naopačke simbolično je značilo okrenuti naopačke i ono što on predstavlja.
Postoji i poznata priča iz Francuske prema kojoj su pekari u srednjem veku navodno stavljali veknu namenjenu dželatu naopako kako bi je razlikovali od ostalog hleba. Vremenom se, prema toj legendi, obrnuti hleb povezao sa smrću i nesrećom.
Zašto su bake toliko pazile na hleb?
Kod nas se odnos prema hlebu posebno prenosio sa generacije na generaciju. Stariji su učili decu da se hleb ne baca, da se ne gazi i da se prema njemu treba odnositi s poštovanjem. Iza toga nije uvek stajao strah od nesreće. Mnogo češće je postojalo iskustvo.
Ljudi koji su živeli u vremenima ratova, nemaštine i oskudice znali su da hrana nije nešto što se podrazumeva. Znali su koliko truda treba da se poseje žito, požanje, samelje i od njega napravi hleb. Zato im je bilo nezamislivo da se komad hrane tek tako baci.
Od starog hleba pravile su se prezle, prženice, knedle i druga jela. Ništa se nije rasipalo ako je moglo da se iskoristi.
U galeriji ispod pročitajte mudre poruke Vladete Jerotića o ljubavi!
A onda sam shvatila šta mi je baba Zora zapravo govorila
Godinama sam mislila da je njeno „nemoj da okrećeš hleb naopačke“ samo još jedno starinsko pravilo. Onda sam jednog dana shvatila da me nikada nije ni učila da se plašim onoga što će se dogoditi ako pogrešim.
Učila me je nečemu drugom. Učila me je da budem zahvalna. Danas, kada otvorim frižider i znam da imam šta da jedem, kada mogu da kupim svež hleb kad god poželim, mnogo bolje razumem ljude kojima je jedan komad hleba značio mnogo više nego nama danas.
Nisu se oni plašili da će se dogoditi nešto strašno ako hleb ostane naopačke. Plašili su se gladi. Znali su kako izgleda kada nema dovoljno hrane i zato su ono što imaju čuvali i poštovali.
Možda je baš zato ovo jedno od onih starih pravila koja vredi sačuvati, čak i kada više ne verujemo u njegovo prvobitno značenje.
Ne zato što će nas okrenuta vekna kazniti ili doneti nesreću. Već zato što nas može podsetiti da ono što danas imamo nije uvek bilo dostupno svima.
I kada danas okrenem hleb na pravu stranu, setim se babe Zore. Više se ne smejem njenom upozorenju. Sada u njemu vidim jednu malu lekciju o zahvalnosti koju tada nisam umela da prepoznam. Jer ponekad ono što nam bake govore nema nikakve veze sa sujeverjem. Ponekad iza jedne obične rečenice stoji ceo njihov život.
BONUS VIDEO: