Usporite ritam
Shtterstock usporite_ritam_2

Vreme nije novac, vreme je vaš život


Istraživanja u Evropi pokazala su da je ono što ljudima najviše nedostaje upravo vreme, tako da želja za sporijim životom nije ništa drugo nego radikalna kritika produktivne forme života nametnute kao dominantne, drastične mutacije organizacije i korišćenja vremena, što je, po kapitalizmu, jedini ispravan način življenja. Evolutivno, brzo vreme, sa namerom da se sagori u trenutku, što je pre moguće, vreme koje je iznad svega nešto što se troši, pretvara u novac, nešto što možemo da iskoristimo, danas je bazirano na profitu i dobitku. Ljudsko vreme pretvoreno je u robu, kupuje se i prodaje i zamenljivo je nekim drugim "dobrom". No, ukoliko pomislimo da naš život nije ništa drugo do određeni kvantitet vremena, broj minuta, sati, nedelja i godina koje nam je dato da provedemo na ovoj planeti, zar nije došao momenat da pokušamo da uzmemo za sebe delić vremena koje ćemo potrošiti onako kako mi želimo, uživajući u njemu bez neke finalne koristi već jednostavno živeći?

Dosta je bilo organajzera prepunih sastanaka koje, da bismo postigli, moramo da posedujemo umeće žonglera, dok nam srce ubrzano lupa i svi mišići na telu nam se grče; dosta je bilo super posla i uverenja da smo manje vredni ukoliko radimo "samo" osam sati; dosta je bilo SMS-ova napisanih na brzinu, bez tačke, zareza i velikog slova i trke za poslednjim tehnološkim pronalaskom i najnovijim trendi cipelama koje nam osim pet minuta iluzije sreće ne donose ništa više od toga.

Živeti polako, ili downshifting, kako kaže Jorrgen Larsson, predstavlja namernu promenu stila života koja je u suprotnosti sa izrekom vreme je novac. To nije oda lenjosti već kritički stav prema životu kao traci za trčanje, poziv da kvalitativno promenimo svoj život obraćajući pažnju i dajući važnost svim njegovim aspektima. Neko to može nazvati i željom za jednostavnošću: raditi manje, zarađivati manje, ali i trošiti manje, odnosno živeti sa manje stvari i sredstava, ali posvećujući kvalitetnije vreme sebi i drugima. I izabrati da budemo srećni sada, a ne kasnije. I nije važno ako to zvuči old fashioned u doba globalizacije i superbrze tehnologije. To svakako nije suprotnost progresu već pokušaj da dostignuća modernog doba iskoristimo tako da unesemo kvalitet u svoje živote u ovom trenutku, u našem "danas", a ne za neke eventualne buduće dane. Pokušajte da isključite mobilni telefon bar na sat vremena i budete dostupni samo preko fiksnog telefona, neka prijatelji budu slobodni da vam pozvone na vratima ukoliko žele da vas vide, pokušajte da nekim dragim ljudima pošaljete pravo pismo, ono koje će ostaviti traga u vremenu, a ne imejl. Hodajte polako i probajte da odete biciklom do posla ili da bar deo puta pređete peške.

Slavite ljude, trpezu punu šarenog povrća i sezonskog voća, uživajte u skrivenim mestima kojima sigurno obiluje vaš grad i u vremenu u kome nećete raditi apsolutno ništa bez da se zbog toga osećate loše ili da vas grize savest. To je jedini način da se odupremo bolestima našeg vremena, stresu i anksioznosti, koji su uzročnici mnogo ozbiljnijih oboljenja. To je jedini način da usporimo, odahnemo i preuzmemo kontrolu nad svojim životom jer usporiti znači raditi, igrati se i živeti izbalansiranim ritmom. Setite se da je to moguće. I da zavisi samo od vas.